Galijeti, izvršni direktor rimske konsultantske firme Polisi Sonar, nije jedini. Podaci italijanske železnice Ferovie del Stato iz 2019. pokazuju da se broj putnika na njihovoj glavnoj poslovnoj ruti između Rima i Milana povećao gotovo četiri puta u poslednjoj deceniji, sa milion koliko ih je bilo 2008. na 3,6 miliona 2018.
Više od dve trećine ljudi koji putuju od jednog do drugog rada, sada idu vozom, što je značajno priznanje brzoj železnici Italije koja je "debitovala" 2008. godine.
Za prelazak 645 kilometara od Rima do Milana sada je potrebno manje od tri sada. Uz to, železničke stanice se nalaze u centru grada, što je dodatna prednost.
Suprotnost tome je polusatna vožnja do rimskog aerodroma, dolazak bar sat i po ranije, sat vremena leta i onda sletanje u blizini Milana, na aerodrom Linate koji je najbliži gradu - 20 minuta vožnje. Kada se to uzme u obzir, ne čudi što se ljudi sve češće odlučuju za voz.
U trenutku kada nacionalna avio-kompanija Alitalija zauvek prestaje sa radom 15. oktobra, postavlja se pitanje: da li su brzi vozovi ubili Alitaliju? Galijeti misli da jesu.
"Alitalija je ptica čija su krila od samog starta bila pokresana - za jednu međunarodnu kompaniju bila je previše fokusirana na lokalno tržište", rekao je on CNN-u.
Na neki način to ima smisla. Italijani odmore provode u Italiji, a posetioci žele da obiđu više mesta u zemlji. Let do Milana i potom do Napulja ili Rima je prirodna stvar za ljude koji dolaze iz zemalja poput, na primer SAD, gde je putovanje avionima uobičajeno.
Ali, kaže Galijeti, fokus na domaću publiku učinio je Alitaliju podložnu konkurenciji lou kost kompanija, a potom i brzih pruga.
"To je gadan koktel. Na domaćem tržištu su imali ogromnu konkurenciju jeftinih kompanija i železnice. Ja lično, kad moram da odem do Milana, Turina ili Venecije, koristim voz, kao i mnogi drugi. Brzi voz ide iz centra grada do centra grada, ne završavate u predgrađu. To je velika konkurencija Alitaliji", rekao je on.
I turisti slično misle. Kristina Tejlor, Britanka koja često odlazi u Italiju, kaže da joj je lakše da putuje vozom. "Stignete i odlazite iz centra, ne morate da se čekirate, niti da budete u tranzitu. A vozovi su se vremenom poboljšali, sada imate mesta za prtljag. Sve u svemu, mislim da je to dobra ušteda vremena i novca.
Današnje brze pruge su sušta suprotnost železnici iz italijanske prošlosti gde su vozovi bili spori, stari i obično su kasnili.
Sada u Italiji postoje dve kompanije brzih vozova. Trenitalija, državna sa svojim crvenim, belim i srebrnim "strela" vozovima koji pokrivaju svaki deo Italije i najbrži od njih može da razvije brzinu od 360kmph.
Privatna kompanija, Nuovo Transpoto Viađiatori je pokrenuta 2012. godine i pokriva 54 grada dnevno. Italija je jedina zemlja na svetu sa dve železničke kompanije, takođe je i prva zemlja sa brzom prugom za kargo prevoz koja ide od Bolonje do Madalonije za tri i po sata.
Cene karata ru relativno jeftine, svaki putnik ima rezervisano mesto, a na glavnim stanicama postoje i prostorije za odmor najvernijih putnika.
Jedan od njih je Karlo Barbante, direktor Instituta polarnih nauka sa venecijanskog univerziteta Ća Foskari koji redovno putuje u Rim "crvenom strelom" državne firme.
"Svima je ovako zgodnije. Dopada mi se što je ekološki, što mogu da se čekiram nekoliko minuta pre polaska, što mogu da peške stignem do voza, što je sve veoma bezbedno i udobno", rekao je on CNN-u.
Kao klimatski naučnik, Barbante je uvek koristio voz. "Ako pokušavate da ubedite ljude da smanje zagađenje, morate to da radite ličnim primerom i budete prvi koji će koristiti javni prevoz. A putovanje vozom je najpouzdaniji način da smanjite svoj ugljenični otisak", rekao je on.
Pre brzih vozova, bila je potrebna čitava večnost da se stigne od Venecije do Rima. Kako ne bi ceo dan gubio na putovanju, putovao je noću. A onda je pre nekoliko godina uvedena super brza linija koja je stajala samo u Veneciji, Padovi i Rimu i ceo put od 530 kilometara prelazio za tri sata. Danas, sa dodatnim stajanjima u Ferari, Bolonji i Firenci, putovanje traje manje od četiri sata, što je opet kraće (ako gledate od vrata do vrata) od letenja avionom.
Trenitalija je 2019. poručila istraživanje kako bi videli koliko su se stvari promenile u prvoj deceniji uvođenja brzih pruga. Ispostavilo se da se broj vozova na linijama udvostručio a broj putnika dostigao vrtoglave visine, sa 6,5 miliona 2008. do 40 miliona koliko ih je bilo 2018. godine i to samo na njihovim vozovima.
Broj brzih vozova u floti se udvostručio na 144, 2018. godine, 69 posto svih putnika na relaciji Rim-Milano, koriste voz. Sa druge strane, aviosaobraćaj je registrovao pat potražnje od 7 posto u periodu 2015-2018.
"Vozna revolucija" je uticala i na cene nekretnina. Cene kancelarija u blizini stanica Rogoredo i Porta Garibaldi u Milanu su skočile 10 posto. Broj turista koji koriste vozove je porastao sa 1,8 miliona 2008. na 7,3 miliona 2018. godine. Rim-Firenca-Venecija je najpopularnija turistička ruta. U stara vremen, to je bila i primarna avio ruta.
U jednom trenutku 2019. bilo je reči o spajanju Alitalije i Trenitalije.
Bivši šef italijanskih železnica Mauro Moreti ozbiljno je razmatrao spajanje dve kompanije. "Zašto pojesti jedna drugu, ako možete da integrišete prevoz", kaže Galijeti. Ali, do spajanja nije došlo i Alitalija je "odletela" svoje, dok su dve železničke kompanije samo dobile na snazi.
Poslednje poletanje aviona Alitalije biće 14. oktobra i označiće kraj jedne ere i početak nove.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
