Uz podršku UN-a, plutajući grad, izgrađen na obali grada Busana, biće "infrastruktura otporna na poplave" i sastojaće se od nekoliko veštačkih ostrva koja će se izdizati iz mora kako bi se eliminisao rizik od poplava.
Samodovoljni grad će proizvoditi struju iz solarnih panela na zgradama, sopstvenu hranu i svežu vodu i prevoziti stanovnike između ostrva na futurističkim brodovima.
Takođe bi mogao da izdrži prirodne katastrofe, uključujući poplave, cunamije i uragane kategorije 5, jer će njegove plutajuće platforme biti usidrene za morsko dno.
Izgradnja plutajućeg grada, za koji se procenjuje da će koštati 200 miliona dolara, uskoro će početi zahvaljujući "istorijskom sporazumu" koji su potpisali korejski grad Busan, UN-Habitat i njujorški dizajneri Okeaniks. Ostaje nejasno da li će se stanovnicima naplaćivati da tamo žive, ili koliko bi kirija mogla da košta.
"Održivi plutajući gradovi su deo arsenala strategija prilagođavanja klimi koje su nam dostupne. Umesto da se borimo sa vodom, hajde da naučimo da živimo u harmoniji sa njom“, rekao je Maimunah Mod Šarif, izvršni direktor UN-Habitata.
"Radujemo se razvoju klimatskih adaptacija i rešenja zasnovanih na prirodi kroz koncept plutajućeg grada, a Busan je idealan izbor za primenu prototipa“, dodao je on.
Svako ostrvo će biti heksagonalnog oblika i imaće krečnjački sloj koji je dva do tri puta tvrđi od betona, ali i dalje može da pluta, prenosi Biznis insajder.
Kavezi ispod svake platforme mogli bi se koristiti za čuvanje školjki, morskih algi ili drugih morskih plodova, dok bi riblji otpad mogao da se koristi za đubrenje biljaka.
Stanovnici će morati da žive od "primarno biljne ishrane“, navode iz Okeaniks, što će dovesti do uštede prostora, energije i vode.
Organski proizvodi će se efikasno uzgajati u aeroponskim i akvaponskim sistemima, dopunjenim tradicionalnim farmama na otvorenom i staklenicima.
Aeroponika podrazumeva uzgoj biljaka u vazduhu ili magli bez upotrebe zemlje, dok akvaponika podrazumeva uzgoj biljaka i uzgoj ribe uz pomoć korisnih bakterija.
Grad će tokom izgradnje dati prioritet materijalima lokalnog porekla, uključujući brzo rastući bambus koji ima šest puta veću zateznu čvrstoću od čelika i negativan ugljenični otisak.
Sve izgrađene strukture u gradu će biti niže od sedam spratova zbog niskog težišta i otpornosti na vetrove, navode iz Okeaniksa.
Leta u Busanu su često vruća i vlažna, tako da će krovovi zgrade biti konstruisani tako da bacaju maksimalnu senku i istovremeno da njihova površina može da se iskoristi za solarne panele.
Veličina grada tek treba da bude određena, ali veća sela koja se prostiru na 75 hektara mogla bi da prime do 10.000 stanovnika, procenjuje Okeaniks.
Grad će takođe imati javni trg, pijacu i "centre za duhovnost, učenje, zdravlje, sport i kulturu“, dodaje kompanija koji navodno pregovara sa najmanje 10 drugih vlada o izgradnji više plutajućih gradova.
Cena projekta je trenutno 200 miliona dolara, ali bi troškovi mogli da porastu u zavisnosti od materijala i konačnog dizajna, koji je podložan promenama, prenosi Dejli mejl.
"Sa složenim promenama sa kojima se suočavaju obalni gradovi, potrebna nam je nova vizija u kojoj je moguće da ljudi, priroda i tehnologija koegzistiraju. Nema boljeg mesta od Busana da se napravi prvi korak ka održivim ljudskim naseljima na okeanu, koje je Koreja ponosno izgradila za svet“, rekao je gradonačelnik Busana Park Heong-džun.
Kao i mnogim priobalnim gradovima, Busan je ugrožen zbog porasta nivoa mora i poplava koje mogu da unište infrastrukturu vrednu milijarde dolara i prisile milione klimatskih izbeglica da napuste svoje domove.
"Porast nivoa mora predstavlja ogromnu pretnju, ali održiva plutajuća infrastruktura može pomoći u rešavanju ove katastrofe koja se preti“, poručeno je iz Okeaniksa.
Najava izgradnje grada usledila je pošto je u Glazgovu održan samit COP26 o klimatskim promenama kada gde se 200 zemalja složilo da održe ciljeve Pariskog sporazuma.
Sporazumom je dogovoreno da sepovećanje globalne prosečne temperature zadržati ispod 2 stepena "i da se nastavi sa naporima da se povećanje temperature ograniči na 1,5°C“.
Ako se globalne prosečne temperature povećaju za stepen i po u odnosu na predindustrijsko doba, nivo mora bi mogao porasti za čak 77 centimetara do 2100. godine.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
