Nije u pitanju bila samo veličina slike, sa 120x90 cm bila je veća nego što je tada bilo moderno, već i brojna pitanja koja je ovo delo izazivalo.
Zašto besprekorno obučena šankerica deluje kao da joj je dosadno? Ko je taj muškarac koji se vidi u ogledalu? Kako je tako veliki umetnik uspeo da promaši perspektivu? Zašto se na šanku vide flaše francuskog piva?
"Silne knjige napisane su o ovoj slici i onome što je Mane pokušao njom da izrazi", rekao je Dejli mejlu Ernt Vegelin, dirktor Kortold galerije u Londonu gde je delo izloženo. "Ova slika nikada nije prestala da očarava ljude".
Iako će u galeriji, koja je nedavno renovirana, biti izložena dela Sezana, Van Goga, Gogena, Renoara i Monea, slika koju je Mane završavao dok je umirao od sifilisa, je "zvezda" postavke.
"To je glavna ikona među brojnim ikonama kolekcije", rekao je Vegelin. Kompleksnost slike, sada kada ponovo bude izložena, će sasvim sigurno ponovo podstaći pitanja. Ovo su neki od mogućih odgovora...
Riskantan biznis
Izgrađen kao opera u modernizovanom 9. arondismanu Pariza i otvoren 1869. godine Foli Beržer je bio simbol svega modernog i riskantnog u pariskom društvu s kraja 19. veka.
Bio je to prostor za sve i svašta, od opereta i aktova na trapezu, do gimnastičarskih izvođenja i golicavih predstava, u kome su svi uživali. Mane je obožavao ovo mesto i provodio je sate tamo opijajući se sa slikarima, muzičarima i piscima.
Svestan da umire, naslikao je poslednji pozdrav ne samo Foli Beržeru već i dekadentnom svetu koji je voleo.
Zašto deluje da će umreti od dosade?
Suzon - Maneov model, stvarno je radila za barom i slikar ju je bez sumnje upoznao baš u Foli Beržeru. Ali umorna žena koju je naslikao sa praznim izrazom lica i pomalo izazivajućim pogledom plod je umetnikove mašte, a ne "fotografija".
Da li joj je dosta posla, dugih sati, buke i užurbanosti bogatih Parižana koji je premalo plaćaju? Ili je možda jednostavno iscrpljena na kraju duge noći služenja mušterija.
Neki istoričari umetnosti drugačije interpretiranju njen stav: ovo je žena koja je emotivno odsečena od sveta, čak utrnula, verovatno zahvaljujući nepristojnim ponudama nekih gostiju.
Da li je šankerica zapravo prostitutka?
Bilo bi vrlo neuobičajeno da šankerica, a kamoli prostitutka, bude centralni fokus tako važne slike. Ali istoričarka umetnosti i autorka Keli Grovijer smatra da je Mone uradio upravo to.
Jedan od "signala" je kristalna činija puna mandarina. Seksualne radnice su se reklamirale predstavljajući se kao "prodavačice pomorandži" u pozorištima elizabetanske Engleske.
Njen položaj iza šanka, između flaša šampanjca i likera od mente, cvetni aranžman na njenim grudima, svi su vrlo usklađeni sa logoom Bas piva i ukazuju da je konobarica takođe "roba" i "na prodaju".
Plasiranje proizvoda
Te flaše Basovog svetlog piva (ejla) predstavljaju jedan od najranijih primera plasiranja proizvoda. Da li je Mane ukljućio ovaj britanski napitak da bi pokazao koliko je internacionalan i moderan bio njegov omiljeni bar - na slici se u ogledalu odražavaju dve sijalice, prvi primeri električnog osvetljenja?
Čemu toliko trouglova?
Iako mnogi to i ne primećuju, slika je prepuna trouglova. Ne samo na logou piva i korsetu devojke, već i na porubu njenog kaputića, u položaju ruku na baru, u vazi sa cvećem, u svećnjacima koji se ogledaju u ogledalu, u trouglastom obliku zelene flaše apsinta ispred nje, pa čak i u prostoru između žene sa žutim rukavicama koja se vidi u ogledalu.
Stručnjaci smatraju da je Mone to namerno uradio kako bi pokazao koliko je bar moderan i kako je sve na prodaju.
Zašto perspektiva nije "u vinklu"?
Na prvi pogled sve izgleda nekako "ukrivo". Međutim, što se duže zuri u sliku, ta iskrivljenost nestaje, rekao je Vegelin.
Umorna barmenka koja se naslanja na mermerni šank, izolovana u centru slike, je prevelika i dominantna. Njen odraz u velikom ogledalu sa pozlaćenim ramom, dok priča sa džentlmenom sa šeširom - koji bi mogao da bude sam Mane, nije pod odgovarajućim uglom. Ni odraz flaše sa njene leve strane nije baš pogođen.
To nije Maneova greška. Tačno je znao šta radi, što je utvrđeno rendgenskim snimkom slike koji je pokazao da je slika prošla više izmena - uključujući i raskrštanje ruku šankerice, pomeranje devojke u centar slike i namerno krivljenje perspektive.
Postavlja se pitanje zašto je to uradio? Vrlo verovatno da bi pokazao haotični "moderni" svet poznog 19. veka gde mnogo toga nije imalo smisla.
Seksualno prenosiva bolest.
Mane je 1882. godine imao 50 godina i bio je delimično paralizovan zbog komplikacija koje je izazvao sifilis.
Kako se lako umarao, umetnik je napravio skice slike u samom baru, da bi kasnije u sopstvenom studiju izgradio repliku bara iza kog mu je pozirala Suzon. Mane ju je veoma sporo slikao što bi moglo da bude razlog zašto je toliko "smorena" na slici.
Koliko vredi slika?
Slika je godinama stajala iznad klavira kompozitora Emanuela Šabrijea, bliskog Maneovog prijatelja koji je imao 14 njegovih slika i koji je, zauzvrat, posvetio sonatu Maneovoj ženi Suzan.
Pošto je nekoliko puta promenila vlasnika, slika je došla u posed Semjuela Kortolda, engleskog industrijalca, kolekcionara umetnina i osnivača Instituta Kortold koji ju je 1926. godine kupuio za 22.600 funti (današnjih 1,4 miliona funti).
Danas je "neprocenjiva".
"Ne možete da joj procenite vrednost. Apsolutno je neprocenjiva. Ovakvih slika više nema", rekao je Vegelin.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
