Rikardo Morales mlađi je rekao da je trener - njegov otac Rikardo stariji - insistirao posle atentata u novembru 1963. da nema šanse da je Osvald dovoljno vešt da izvede ubistvo, dodatno potkrepljujući teorije zavere o smrti osuđenog predsednika.
Morales mlađi, 58, iz Mičigena, rekao je za Radio Aktualidad u Majamiju da je njegov otac bio radnik CIA po ugovoru, borac protiv Kastra, šef kontraobaveštajne službe Venecuele, doušnik FBI-a i diler droge. Morales stariji nosio je nadimak "Majmun" i bio je među najozloglašenijim doušnicima FBI-a.
Morales mlađi se takođe prisetio trenutka kada je njegova porodica, koja je živela u Majamiju, saznala za atentat na predsednika Džona F. Kenedija u novembru 1963. i šoka njegovog oca kada je navodno prepoznao Osvalda kao jednog od svojih snajperista.
"Kada je video fotografiju Lija Harvija Osvalda [posle atentata] shvatio je da je to isti lik koga je video na terenu za obuku CIA", rekao je Morales junior. "Video ga je, video je pločicu sa imenom, ali ga nije poznavao jer još nije bio poznat, ali kasnije kada ga je moj otac video, shvatio je da je to ista osoba".
Morales je dodao da njegov otac nije verovao da je Osvald, bivši marinac, bio ubica "jer je video kako puca u kampu za obuku i rekao je da nema šanse da taj tip može tako dobro da puca", rekao je Morales mlađi za Majami Herald.
Dalje zamutivši vodu, Morales mlađi je rekao i da je njegov otac otišao u Dalas dva dana pre atentata na misiju sa timom za "čišćenje". Morales stariji se kasnije vratio ne znajući šta je bila planirana misija, pošto je, kako se tvrdi, otkazana zbog atentata.
Morales stariji je, kada su ga njegovi sinovi ispitivali o tome ko je ubio Kenedija, navodno nagovestio širu zaveru rekavši im: "Nisam to uradio, ali sam bio u Dalasu dva dana pre toga i čekao sam naređenje. Bili smo ekipa za čišćenje za slučaj da se nešto loše dogodi". Posle atentata, nisu morali ništa da rade i vratili su se u Majami.
Osvalda je upucao i ubio teksaški biznismen Džek Rubi dva dana nakon Kenedijevog ubistva, što je dalje podstaklo spekulacije da on nije pravi ubica i da je predsednika eliminisala moćna i mračna zavera uz pomoć vlade.
Morales mlađi je rekao da nije ranije želeo da podeli priču svog oca jer se njegova porodica plašila posledica, ali je mislio i da mu posle toliko vremena niko neće verovati.
Njegove tvrdnje dodaju novo poglavlje u komplikovanu priču o Moralesu starijem, čoveku koji je navikao da igra obe strane dok je obavljao poverljive misije za američku vladu kao agent protiv Kastra i istovremeno krijumčario drogu širom sveta.
Morales stariji, nazvan Majmun Morales, služio je kao obaveštajac za Fidela Kastra tokom kubanske revolucije 1953. godine, ali je kasnije prognan i otišao je da radi za CIA i FBI.
Takođe je nastavio da radi za Upravu za borbu protiv droge, izraelski Mosad i Venecuelansku obaveštajnu agenciju 1960ih i 1970ih godina.
Prema dokumentima CIA sa kojih je skinuta tajnost, Morales stariji je otpušten iz CIA-e 1964. nakon misije u Kongu jer je bio "premudar“.
Povezivan je sa trgovinom drogom u Latinskoj Americi, bombardovanjem iz vazduha na Barbadosu u kojem su poginule 73 osobe, pa čak i sa zaverom za ubistvo državnog sekretara Henrija Kisindžera 1976.
Morales stariji je umro 1982. u tuči u baru u Ki Biskejnu na Floridi.
Njegova navodna umešanost u ubistvo DŽFK dobro se uklapa sa popularnim teorijama zavere o ubistvu predsednika, rekao je za Herald demokratski anketar Fernand Amandi, koji je opširno istraživao slučaj.
Iako je Osvald optužen za Kenedijevo ubistvo, neki veruju da je predsednika ubila CIA ili kubanski militanti koji su smatrali da ih je Kenedi izdao jer je povukao podršku SAD tokom neuspešne invazije Zaliva svinja čiji je cilj bio da se skloni Kastro.
Prema toj teoriji, kubanski izgnanici protiv Kastra sastali su se sa Osvaldom u Dalasu kako bi planirali ubistvo kao sredstvo da se Amerika natera da napadne Kubu i odbaci Kenedijev sporazum sa Sovjetskim Savezom da se američke trupe drže podalje od ostrvske države nakon kubanske raketne krize.
Druga teorija tvrdi da je Kenedija zapravo ubila kubanska vlada, koja je uzvratila SAD nakon prethodnih pokušaja CIA da ubije Kastra. Sam Kastro je demantovao teoriju, rekavši da bi Kuba pretrpela oštru osvetu SAD.
Još jedna teorija zavere navodi da su atentat organizovali CIA i šef čikaške mafije Sem Đankana kako bi smestili Kastru, kao osvetu što je sa Kube izbacio šefa organizovanog kriminala, podseća Dejli mejl.
Neki teoretičari zavere čak veruju da predsednik Lindon B. Džonson stoji iza ubistva kako bi on napredovao od potpredsednika do predsednika.
Teorije su dobile na značaju kada je 10-mesečna istraga koju je vodio tadašnji predsednik Vrhovnog suda Erl Voren zaključila da je Osvald delovao sam kada je pucao na Kenedijevu kolonu. Istragu je kasnije kritikovala Komisija Predstavničkog doma za atentate, čiji su članovi smatrali da je postojala velika verovatnoća da je u atentat bio uključen i drugi revolveraš.
Priča o Moralesu mlađem će najverovatnije ponovo probuditi više teorija zavere, koje su nedavno procvetale nakon odlaganja Bele kuće da objavi poverljiva dokumenta povezana sa atentatnom, navodi Majami Herald.
Predsednik Džo Bajden je u izjavi prošle nedelje napisao da će "interno objavljivanje" preostalih poverljivih dokumenata biti odloženo do potpunog javnog otkrivanja do koga će doći kasnije ove godine. Drugi deo dokumenata biće objavljen 15. decembra 2022. godine, navodi se u predsednikovom dopisu.
Piter Kornblu, kubanski analitičar u Arhivu nacionalne bezbednosti u Vašingtonu, rekao je za Herald da Bajden mora da objavi dokumente i pomogne da se okončaju "spekulacije, nagađanja i teorije zavere koje cvetaju zbog tajnosti oko ovih dokumenata".
"Ako smo nešto naučili od Kenedijevog ubistva, to je da se teorije zavere poput ove šire poput buđi. Skoro 60 godina kasnije, vreme je za istorijsku transparentnost kako bi se ubistvo Kenedija konačno poslalo na počinak".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
