Blu oridžin (Blue Origin), kompanija za raketni i svemirski turizam koju je osnovao Džef Bezos, razmatra izgradnju nove komercijalne svemirske stanice pod nazivom "Orbitalni greben" koja bi mogla da se koristi za održavanje naučnih eksperimenata, odmora, a potencijalno čak i proizvodnje u svemiru.
Kompanija planira da radi zajedno sa startapom Sijera spejs (Sierra Space) kako bi svemirska stanica bila izgrađena, a Boing planira da dizajnira istraživački modul na stanici, iako nema garancija da će kompanije to moći da ostvare. Takvi projekti su još uvek preterano skupi i rizični, verovatno koštaju desetine milijardi dolara i zahtevaju višestruka bezbedna lansiranja pre nego što čovek uopšte stigne do stanice, piše CNN.
Blu oridžin i Sijera spejs planiraju da sufinansiraju svemirsku stanicu, iako su rukovodioci odbili da daju sveobuhvatnu procenu troškova tokom konferencije za štampu u ponedeljak. Dodali su da očekuju da će potpisati ugovor sa NASA-om kao glavnim zakupcem, iako nije sasvim jasno kako bi takvo partnerstvo izgledalo.
NASA je objavila pozive za podnošenje predloga za komercijalne svemirske stanice pošto se 20-godišnja Međunarodna svemirska stanica (MSS)— koja je ugostila posade profesionalnih astronauta iz Sjedinjenih Država, Rusije i više od stotinu drugih zemalja — bliži kraju svog životnog veka.
Nekoliko drugih kompanija, uključujući teksaške startape Nanoraks (Nanoracks) i Aksiom (Axiom), dalo je ponude.
Blu oridžin se nada da bi Orbitalni greben mogao da bude operativan krajem 2020ih, iako ima dosta toga da se uradi. Kompanija je do sada izvela samo nekoliko suborbitalnih letova sa posadom i tek treba da pošalje svemirsku letelicu u orbitu, a kamoli osobu.
Nju Glen, Blu oridžinova raketa za koju se očekuje da bude moćna i dovoljno velika da izvuče najveće delove svemirske stanice u orbitu, još nije operativna, a njen prvi let je nedavno odložen najmanje do kraja 2022.
Svemirske letelice koje bi mogle da se koriste za prevoz ljudi do i od svemirske stanice su takođe u fazi razvoja. Boingov Starlajner, na primer, imao je brojne probleme i neće leteti na ključni probni let sve do sredine 2022.
Orbitalni greben će moći da primi do 10 ljudi i imaće otprilike istu unutrašnju zapreminu kao MSS.
Nekoliko drugih kompanija je uključeno u ovaj Bezosov projekat. Kompanija Dženisis (Genesis) radi na razvoju sredstava koja će omogućiti astronautima da sprovode svemirske šetnje bez svemirskog odela, tako što će ljude staviti u vakuumsko zatvorene kapsule sa robotskim rukama kako bi jednog dana mogli da rade na spoljašnjosti takve svemirske stanice.
Kompanija pod nazivom Redvajer (Redwire) takođe radi na proizvodnji u svemiru u vidu 3D štampanja, što bi jednog dana moglo da olakša proizvodnju nove robe u svemiru umesto da prolazi kroz težak i skup proces proizvodnje robe na Zemlji, a zatim lansiranja njih u svemir.
Što se tiče operacija svemirske stanice, kompanije iz celog sveta — u industrijama od farmaceutskih do nauka o materijalima — mogle bi da je koriste za sprovođenje istraživanja mikrogravitacije, baš kao što već rade na MSS.
NASA odavno zna za prednosti istraživanja u svemiru. U okruženju mikrogravitacije, fizički i biološki fenomeni nisu zarobljeni Zemljinom težom. Zbog toga, izvođenje istog eksperimenta na stanici koji je urađen na Zemlji može naučnicima da pruži bolje fundamentalno razumevanje kako nešto funkcioniše.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
