"Brzina kojom se Kina kreće je zapanjujuća“, kaže general Džon Hajten, američki vojni oficir broj 2, koji je prethodno komandovao nuklearnim snagama SAD i nadgledao svemirske operacije Vazduhoplovstva.
U pitanju je potencijalna promena u globalnoj ravnoteži snaga koja je decenijama favorizovala Sjedinjene Države. Prestrojavanje koje je povoljnije za Kinu ne predstavlja direktnu pretnju za Sjedinjene Države, ali bi moglo da zakomplikuje savezništvo SAD u Aziji. Novi znaci o tome kako Pentagon namerava da se nosi sa kineskim izazovom mogu se pojaviti u narednim nedeljama iz pregleda politike Bajdenove administracije o nuklearnom oružju, globalnom baziranju trupa i ukupnoj strategiji odbrane.
Za sada, zvaničnici se čude tome kako Peking raspolaže resursima, tehnologijom i političkom voljom da ostvari brze dobitke - toliko brzo da Bajdenova administracija pokušava da preorijentiše sve aspekte američke spoljne i odbrambene politike.
Najnoviji primer iznenađujuće brzine bio je kineski test hipersoničnog oružja sposobnog da delimično orbitira oko Zemlje pre nego što ponovo uđe u atmosferu i klizi na pokretnoj putanji do cilja. Dizajn sistema oružja treba da izbegne američku protivraketnu odbranu, i iako je Peking insistirao da testira svemirsko vozilo za višekratnu upotrebu, a ne raketu, čini se da je test zaprepastio američke zvaničnike.
General Mark Mili, predsedavajući Združenog generalštabova, rekao je da je test "veoma blizu" da bude trenutak za Sputnjik, sličan onom kada je Sovjetski Savez 1957. lansirao prvi svemirski satelit na svetu, što je iznenadilo svet i podstakao strah da su Sjedinjene Države tehnološki zaostajale. Ono što je usledilo bila je trka u nuklearnom naoružanju i svemiru koja je na kraju bankrotirala Sovjetski Savez.
Milley i drugi američki zvaničnici odbili su da razgovaraju o detaljima kineskog testa, rekavši da su tajni. On je to nazvao "veoma zabrinjavajućim“ za Sjedinjene Države, ali je dodao da su problemi koje predstavlja kineska vojna modernizacija daleko dublje.
"To je samo jedan sistem oružja“, rekao je on u intervjuu za Blumberg Televiziju. "Kineske vojne sposobnosti su mnogo veće od toga. Brzo se šire u svemiru, u sajberu, a zatim u tradicionalnim domenima zemlje, mora i vazduha."
Na nuklearnom frontu, privatni satelitski snimci poslednjih meseci otkrili su velike dodatke lansirnih silosa koji ukazuju na mogućnost da Kina planira da poveća svoju flotu interkontinentalnih balističkih raketa na kopnu ili ICBM.
Hans Kristensen, stručnjak za nuklearno oružje u Federaciji američkih naučnika, kaže da izgleda da Kina ima oko 250 ICBM silosa u izgradnji, što je, kako kaže, više od 10 puta više od broja koji danas radi. Za poređenje, američka vojska ima 400 aktivnih silosa ICBM i 50 u rezervi.
Zvaničnici Pentagona i odbrambeni jastrebovi na Kapitol Hilu ističu kinesku modernizaciju kao ključno opravdanje za obnovu američkog nuklearnog arsenala, projekat za koji se očekuje da će koštati više od milijardu dolara tokom 30 godina, uključujući troškove održavanja.
Fiona Kaningem, docent političkih nauka na Univerzitetu u Pensilvaniji i specijalista za kinesku vojnu strategiju, kaže da je ključni pokretač nuklearnog pritiska Pekinga njegova zabrinutost u vezi sa namerama SAD.
"Ne mislim da kineska nuklearna modernizacija daje mogućnost da preventivno napadne američki nuklearni arsenal, a to je bio zaista važan generator konkurencije tokom Hladnog rata“, rekao je Kaningem na onlajn forumu koji sponzoriše Univerzitet Džordžtaun. "Ali ono što radi jeste da ograničava efikasnost pokušaja SAD da preventivno napadnu kineski arsenal.
Neki analitičari strahuju da će Vašington ući u trku u naoružanju sa Pekingom, frustriran što nije u stanju da uvuče Kineze u pregovore o bezbednosti. Kongres je takođe sve više fokusiran na Kinu i podržava povećanje potrošnje za svemirske i sajber operacije i hipersonične tehnologije. Postoji pritisak, na primer, da se u sledeći budžet za odbranu stavi novac za naoružavanje podmornica sa navođenim projektilima hipersoničnim oružjem, plan koji je pokrenula Trampova administracija.
Decenijama su Sjedinjene Države pratile povećana ulaganja Kine u odbranu i brinule se da Peking želi da postane globalna sila. Ali najmanje poslednjih 20 godina, Vašington je bio više fokusiran na suzbijanje Al Kaide i drugih terorističkih pretnji u Iraku i Avganistanu. To je počelo da se menja tokom Trampove administracije, koja je 2018. formalno uzdigla Kinu na vrh liste prioriteta odbrane, zajedno sa Rusijom, zamenivši terorizam kao pretnju broj 1.
Za sada, Rusija ostaje veća strateška pretnja Sjedinjenim Državama jer njen nuklearni arsenal daleko nadmašuje kineski.
Rastuća kineska vojna snaga i njena nastojanja da okonča prevlast Amerike u azijsko-pacifičkom regionu uznemiravaju odbrambeni establišment SAD. Američki zvaničnici vide da se problemi brzo gomilaju Peking je veća dugoročna briga jer njegova ekonomska snaga daleko premašuje rusku i ubrzano ulaže resurse u vojnu modernizaciju.
Sadašnjim tempom kineskih vojnih investicija i dostignuća, Peking će "prestići Rusiju i Sjedinjene Države“ u ukupnoj vojnoj moći u narednim godinama "ako ne učinimo nešto da to promenimo“, rekao je Hajten, koji se povlači u novembru nakon dve godine kao potpredsednik Zajedničkog načelnika štabova.
Bajdenova administracija kaže da je odlučna da se efikasno takmiči sa Kinom, oslanjajući se na mrežu saveznika u Aziji i šire od kojih su potencijalni izvor snage kojem Peking ne može parirati. To je bilo centralno u obrazloženju Bajdenove odluke da podeli visoko osetljive nuklearne pogonske tehnologije sa Australijom, omogućavajući joj da nabavi flotu konvencionalno naoružanih podmornica za suprotstavljanje Kini. Iako je ovo bio podsticaj za Australiju, bio je to razoran udarac za najstarijeg saveznika Vašingtona, Francusku, čija je prodaja podmornice Australiji vrijedna 66 milijardi dolara potopljena u tom procesu.
Tajvan je još jedna velika briga. Visoki američki vojni oficiri upozoravali su ove godine da Kina verovatno ubrzava svoj raspored za preuzimanje kontrole nad Tajvanom, ostrvskom demokratijom koja se smatra najverovatnijim okidačem za potencijalno katastrofalni rat između SAD i Kine.
Sjedinjene Države su dugo obećavale da će pomoći Tajvanu da se odbrani, ali namerno ostavlja nejasno koliko daleko će ići kao odgovor na kineski napad. Činilo se da je predsednik Džo Bajden napustio tu dvosmislenost kada je 21. oktobra rekao da će Amerika stati u odbranu Tajvana ako ga napadne Kina.
"Imamo obavezu da to uradimo“, rekao je Bajden. Bela kuća je kasnije saopštila da on ne menja politiku SAD, koja ne podržava nezavisnost Tajvana, ali je posvećena obezbeđivanju odbrambenog oružja.
Kurir.rs/AP
NE PROPUSTITE
