Nekoliko izveštaja objašnjava da će se F/A-18 Super Hornets američke mornarice boriti protiv ruskih, indijskih MiG-29 u borbenim pripremama, što je zanimljiva i potencijalno izazovna kombinacija onoga što bi se lako moglo opisati kao rivalski avion.
Počevši kao sovjetski avion kasnih 70-ih, MiG-29K je otprilike hronološki ekvivalent F/A-18 američke mornarice, međutim, razlike ili sličnosti u pogledu borbenih performansi verovatno u potpunosti zavisi od toga u kojoj meri svaki avion iz ere 1980-ih je nadograđen.
Okvir aviona i, u određenoj meri, pogon motora mogu biti uporedivi sa pre nekoliko decenija, ali su avioni verovatno prilično drugačiji nego što su bili na svom početku. Američka mornarica je uključena u nekoliko programa produženja radnog veka F/A-18 koji imaju za cilj da očuvaju borbenu gotovost, održivost i efikasnost mlaznjaka u godinama koje dolaze. Ovo je i dalje omogućeno mnoštvom velikih nadogradnji platforme koje uključuju integraciju novih konformnih rezervoara za gorivo za povećanje goriva i proširenje dometa misije, dodavanje novog oružja i avionike, i novi paket infracrvenih senzorskih sistema za ciljanje.
Zahvaljujući ovim različitim ažuriranjima, mornarica je bila u mogućnosti da doda hiljade sati očekivanom životnom veku F-18, dok je takođe u velikoj meri promenila svoj borbeni omotač kroz prilagođavanja tehnologije. Mornarica nastavlja da dodaje novu avioniku, elektroniku i infracrvene senzore za ciljanje u letu u pilotskoj kabini, uveliko proširujući sposobnost pilota da pronađu i angažuju se sa naprednim neprijateljskim vazdušnim pretnjama.
Da li će to značiti da će se pokazati superiornijim od MIG-29K? Odgovor na to pitanje sigurno su mnogi želeli 1980-ih u jeku hladnog rata.
Pitanje je sada, u bilo kojoj vrsti borbe protiv Kine, koliko bi uopšte bili korisni bili nadograđeni avioni 4. generacije? Može biti pomešano, čini se.
Striktno govoreći, ni MIG-29K ni F-18 verovatno neće delovati sa sposobnošću da se takmiče sa prikrivenim kineskim J-20 ili J-31 pete generacije, ali u meri u kojoj bi se veliki ratovi mogli produžiti tokom vremena, veličina flote i napredni napadni sistemi 4. generacije lako bi se mogli pokazati prilično vrednim, pod uslovom da se F-18 iz sovjetske ere i američki F-18 mogu povezati jedni sa drugima i razmeniti informacije.
Ukoliko Kina, ili skup saveznika protiv Kine, postigne bilo kakvu nadmoći u vazduhu u velikom ratu, čini se da je zemlja sa efikasnijim avionima 4. generacije najbolje pozicionirana da pobedi. Ako napredna protivvazdušna odbrana postane neoperativna, tada bi sama veličina flote i širina dometa mogli biti veoma odlučujući.
Kurir.rs/National Interest
NE PROPUSTITE
