Od tada su plate običnih radnika rasle najbržim tempom u poslednje četiri decenije. Ipak, novi podaci objavljeni u sredu pokazuju da inflacija cena proždire mnoge od tih viših plata. Cene su prošle godine porasle za 6,2 odsto, preteći da će u potpunosti poništiti dobitke radnika, piše MSN.
Prosečna zarada po satu porasla je 5,1 odsto na godišnjem nivou, što je značajno povećanje nakon godina srednjeg rasta. Ali inflacija nije samo brisanje tih dobitaka; kada se prilagode troškovima rasta cena, zarade su manje za 1,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Rast plata nije bio praćen povećanjem produktivnosti radnika u poslednjih 40 godina, pošto ogromna ekonomska dobit koju je američka privreda požnjela nije podeljena zajedno. Ovo je deo razloga zašto se nejednakost prihoda pogoršala poslednjih decenija u Sjedinjenim Državama i nešto što je dovelo do brojnih drugih problema. Pandemija je dodatno pogoršala neke od ovih trendova, ali je sa sobom donela i zanimljiv fenomen; fokus je preusmerio na nevolje i potrebe radnika sa niskim platama, a poslodavci su se borili sa zapošljavanjem zbog krize javnog zdravlja. To je (u izvesnoj meri) ojačalo poziciju američke radničke klase.
Kompanije su povećale svoje plate kako bi privukle ili zadržale radnike, povećavajući i prosečne plate. U oktobru 2020. prosečna plata po satu za privatne zaposlene na neupravljačkim pozicijama iznosila je 24,83 dolara, u odnosu na 26,26 dolara prošlog meseca.
Ali povećani troškovi života ugrožavaju ove dobitke, pošto su značajno povećanje cena energije, automobila, hrane i smeštaja umanjilo kupovnu moć stanovništva. Fluktuacije u potražnji, problemi u lancu snabdevanja i drugi efekti pandemije nastavljaju da preoblikuju tamošnju ekonomiju.
Doduše, mnogim radnicima je možda bolje nego ranije jer ove zarade ne uključuju podsticaje i beneficije isplaćene tokom korona krize, što je mnogim radnicima pomoglo da poboljšaju svoje kućne budžete uprkos ekonomskoj krizi.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
