Najnovije vesti

NEOČEKIVANO NAUČNO OTKRIĆE: Na Veneri nikada nije moglo biti života, a malo je nedostajalo da se slično dogodi i Zemlji
Foto: Buradaki / Alamy / Alamy / Profimedia

nauka

NEOČEKIVANO NAUČNO OTKRIĆE: Na Veneri nikada nije moglo biti života, a malo je nedostajalo da se slično dogodi i Zemlji

Planeta

Iako Venera danas izgleda kao jako negostoljubivo mesto, naučnici već duže vreme razmatraju da li je u nekom trenutku ova planeta bila pogodna za razvoj života kakav poznajemo.

Prethodna istraživanja ukazivala su na to da je Venera u drevnoj prošlosti možda bila prekrivena okeanima, ali je nova studija pokazala upravo suprotno - na njoj nikada nije moglo biti većih rezervoara tekuće vode.

Naučnici su takođe utvrdili da smo mi ljudi imali sreće jer se sličan scenario mogao odigrati i na Zemlji.

Planeta sa otrovnom atmosferom

Venera, naš najbliži sused, slične je veličine i gustine kao Zemlja, ali se po svemu ostalom dve planete drastično razlikuju. Dok je Zemlja savršeno mesto za život, Venera je beživotnia planeta sa otrovnom atmosferom ugljen dioksida, koja je 90 puta gušća od naše, oblacima sumporne kiseline i temperaturama na površini koje dostižu 462 stepena Celzijusa, što je dovoljno vruće da se otopi olovo.

Kako bi razumeli zašto su ove dve stenovite planete toliko različite, tim astrofizičara napravio je detaljnu simulaciju početka formiranja planeta u našem Sunčevom sistemu pre 4,5 milijardi godina.

Naučnici su koristili klimatske modele slične onima koji se koriste pri simulaciji klimatskih promena na Zemlji, piše CNN.

Zemlja i Venera kao užarene peći

Pre više od 4 milijarde godina, Zemlja i Venera bile su izuzetno vruće i prekrivene magmom.

Okeani mogu da se formiraju samo kada su temperature dovoljno niske da se voda kondenzuje i pada kao kiša tokom više hiljada godina. Na taj način su se formirali okeani na Zemlji tokom desetina miliona godina. Venera je, pak, ostala previše vrela za takav proces.

U tom periodu Sunce je bilo oko 25 posto slabije nego danas, ali ipak nije bilo dovoljno da se Venera ohladi, pošto je druga najbliža planeta Suncu. Naučnici su se stoga zapitali da li su oblaci mogli da odigraju ulogu u snižavanju temperature na toj planeti.

Njihov klimatski model utvrdio je da su oblaci doprineli klimatskoj promeni, ali na neočekivan način. Naime, oni su se gomilali na noćnoj strani Venere, gde nisu mogli da zaštite dnevnu stranu planete od Sunca. Iako Venera nije jednom stranom uvek okrenuta prema Suncu, ona se izuzetno sporo rotira.

Tako su noćni oblaci, umesto da zaštite Veneru od vrućine, zapravo doprineli efektu staklene bašte koja je zadržala toplotu u gustoj atmosferi planete i održala visoke temperature. Sa takvom postojanom, zarobljenom toplotom, Venera je bila prevruća za kondenzovanje vode i stvaranje kiše. Umesto toga, voda je mogla postojati samo u obliku gasa, vodene pare, u atmosferi.

I Zemlja je mogla da ima istu sudbinu

I Zemlja je mogla da doživi istu sudbinu, da je bila nešto bliža Suncu ili da je Sunce bilo iste snage kao danas.

Budući da je Sunce pre nekoliko milijardi godina bilo "zagasitije" naša planeta je uspela dovoljno da se ohladi i da se na njoj formira globlani okean.

"Ovo je potpuni preokret u našem gledištu. Uvek se smatralo da je slabije Sunce bilo velika prepreka za pojavu života na Zemlji. No, pokazalo se da je za mladu, jako vruću Zemlju ovakvo Sunce možda zapravo bilo odlična prilika", rekla je astrofizičarka i koautorka studije, profesorka Emelin Bolmon sa Univerziteta u Ženevi.

Ovi nalazi pokazuju kako unutar našeg Sunčevog sistema mogu postojati različiti načini evolucije stenovitih planeta, navodi CNN.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja