Više od trećine Amerikanaca ekonomiju naziva najhitnijim problemom sa kojim se zemlja suočava (36 odsro). Među grupom koja to tako vidi, 72 odsro kaže da Bajden nije obraćao pažnju na prava pitanja. Ta dinamika je obrnuta među manjih 20 odsto koji pandemiju koronavirusa smatraju najvećim problemom nacije: 79 odsto u toj podskupini kaže da je Bajden imao prave prioritete, dok 21 odsto ne.
Sve u svemu, 48 odsro odraslih odobrava način na koji se Bajden nosi sa poslom, dok 52 odsro ne odobrava. Intenzitet u okviru tih rejtinga naglo se lomi u odnosu na predsednika. Udeo koji kaže da snažno odobravaju Bajdenov učinak pao je na samo 15 odsro, što je pad sa 34 odsro u aprilu. Iako CNN ne traži snagu odobravanja u svakoj anketi, taj broj nikada nije pao ispod 20 odsto tokom predsedavanja Baraka Obame ili Donalda Trampa.
U novoj anketi, 36 odsto kaže da snažno ne odobrava Bajdenovo postupanje na predsedničkoj funkciji, a ta cifra je otprilike ista kao kada je CNN poslednji put tražio odgovore u aprilu, što sugeriše da je pad odobravanja u poslednjih nekoliko meseci bio vođen više razočaranjem među svojim prvobitnim pristalicama nego širenjem grupe koja je počela snažno protiv njegovog predsednikovanja.
Anketa je završena od 1. do 4. novembra, pre usvajanja dvopartijskog zakona o infrastrukturi.
Skoro 6 od 10 koji kažu da Bajden nije imao prave prioritete sličan je udelu onih koji su se tako osećali prema Trampu u septembru 2017 (59 odsto) i koji su isto rekli o Obami u januaru 2010 (55 odsto). Obe predsedničke stranke pretrpele su značajne gubitke u Kongresu na međuizborima održanim tokom druge godine njihovog mandata.
Registrovani glasači ipak daju Bajdenovoj partiji usku prednost u opštem kongresnom meču, sa 49 odsto ispitanika koji su rekli da bi podržali demokratu u svom okrugu na poluizboru sledeće godine, a 44 odsto republikanaca. To je otprilike isto kao i prednost demokrata u anketama CNN-a u novembru 2009. (49 odsto demokrata prema 43 odsro republikanaca). Otprilike polovina (52 odsto registrovanih birača) kaže da njihov glas 2022. neće biti za Bajdena, ali oni koji misle da koriste svoj glas da kažu nešto o predsedniku su više negativni (26 odsto šalje poruku da se suprotstavlja Bajdenu) nego pozitivni (19 odsto šalje poruku da ga podrži).
Oko dve trećine Amerikanaca kaže da je uvereno da će izbori za Kongres sledeće godine biti sprovedeni pošteno (65 odsto), ali to uključuje samo 31 odsro koji su veoma uvereni. Efekti ponovljenih laži o validnosti izbora 2020. su jasni: republikanci izražavaju znatno manje poverenja od demokrata u pravičnost predstojećih izbora. Sve u svemu, samo 40 odsto republikanaca kaže da je uvereno da će izbori biti sprovedeni pošteno, u poređenju sa 84 odsto demokrata. Među nezavisnima, 66 odsto je uvereno da će izbori biti fer. A kako se izborna godina bliži, izgleda da se situacija u zemlji menja. Sa poslednjim talasom zaraze korone koji jenjava i cenama u porastu, ekonomija (36 odsto) nadmašuje pandemiju koronavirusa (20 odsto) kao najvažnije pitanje sa kojim se zemlja suočava. Imigracija (14 odsto) i klimatske promene (11 odsto) slede i jedina su druga pitanja koja su dvocifrena, a slede nacionalna bezbednost (8 odsto), rasna nepravda (5 odsto) i obrazovanje (3 odsto).
Najveće brige nacije -- poput njenih stavova o mnogim stvarima -- oštro su podeljene po partijama. Među republikancima, otprilike polovina (51 odsto) bira ekonomiju kao svoju najveću brigu, dok imigracija (23 odsto) i nacionalna bezbednost (13 odsto) daleko zaostaju. Samo 4 odsro republikanaca naziva koronavirus najvažnijim problemom nacije. Nezavisni takođe ocenjuju ekonomiju u vrhu (38 odsto), zatim korona virus (18 odsto), imigraciju (13 odsto) i klimu (11 odsto). Među demokratama, međutim, 34 odsto navodi koronavirus kao glavni problem, a sledi ekonomija sa 20 odsto, otprilike čak i sa klimom od 18 odsto. Još 8 odsto kaže da im je imigracija glavna tema. Samo 3 odsto demokrata navodi nacionalnu bezbednost kao svoje glavno pitanje, dok je malo verovatno da će republikanci biti fokusirani na klimatske promene, rasnu nepravdu ili obrazovanje.
Veza između percepcije glavnog pitanja i stavova o tome da li je Bajden imao prave prioritete je jaka, a čak i među demokratama i nezavisnim demokratama, udeo onih koji kažu da je Bajden imao pogrešne prioritete raste do 42 odsto među onima koji ekonomiju nazivaju najvećim problemom, u poređenju sa 17 odsto među onima koji smatraju da je koronavirus najveći problem. I iako je Bajdenov rejting odobravanja oštro polarizovan po partijama, nova anketa pokazuje da Bajdenov rejting neodobravanja raste među demokratama i nezavisnim demokratama. U novoj anketi, 21 odsto kaže da ne odobrava način na koji Bajden vodi predsedničku funkciju. Ta cifra je bila 17 odsto prošlog meseca. Čini se da Bajdenova slabost unutar te podskupine dolazi među mlađe ljude. Dok skoro svi odrasli stariji od 65 godina, koji su demokrate ili demokratski orijentisani, odobravaju Bajdenov učinak (95 odsto odobrava), među onima mlađim od 30 godina odobravanje pada na 61 odsto, a samo 9 odsto kaže da snažno odobrava Bajdenov učinak kao predsednika .
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
