Posle ponižavajućeg poraza Hriščansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko socijalističke unije (CSU), Olaf Šolc iz Socijaldemokratske partije (SPD) je favorit za naslednika kancelarke Angele Merkel.
Pravo pitanje je ravnoteža moći između dva koaliciona partnera SPD, Zelenih i liberalne stranke Slobodnih demokrata (FDP). Ključno pitanje ovih pregovora je ko će dobiti mesto ministra finansija. Kandidati su mahom nepoznati van granica Nemačke i cela ta priča ljudima sa strane deluje daleko od glamurozne, ali je upravo ta pozicija odlučivati ne samo o novoj vladi Nemačke već i Evrope.
I FDP i Zeleni žele mesto ministra finansija. Tokom kampanje, lider FDP Kristijan Lindner je forsirao to pitanje, upozoravajući glasače da biraju između njega i Roberta Habeka, predsedavajućeg Zelenih i glavnog arhitekte "semafor" koalicije.
Na neki način, navodi Adam Tuci, profesor istorije sa Kolumbije, Zeleni i liberali su slični. Obe stranke se nadmeću za glasove mladih. Obe drže do građanskih sloboda i nemaju mnogo vremena da se "bakću" Rusijom i Kinom. Obe žele da modernizuju nemačku infrastrukturu, naročito kada je reč o novim tehnologijama. Kada je reč o klimi, Zeleni su ozbiljniji od FDP. Stranke se razilaze i po pitanju društvene i ekonomske politike i Evrope.
NE PROPUSTITE
Lindner i FDP zalažu se za niske poreze, ograničenje duga i čvrst stav prema evropskim partnerima Nemačke. Klimatska kriza trebalo bi da se rešava privatnim investicijama i skupljom cenom uglja.
Zeleni sa druge strane stavljaju klimu na prvo mesto i zalažu se za velike investicije, popuštanje kočnice kada je reč o dugovanjima i proevropsku politiku ka zajedničkoj investicionoj politici. Upravo je u ovim oblastima - gde se FDP i Zeleni najviše razilaze, ministarstvo finansija od ključnog značaja.
Nemačko ministarstvo finansija je važno, i to ne samo Nemačkoj. Tokom administracije Angele Merkel, ministar finansija bio je Volfgang Šojble koji se "istakao" tokom krize evrozone. Njegovi konstantni zahtevi za štednjom, stavili su mnoge zadužene zemlje pod ogroman pritisak. Na vrhuncu krize 2015. godine predložio je da Grčka "pauzira" članstvo u EU.
Šojble je političar uverenja, za njega je vladavina prava - koja uključuje evropske sporazume i fiskalna pravila - otelotvorenje najviših ideala Evrope i najviše dostignuće zapadne civilizacije.
Osim Šojbleovih ličnih uverenja, postojala je i politička logika u njegovoj politici. U Evorpi, fiskalni konzervativac na čelu nemačkog ministarstva finansija nema gde da se sakrije i mora da igra otvorenih karata. To će, navodi Tuci, još više važiti za Lindnera, ako postane ministar. Lindner ima mnogo manje evropskih uverenja od Šojblea. Njegove ekonomske ideje su konzervativne banalnosti. Ali je on i šoumen koji će morati da pokaže da on i njegova stranka mogu da stanu na crtu levičarima.
Bilo bi naivno misliti da on može da bude bezbedan stisnut sa jedne strane moćnim kancelarom Šolcom i sa druge, superministarstvom za zaštitu životne sredine kojim upravljaju Zeleni.
Sam Šolc je pokazao šta znači imati progresivnog, proevropski orijentisanog ministra finansija. Šolc nije ekonomista ali se okružio istomišljenicima i promenio ton i sadržaj debate o ekonomskoj politici Nemačke. Ubrzao je javne investicije i podstakao globalnu poresku redormu. Tokom kovid krize, trošilo se mnogo. Iznad svega, navodi Gardijan, ozbiljno je shvatio fragilnost evrozone i sarađivao sa Francuskom, otvorivši vrata novoj generaciji EU.
To što u Evropi trenutno nema krize, ne treba olako shvatiti. Potrebno je zadržati ravnotežu kako u nemačkoj politici, tako i između Nemačke i drugih igrača u Evropi. Oporavak Evrope je i dalje krhk. Dugovi Evrope su viši nego ikad a politika evrozone i dalje nije dogovorena.
U takvoj situaciji, ideja Lindnera na mestu ministra finansija je uznemiravajuča, kaže Tuci. FDP finansijski eksperti insistiraju na tome da Nemačka i Evropa moraju pod hitno da se vrate ograničenjima dugovanja koja su postojala i pre kovid krize. Nemačka to možda i može da izvede. Zeleni i SPD mogu i da pristanu na to ako FDP pristane na velike investicije.
Za Evropu, pak, bi takav program bio katastrofa. Gotovo 60 posto građana evrozone živi u zemljama gde je odnos dugovanja i BDP sada preko 100 posto. U Italiji je preko 150 posto BDP. Pod takvim uslovima, vratiti se na kriterijume iz Mastrihta i smanjivanje dugovanja na 60 posto BDP-a bi bila kataastrofa.
To bi, kaže Tuci, "obogaljilo" javne investicije u zelenu tranziciju i izazvalo bi žestoke proteste, najpre u Italiji.
Od Nemačke zavisi i konsolidacija evropskih finansija. Kako im je moć na dohvat ruke, SPD je možda u iskušenju da prepusti ministarstvo finansija liberalima jer Šolc i njegov tim veruju da sa mestom kancelara oni odlučuju.
FDP sa druge strane smatra da je pozicija ministra finansija njihova i ispunjenje te ideje bila bi opasna kocka. Konzervativac na mestu nemačkog ministra finansija je sistemski rizik za Evropu. A, što je Angela Merkel i sama otkrila, Berlinu je veoma teško da vodi koordinisanu politiku ako Evropa potone u haos.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
