Impozantne kljove obično su evolucijska prednost za slonove jer pomoću njih mogu da kopaju u potrazi za vodom, skidaju koru za hranu i bore se sa drugim slonovima.
Međutim, tokom decenija krivolova u potrazi za slonovačom, ovi su telesni atributi postali su opterećenje.
Stručnjaci su nedavno ustanovili da se zbog građanskog rata i krivolova u Mozambiku sada rađa sve više slonova koji nikada neće razviti kljove, piše AP.
Tokom sukoba koji su trajali od 1977. do 1992. borci sa obe strane klali su slonove zbog slonovače kojom su finansirali svoje ratne troškove. U regiji koja je sada Nacionalni park Gorongosa, u to je vreme ubijeno je oko 90% slonova.
Preživeli slonovi imali su jednu zajedničku i ključnu karakteristiku: polovina ženki prirodno nije imala kljove, jednostavno im nikada nisu izrasle; dok je pre rata to bio slučaj kod manje od petine njih.
Nakon rata preživele ženke bez kljova prenele su svoje gene potomcima. Otprilike polovina njihovih kćeri bila je bez kljova. No ono što je zbunjujuće je činjenica da su dve trećine njihovog potomstva bile ženke.
Godine ratovanja "promenile su trajektoriju evolucije te populacije", rekao je evolutivni biolog Šejn Kembpel-Steton sa Prinstona koji je sa svojim kolegama objavio studiju o tome kako je trgovina slonovačom dobela do prirodne selekcije slonova.
Džojs Pul, biolog iz Mozambika, pratila je godinama oko 800 slonova koji žive u nacionalnom parku i napravila katalog majki i njihovog potomstva. "Ženke ostaju uz majke, kao u mužjaci do određenog doba", rekla je Pul koja je i naučni direktor i koosnivač neprofitne organizacije ElefantVojsez.
Pul je već ranije i u drugim područjima, uključujući Ugandu, Tanzaniju i Keniju, primetila da nakon krivolova dolazi do porasta slonica bez kljova.
U Gorongosi naučnici su prikupili uzorke krvi sedam slonica s kljovama i 11 ženki slonova bez kljova i analizirali njihov DNK.
Ustanovili su da je ženki potreban samo jedan izmenjeni gen da bi rađale kćeri bez kljova i da bi on, u slučaju da se prenese na muško potomstvo, mogao dovesti do kratkog spoja, odnosno pobačaja.
Većina ljudi gleda na evoluciju kao na neki izrazito dugotrajan proces, ali to ne mora uvek da bude slučaj.
“Kada razmišljamo o prirodnoj selekciji, verujemo da se ona događa stotinama ili hiljadama godina. Tako da je ova činjenica da je u roku od 15 godina došlo do povećanja broja slonica bez kljova vrlo značajna”, rekao je biolog Semjuel Vaser sa Univerziteta Vašington.
Naučnici sada proulavaju šta slonice bez kljova znače za celu vrstu i ekosistem savane. Istraživanjem je već utvrđeno da slonice iz Gorongose menjaju način ishrane jer nemaju kljove da gule koru sa drveća.
"Slonice bez kljova jedu travu, dok slonovi sa kljovama jedu mahunarke i tvre plodove sa drveća i te promene će potrajati tokom više generacija", rekao je koautor studije i biolog sa Prinstona, Robert Pringl.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
