Američka svemirska agencija NASA poslala je danas svoju misiju "Lusi", prvu svoje vrste, do Jupiterovih asteroida, poznatih kao "Trojanci" za koje naučnici veruju da su ostavi praiskonskog materijala od koga je formiran spoljni prsten planeta našeg Sunčevog sistema.
Raketa Atlas V, koja će poslati sondu u svemir, poletela je danas pre podne sa Kejp Kanaverala.
Lusi je tako krenula u svoju 12-godišnju misiju i, ako sve bude teklo po planu, postaće prva svemirska letelica koja se napaja sunčevom energijom i koja je otišla toliko daleko od Sunca.
Misija bi trebalo da poruči osam asteroida, što je više nego ijedna druga misija do sada.
"Svaki od tih asteroida, svaki od tih uzoraka, deo je priče o solarnom sistemu, deo naše priče", rekao je medijima Tomas Curbuken, administrator naučne misije NASA.
Veruje se da asteroidi, koji su bogati ugljeničnim jedinjenjima, mogu da pomognu u boljem razumevanju porekla organskih materijala i života na našoj planeti.
Lusi će 2025. godine proleteti pored asteroida u glavnom pojasu asteroida, nazvanom Donald Džonson u čas čoveka koji je otkrio fosil 3,2 miliona godina starog praistorijskog ljudskog pretka Lusi, prema kome je NASA nazvala svoju misiju.
Lusi
Lusi, fosil, nazvana je pak prema pesmi Bitlsa "Lucy in the Sky with Diamonds".
Fosil Lusi, koja je pronađena u Etiopiji 1974. godine pružila je naučnicima uvid u ljudsku evoluciju.
NASA je sad izabrala to ime u nadi da će njihova Lusi baciti novo svetlo na evoluciju solarnog sistema.
Misija će obići sedam Trojanaca u periodu od 2027. do 2033. godine. Uz to, Lusi će tri puta obići Zemlju, što je čini prvom svemirskom letelicom koja će se sa spoljnog ruba Sunčevog sistema vratiti u blizinu Zemlje.
Trojanci
Trojanci kruže oko Sunca u istoj orbiti u kojoj se kreće i Jupiter. Jupiterovi asteroidi zapravo se dele u 2 grupe.
U prvoj grupi, koja putuje ispred Jupitera, asteroidi su dobili imena po slavnim grčkim ratnicima, a u drugoj, koja putuje iza njega, dobili su imena po trojanskim herojima.
Oni su ostaci ranog Sunčevog sistema iz vremena kada su se formirale planete. Jupiter je u tom procesu evolucije delovao kao svojevrsni čistač i zaštitnik unutrašnjih planeta od bombardovanja asteroida, jer je mnoge "zarobio" svojom gravitacijom.
Pretpostavlja se da bi Trojanaca moglo biti podjednako mnogo kao asteroida u glavnom asteroidnom pojasu. Dve grupe Trojanaca smeštene su u dve Lagrangeove tačke L4 i L5.
U Lagrangeovim tačkama gravitacijske sile dva velika tela, Sunca i Jupitera i centrifugalna sila asteroida međusobno se balansiraju.
"Tamo ih drži zaednički gravitacioni učinak Jupitera i Sunca, pa ako tamo smestite objekt rano u istoriji Sunčevog sistema, on će zauvek ostati stabilan u svojoj putanji", rekao je vođa misije Hal Levison novinarima pre nekoliko dana.
Komplikovano putovanje
Uprkos tome što su važna tela, Trojanci do danas nisu dobro istraženi izbliza zbog svojih složenih putanja, prenosi Index.
Da bi stigla do njih, Lusi će tokom 12 godina misije morati da sledi složenu putanju. Prvo će dva puta proleteti pored Zemlje koja će joj svojom gravitacijom dati ubrzanje i tako je izbaciti na put prema vodećem roju asteroida.
Na tom putovanju 2025. godine proleteće pored netrojanskog asteroida nazvanog (52246) Donaldjohanson, koji je nazvan po čoveku koji je otkriofosil Lusi.
Kada dostigne vodeći roj, ispitaće četiri trojanska asteroida, od kojih jedan ima vlastiti mesec.
Konačno će ponovno proleteti pored Zemlje i zatim "posetiti" par asteroida u pratećem roju 2033.
Nakon toga, ako sve bude u redu, pokrenuta solarnim pogonom, nastaviće da leti napred-nazad između dva oblaka Trojanaca svakih šest godina dokle god bude trajao njen pogon.
Instrumenti
Lusi je opremljena sa tri glavna naučna instrumenta. Jedan će meriti toplotu koja dolazi sa asteroida, što bi trebalo da omogući utvrđivanje njihovih površinskih svojstava, dok će drugi ispitivati svetlost koja se odbija od njih kako bismo saznali od čega su sačinjeni.
Treći instrument je kamera koja će snimati detaljne slike u boji.
Tokom svog putovanja, Lusi će posetiti sve tri glavne vrste Trojanaca koje su definisane bojom i refleksivnošću površina. Tri različite vrste mogu da ukazuju na različite sisteme ili pak na različita mesta njihovog nastanka.
Ova otkrića trebalo bi da pomognu naučnicima da shvate gde su u Sunčevom sistemu nastali i kako su putovali dok su džinovske planete "migrirale" na svoja trenutna mesta.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
