Da li je ta vlada bila voljna da preispita svoje represivne poteze? Da li bi to o mogućilo slobodne i poštene izbore kasnije ove godine? Može li Vašington da pošalje izaslanika da razgovara? Blinken je gurnuo svog kolegu u susretu koji je trajao otprilike 10 minuta, rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta. Ali ministar spoljnih poslova je bio neobavezan, u najboljem slučaju, kada se nije držao besmislenih tačaka razgovora.
Blinkenov diplomatski pohod nije ispao onako kako se nadao. U stvari, odnosi Sjedinjenih Država sa Nikaragvom skoro odmah su postali mnogo, mnogo gori.
Tokom naredna dva meseca, predsednik Nikaragve Danijel Ortega dramatično je eskalirao obračun sa ljudima koji su on i njegova supruga, potpredsednica Rosario Muriljo, smatrali pretnjom njihovoj 14-godišnjoj vladavini. Do sredine avgusta, Ortega i Muriljo su uhapsili najmanje sedam potencijalnih predsedničkih rivala i zabranili pravim opozicionim strankama da učestvuju na predsedničkim izborima 7. novembra – čime su praktično izbrisali svaku pravu konkurenciju . Takođe su pritvorili ili na drugi način pretili desetinama aktivista za ljudska prava, poslovnih lidera, studenata, novinara i drugih u centralnoameričkoj zemlji od 6,5 miliona stanovnika.
Represija je među najintenzivnijim koje je zemlja zapadne hemisfere iskusila poslednjih decenija. Ortega i Muriljo imaju dugu i krvavu istoriju u politici Nikaragve - ona je puna referenci na veštičarenje, imperijalizam, erotiku i Ronalda Regana. Ali sada, kažu američki zvaničnici i istaknuti Nikaragvanci, izgleda da podižu stvari na novi nivo, namećući policijsku državu sa ciljem uspostavljanja dinastičke vladavine u zemlji.
Njih dvojica prkose upozorenjima, sankcijama i zabranama viznog režima Vašingtona, ignorišući primedbe drugih susednih država i više se pridružuju Moskvi dok građanima Nikaragve prodaju ono što je jedan američki zvaničnik opisao kao "magični realizam“ koji je religiozan. Njih dvojica su čak izazvali negodovanje Holivuda zato što su pritvorili oca tvorca hit TV emisije "Riverdejl“.
Previranja u Nikaragvi zasjenjena su događajima u obližnjoj Venecueli, Haitiju i Kubi, a da ne spominjemo druge dijelove svijeta. Ali ta mala zemlja na svoj način je postala oličenje dva ključna izazova za koje predsednik Džo Bajden kaže da svetske demokratije ne mogu da ignorišu: porast autoritarnosti i širenje korupcije. Ako izbori u novembru prođu onako kako su ih Ortega i Muriljo napisali, to bi takođe moglo da produbi migracionu krizu u hemisferi.
Bajdenovi saradnici kažu da rade sa regionalnim partnerima i pojačavaju pritisak na režim u Managvi. Ali američki zakonodavci iz obe strane, kao i drugi glasovi, kažu da Bajdenova administracija mora učiniti više, brzo, da preokrene trend u Nikaragvi.
"To je u suštini postala diktatura zbog zatvaranja političke opozicije i gaženja bilo koje druge političke strane“, rekao je poslanik Hoakin Kastro (D-Teksas). "Mora postojati snažna poruka vladi Nikaragve da Sjedinjene Države i region odlučno odbacuju tu diktatorsku situaciju.
Senator Marko Rubio (R-Fla.) dodao je u izjavi: "Bajdenova administracija mora da ovaj nedemokratski režim – koji nastavlja da cenzuriše štampu i zatvara svoje političke protivnike – smatra odgovornim za svoje zločine.
Brzina i obim ovoletnjeg obračuna u Nikaragvi zaprepastili su čak i veterane Latinske Amerike. Ali demokratija u zemlji je erodirala već neko vreme, uglavnom zahvaljujući mahinacijama Ortege i Murilla.
Obojica su se nekada borili protiv autokratije u svojoj zemlji. Kao članovi pokreta sandinističkih pobunjenika, pomogli su u rušenju dinastičke diktature nikaragvanske porodice Somoza. Ortega je bio predsednik tokom druge polovine 1980-ih, boreći se kroz tu deceniju sa Reganom, koji je mrzio prokomunističke stavove sandinista i zamenio je CIA-u da podriva Orteginu vladavinu naoružavanjem pobunjenika poznatih kao Kontraši.
Ortega je izglasan 1990. godine, baš kada se Hladni rat bližio kraju i kada su njegovi pokrovitelji u Sovjetskom Savezu gledali kako im se imperija ruši. Ali on je nastavio da pokušava da povrati predsedničku funkciju, na kraju je pobedio 2006. Od tada je ostao na toj funkciji kroz sve upitnije manevre , uključujući promene ustava. Režim Ortege i njegove supruge, prema rečima jednog američkog zvaničnika , "kontroliše sve centre moći u Nikaragvi, uključujući izvršnu vlast, zakonodavnu vlast, sudstvo i Vrhovno izborno veće“.
Ortega i Muriljo su otišli dug put od socijalističkih ideala Sandinista. Oni su prihvatili elemente kapitalizma i od toga imali bogatu korist. Veruje se da porodica kontroliše značajne delove privrede zemlje, uključujući medijski i energetski sektor. I ne plaše se da upotrebe nasilje da zaštite svoju vlast. 2018. Ortega je koristio zvanične snage bezbednosti, kao i provladine paravojne grupe da uguši masovne antivladine proteste; najmanje 300 ljudi je poginulo, a više od 100.000 Nikaragvaca je pobeglo iz zemlje od tog obračuna.
Ortegina supruga je, prema većini mišljenja, veoma uticajna i zadužena za mnoge svakodnevne odluke. On je neka vrsta samotnjaka koji, ipak, još uvek uživa da se buni protiv američkog imperijalizma. Ona je živopisnije javno lice njihovog režima, a njena interesovanja tokom godina su navodno uključivala veštičarenje i erotsku poeziju . Murillo daje skoro svakodnevne primedbe zemlji preko više medijskih platformi, a ona je bukvalno promenila pejzaž kroz javnu umetnost i druge projekte koji su često okupani mekim bojama poput žute i ružičaste.
Muriljo je već bila moćna prva dama i portparol vlade pre nego što ju je Ortega stavio na izborni listić kao svoj broj 2 2016. Visoki zvaničnik Bajdenove administracije odbio je da kaže koji član para moći ima stvarnu vlast. Zvaničnik je, međutim, naglasio da je ovoletnji obračun protiv opozicije bio "veoma ozbiljan i veoma uznemirujući“ razvoj događaja i da "osnovno menja“ način na koji treba posmatrati rukovodstvo Nikaragve.
"Ranije je to bio hibridni tip režima u kojem su postojali elementi demokratije“, kao što su opozicionim kandidatima bilo dozvoljeno da se kandiduju za predsednika, rekao je visoki zvaničnik. "Ali ono što u suštini dobijate tamo je nešto što više nema karakteristike bilo čega što zaista liči na demokratiju.
POLITICO je zatražio intervju sa Fransiskom Kembelom, ambasadorom Nikaragve u Sjedinjenim Državama, putem mejla, telefonskih poziva i pismene poruke ostavljene u ambasadi u Vašingtonu. On je odgovorio tako što je e-poštom poslao dugačku izjavu u kojoj brani nikaragvanski sistem, dok je osudio američku "agresiju“ koja "predstavlja zločine protiv čovečnosti“.
"Narod Nikaragve ne traži dozvolu da iskoristi svoje pravo na nacionalni suverenitet, nezavisnost i samoopredeljenje. To Pravo je osvojeno krvlju, znojem i suzama i sećanjem na stotine hiljada nikaragvanskih sestara i braće“, navodi se u saopštenju.
Ali kako se represija pojačala i postalo jasno da novembarski izbori neće ponuditi biračima pravi izbor, klima u Nikaragvi je slična "stanju terora“, rekao je istaknuti nikaragvanski novinar Karlos Fernando Čamoro.
Chamorro je direktor novinske organizacije Confidencial i sam se suočava sa krivičnim prijavama od strane režima. Njegova sestra Kristijana Čamoro jedna je od ciljanih potencijalnih predsedničkih kandidata i nalazi se u kućnom pritvoru. Njihov brat Pedro Hoakin Šamoro, političar i aktivista, zatvoren je.
Karlos Fernando Čamoro, koji je u egzilu u Kostariki, rekao je da na površini u Nikaragvi izgleda da "život ide dalje“, ali to je samo fasada. "Ljudi žive svoje takozvane normalne živote u ovoj policijskoj državi, u stanju represije“, rekao je on u telefonskom intervjuu. "Ljudi ne mogu da se izraze."
Drugi visoki zvaničnik Bajdenove administracije opisao je situaciju kao osećaj "kao da se zidovi zatvaraju i da se prostor zatvara“. Zvaničnik je dodao: "Imam osećaj da je mnogo Nikaragvaca na neki način izgubilo nadu u srednjoročnoj budućnosti.
Skoro od početka Bajdenovog mandata, njegova administracija je osuđivala ili na drugi način činila poteze protiv Nikaragve. 8. februara, portparol Stejt departmenta Ned Prajs upozorio je da "Ortega vodi Nikaragvu ka diktaturi“ pošto je nikaragvanski lider zatvorio grupe civilnog društva prema zakonu koji cilja na "strane agente“.
Nedelju dana nakon Blinkenovog napora u diplomatiji u Kostariki, Bajdenova administracija je objavila da uvodi ekonomske sankcije nekolicini Nikaragvaca , uključujući jedno od Ortegine i Muriljove dece. U nedeljama nakon toga, Sjedinjene Države su takođe uvele najmanje dve velike runde zabrane izdavanja viza, ciljajući na najmanje 150 Nikaragvaca povezanih sa Narodnom skupštinom zemlje i njenim pravosudnim sistemom. Sjedinjene Države su takođe sarađivale sa partnerima da nateraju većinu zemalja u Organizaciji američkih država da podrže rezolucije koje osuđuju događaje u Nikaragvi, uključujući i jednu ovog meseca.
Blinken je 22. oktobra izdao saopštenje u kojem optužuje režim Ortege- Muriljo da je obeščastio ranije obaveze prema demokratiji tako što je "pripremao lažne izbore lišene kredibiliteta, ućutkivanjem i hapšenjem protivnika, i, na kraju, pokušajem da uspostavi autoritarnu dinastiju koja nije odgovorna za nikaragvanski narod“.
Takođe je malo verovatno da će Nikaragva biti pozvana na Bajdenov samit za demokratiju , skup koji se veoma razglasio, čija je prva, virtuelna sednica planirana za decembar.
Bajdenova administracija se nadovezala na kazne nametnute Nikaragvi tokom američkog predsedavanja Donalda Trampa. Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton označio je Nikaragvu kao deo "trojke tiranije“, uz Venecuelu i Kubu, a Trampov tim je sankcionisao nekoliko nikaragvanskih zvaničnika u nastojanju da ublaži Ortegin i Murillov stisak na vlasti.
Zvaničnici Bajdenove administracije odbili su da kažu šta planiraju sledeće kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo, iako je moguće da će otkriti nove sankcije oko izbora 7. novembra. Oni su naznačili da rade na tome da više koordiniraju sa drugim vladama, ne samo onima u Latinskoj Americi, kako bi podržali buduće akcije protiv nikaragvanskog režima.
Krajem septembra, dvostranačka grupa od 15 američkih senatora zatražila je od administracije da izvrši veći pritisak na Nikaragvu, uključujući proširenje sankcija na Ortegu, kao i na redove nikaragvanske vojske i njenog investicionog fonda. Senatori su takođe pozvali administraciju da iskoristi svoj uticaj na međunarodne finansijske institucije kako bi se "suprotstavila produženju zajmova ili pomoći koja bi mogla da koristi zvaničnicima režima“.
Senator Bob Menendez, demokrata iz Nju Džersija koji predsedava senatskom komisijom za spoljne poslove, predvodi zakon RENACER koji je fokusiran na Nikaragvu . Predlog zakona uključuje zahtev za veću koordinaciju sankcija sa drugim zemljama i proširenje nadzora nad međunarodnim zajmovima Managvi. Zakon takođe poziva na više izveštaja o ruskim aktivnostima u Nikaragvi i navodnoj korupciji Ortege i članova njegove porodice. Zakon RENACER je prošao Senat i sada čeka na akciju u Domu.
Sjedinjene Države su, na kraju krajeva, najveći ekonomski partner Nikaragve . Prema Stejt departmentu, Sjedinjene Države kupuju 49 odsto nikaragvanskog izvoza i snabdevaju 22 odsto svog uvoza. Ukupna (dvosmjerna) robna trgovina između Sjedinjenih Država i Nikaragve iznosila je 4,9 milijardi dolara u 2020, prema Stejt departmentu. Iako je mala suma za Sjedinjene Države, ona pruža polugu protiv Ortege i Murilja, kažu kritičari režima.
"Možete ih tarifirati“, tvrdio je Karlos Truhiljo, koji je bio američki ambasador u Organizaciji američkih država tokom Trampovih godina. "Možete tarifirati svaki pojedinačni proizvod koji napušta Nikaragvu. To je dobro razmotreno u okviru CAFTA strukture."
Zakon o RENACER-u takođe daje upozorenje tako što uključuje odredbu koja kaže da američki predsednik "treba da preispita nastavak učešća Nikaragve“ u CAFTA-DR.
Ali zvaničnici Bajdenove administracije su oprezni u vezi sa petljanjem u sporazum i umanjuju mogućnost uvođenja tarifa. Oni kažu da uslovi sporazuma ostavljaju Sjedinjenim Državama ograničene pravne mogućnosti, posebno kada je u pitanju suspendovanje ili izbacivanje učesnika.
"Nikaragvanci takođe znaju kako CAFTA funkcioniše. Oni su već dugo u dogovoru. Oni imaju svoje advokate“, rekao je prvi visoki zvaničnik administracije.
Postoji još jedna zabrinutost: pokretanje trgovine moglo bi da ošteti ekonomiju zemlje koja je već jedna od najsiromašnijih na hemisferi, i moglo bi da naškodi običnim Nikaragvancima više nego režimu, podstičući nestabilnost. Kombinujte političke frustracije ljudi sa pogoršanjem ekonomije i više Nikaragvaca će možda odlučiti da pobegne.
To bi moglo da pogorša izazove migracije sa kojima se suočavaju Sjedinjene Države i susedne zemlje. Nikaragvanski migranti uglavnom su se uputili u Kostariku, a ne u Sjedinjene Države, i, generalno, Nikaragvanci čine mali deo Centralne Amerike koji traže ulazak u SAD. Ali poslednjih meseci primetan je porast broja Nikaragvaca koji dolaze na američke granice.
Čak i ako Sjedinjene Države ne stisnu ekonomiju Nikaragve, verovatno će više njenih građana ipak otići, kažu neki analitičari.
"Mislim da ćete dobiti egzodus ljudi nakon takozvanih izbora — to će biti prisilni događaj“, rekao je Rajan Berg, viši saradnik Centra za strateške i međunarodne studije. "Mnogo Nikaragvaca će se pogledati jedni u druge i reći: 'Šta je postala naša zemlja? Šta je budućnost?"
Ortega i Muriljo možda nisu iznenađeni što su naljutili ljude u Vašingtonu. Ali verovatno nisu računali na to da će se Holivud umešati.
Jedna osoba koju je režim priveo prošlog leta je Francisko Agire-Sakasa, 77-godišnji bivši ministar spoljnih poslova Nikaragve koji je kritikovao Ortegu i Murilja. Franciskov sin Roberto Agire-Sakasa je scenarista koji je kreirao "Riverdejl“, popularnu CW emisiju prilagođenu stripovima "Arči“.
Glumačka ekipa serije dala je podršku porodici Agire-Sakasa, postavljajući video u kojem poziva fanove da potpišu peticiju i koriste #FreeFrancisco za podizanje svesti. Video je pregledan milionima puta, a Roberto Agire-Sakasa je pisao tekstove i preduzeo druge korake da objavi nesreću svog oca i preko 100 drugih za koje se veruje da su politički zatvorenici.
Veruje se da se zatvorenici suočavaju sa teškim uslovima, sa izveštajima o niskim temperaturama, stalno upaljenim svetlima i opasnosti koju predstavlja pandemija Covid-19. Prema Human Rights Watch-u , postoje dokazi da se zatvorenicima uskraćuje dovoljna količina hrane i da trpe uvredljiva ispitivanja dok se suočavaju sa lažnim optužbama.
Roberto Agire-Sakasa rekao je da mu je očeva nevolja stalna skrivena u njegovim mislima, ali da je teško znati da li napori da se slučaj objavi bilo šta.
"Bilo je nadrealno. Bilo je to Kafkino“, rekao je on za POLITICO u telefonskom intervjuu. "Možemo da preduzmemo ove radnje, ali zaista smo na milosti i na milost i nemilost administracije koja je paranoična, korumpirana, koristi terorističke taktike i čini se da ne priznaje nijedno ljudskost ili ljudska prava zatvorenika.
Kris Dod, bivši demokratski senator iz Konektikata, poznaje Franciska Agire-Sakasu od detinjstva. On se obratio nikaragvanskim zvaničnicima, ali nije imao sreće da pomogne svom dugogodišnjem prijatelju. Dod, koji je duboko upoznat sa teškom istorijom američko-nikaragvanskih odnosa, kritikovao je Ortegu i Murilja što nisu iskoristili tranziciju sa Trampa na Bajdena da barem pokušaju da poboljšaju odnose – tip otvaranja koji je Blinken tražio u junu.
"Ovo je bilo potpuno odbijanje“, rekao je Dod. “Bilo je strašno razočaravajuće.”
Unutar Nikaragve teško je pobeći od vladajuće porodice.
To je delom zato što predsednik, njegova žena i njihova deca imaju finansijske udele u velikom delu ekonomije. Režim je u suštini kleptokratija, a korupcija je toliko raširena da je teško u potpunosti mapirati, kažu američki zvaničnici i analitičari.
Ortega i Muriljo imaju ukupno devetoro žive dece, od kojih se jedno otuđilo nakon što je optužio Ortegu za seksualno zlostavljanje pre mnogo godina . Ostala deca imaju niz funkcija, uključujući službu savetnika u vladi i pomoć u vođenju distribucije nafte i medijskih kompanija. Dok američki zvaničnici sumnjaju da vladajući par planira dinastiju, nejasno je koje će dete biti imenovano za prvog naslednika.
Контрола Медији обезбеђује сталан ток про-режима пропаганде. Ortega se povremeno pojavljuje u javnosti, držeći u suštini isti govor sugerišući da je on sve što stoji između građana Nikaragve i američke dominacije. Ali njegova supruga je ta koja je svakodnevno lice i glas vlade. Mediji skoro svaki dan emituju govore Murilja. Ona ih koristi da, između ostalog, promoviše javne projekte, nudi zdravstvene savete, razgovara o vremenu i osuđuje američkog ambasadora.
Muriljo se ponaša kao "nacionalna majka", rekao je drugi visoki zvaničnik Bajdenove administracije.
"Ona upravlja ovom zemljom od 6 miliona ljudi kao da je mali grad sa 6.000 stanovnika“, rekao je visoki zvaničnik. "Ona zna svačije ime. Ona zna gde svi rade. Ona šalje beleške ljudima za njihovu maturu ili promociju. A ako je ona nezadovoljna tobom, nećeš dobiti nikakvu državnu službu.”
Vladajući par je imao pomešane, problematične odnose sa Katoličkom crkvom, ali su njihovi komentari često prožeti referencama na Boga i religiju.
"Njihova vizija o sebi je da ih je Bog izabrao da upravljaju ovom malom zemljom“, rekao je drugi visoki zvaničnik administracije, dodajući, "ovo mesto je magični realizam, apsolutno“, što se odnosi na stil pisanja uobičajen u poštovanim delima na latinskom američka fikcija.
Ono što je sasvim realno jeste ruski uticaj u zemlji, još jedan razlog zašto je Bajdenova administracija sve zabrinutija. Ruski lider Vladimir Putin nadgledao je produbljivanje bezbednosnih veza sa Managvom, uključujući izgradnju navodnog ruskog postrojenja za satelitsko praćenje u Nikaragvi za koje analitičari i drugi sumnjaju da bi moglo da bude usmereno na špijuniranje Sjedinjenih Država. Rusija je takođe prodala tenkove i drugu vojnu opremu Nikaragvi. Nedavno su dve zemlje potpisale sporazum o " međunarodnoj informacionoj bezbednosti “.
"Ovo je važna obaveštajna platforma za Ruse na zapadnoj hemisferi“, rekao je drugi visoki zvaničnik Bajdenove administracije o Nikaragvi.
Moskva možda takođe pruža pravne smernice nikaragvanskom bračnom paru - ili barem inspiraciju za to kako postati diktatura. Nekoliko nedavnih nikaragvanskih zakona, kao što su oni koji se bave stranim finansiranjem nikaragvanskih organizacija za sajber kriminal, izgleda da su napravljeni po uzoru na ruske statute koji su korišćeni za suzbijanje neslaganja, kažu američki zvaničnici i analitičari.
Sa tim zakonima i drugim potezima, Ortega i Muriljo su prešli dug put od dana kada su bili pobunjenici koji se bore da zbace diktaturu. A put koji je pred nama mogao bi postati još opasniji za obične Nikaragve, a da ne pominjemo odnose između SAD i Nikaragve, posebno u danima nakon izbora u novembru.
"Režim je veoma paranoičan, oni su veoma opasni“, rekao je Berg, viši saradnik CSIS-a. "Oni shvataju da je ovde njihov legitimitet doveden u pitanje.
Kurir.rs/Politiko
