Na poljsko-beloruskoj granici, gde se već puna četiri dana odvija prava drama pošto više od 2.000 migranata pokušava da probije žičanu ogradu i uđe u EU, nikad nije bilo napetije. Poljaci, koji su na granicu s Belorusijom već poslali 15.000 pripadnika granične straže, specijalaca i vojske, i dalje dovlače pojačanja, a sad to radi i Belorusija. Dok padaju i prve žrtve, na nebu Belorusije pojavili su se ruski strateški bombarderi TU-22M3 i TU-160, koji su izveli letove s beloruskim „suhojima“ i bombardovali ciljeve udaljene 60 kilometara od poljske granice. Za to vreme predsednik Lukašenko preti zatvaranjem gasa Evropi.
Osude uperene ka Lukašenku stižu najviše iz SAD i Brisela, koji predlažu nove sankcije i optužuju prvog čoveka Belorusije za pokušaj destabilizacije EU i NATO, kao i vođenje „hibridnog“ i „psihološkog rata“.
Iako je Poljska odbila pomoć Fronteksa, nova migrantska kriza na istočnim granicama Unije ponovo podstiče ideju da Brisel treba da izdvoji novac da se na granicama EU izgradi novi zid, koji je opet preko potreban da se očuva jedinstvo bloka od 27 zemalja.
LEGALAN TRANSPORT
Migranti samo pristižu
Prema podacima koje je objavio Brisel, u EU je iz Belorusije 2021. ušlo 8.000 migranata, dok su poljski graničari od januara ove godine sprečili 28.000 pokušaja prelaska, podaci su Evropske komisije.
Monik Parijat, visoka zvaničnica Komisije za unutrašnje poslove, rekla je da su većina migranata Iračani i Sirijci, ali ima i Avganistanaca, koji lete za Minsk iz Libana, Jordana, Sirije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Prema njenim rečima, oni državnoj turističkoj kompaniji plaćaju mnogo novca, koji ide „u Lukašenkove džepove“.
Poljski zid
Ova ideja ponovo je postala aktuelna na ceremoniji u Berlinu povodom pada Berlinskog zida, koji je bio označen kao jedna od najozloglašenijih barijera Hladnog rata.
Brisel optužuje Lukašenka već mesecima da zbog sankcija, koje su uvedene radi suzbijanja demonstracija posle spornih izbora 2020, u zemlju redovnim letovima s Bliskog istoka prebacuje hiljade migranata, koji zatim pokušavaju da pređu granicu s Poljskom i Litavanijom kako bi se domogli zapadne Evrope. Evropska komisija optužuje Minsk da su migranti zapravo pioni u njihovoj igri.
- Suočavamo se s brutalnim, hibridnim napadom na granice EU. Belorusija na ciničan i šokantan način koristi nevolje migranata - rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na 32. godišnjicu pada Berlinskog zida.
Ni predsednik Belorusije ne sedi mirno. Lukašenko je juče najavio da će u slučaju da Brisel uspe da nametne nove sankcije njegovoj državi, on zatvoriti gasovod Jamal, koji prolazi kroz Belorusiju, i zatražio od svog bliskog saveznika u Moskvi da ruska vojska stane na granicu sa EU.
- Mi grejemo Evropu, a oni se još uvek ponašaju kao da mogu da nam zatvore granicu. A šta ako mi zatvorimo protok prirodnog gasa? Zato bih preporučio da poljsko rukovodstvo, Litvanci i ostali razmisle pre nego što nešto kažu - rekao je Lukašenko.
Nova ideja
Ukrajina nova baza za azilante
Nils Šmid, govoreći u ime socijaldemokrata (SPD), koji bi trebalo da čine okosnicu nove vlasti u Nemačkoj, izjavio je da EU treba da traži od Ukrajine da otvori vrata svoje države hiljadama izbeglica s Bliskog istoka koje se nalaze u Belorusiji i nadaju se da će ući u EU ako Poljska nastavi da odbija da ih primi. S druge strane, Ukrajina je pojačala bezbednost duž svoje granice s Belorusijom. Bivši ministar odbrane Pavel Klimkin pozvao je Kijev da obezbedi garanciju da će EU primiti sve migrante koji budu pušteni u Ukrajinu ukoliko se prihvati ovaj plan.
Kremlj negira
Na Zapadu mnogi veruju da ruski predsednik Vladimir Putin podržava svog saveznika Lukašenka u destabilizaciji EU, jer tema migranata je glavna tačka spora unutar bloka 27 članica i razlog međusobne svađe još od 2015, kad je više od milion migranata ušlo u EU.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija nema nikakve veze sa onim što se dešava na granici Poljske i Belorusije i da pokušavaju da nađu rešenje da se situacija smiri što pre.
Andrej Mlakar
NE PROPUSTITE
