Kijev je u sredu pozvao NATO da pripremi ekonomske sankcije protiv Rusije i pojača vojnu saradnju s Ukrajinom kako bi odvratili napad Rusije koja je, kako tvrde, rasporedila vojne snage na rusko-ukrajinskoj granici.
"Pozvaćemo saveznike da se pridruže Ukrajini u sastavljanju mera odvraćanja", rekao je novinarima ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba koji je stigao na razgovore sa svojim kolegama iz NATO-a u Rigu.
Kao deo tog paketa, NATO bi trebalo da pripremi ekonomske sankcije za Rusiju ako "odluči da odabere najgori scenarijo", rekao je, dodajući da bi savez takođe treblo da pojača vojnu i obrambenu saradnju sa Ukrajinom.
NE PROPUSTITE
"Uvereni smo da ćemo, ako udružimo napore, ako delujemo koordinisano, moći da odvratimo predsednika Putina od izbora najgoreg scenarija, a to je vojna operacija", rekao je Kuleba.
Danski ministar spoljnih poslova Jepe Kofod rekao je novinarima po dolasku na sednicu NATO-a da će svaka vojna operacija koja bi narušila suverenitet Ukrajine imati "teške posledice" i da je Danska spremna na "teške" sankcije.
Slično upozorenje uputio je i šef NATO.
"Svaka buduća ruska agresija na Ukrajinu imala bi visoku cenu i imala bi ozbiljne političke i ekonomske posledice po Rusiju", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Ruski predsednik je još ranije rekao da će Rusija biti prisiljena da reaguje ako NATO predvođen SAD u Ukrajini postavi projektile koji bi mogli da pogode Moskvu za nekoliko minuta.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharovaje danas je optužila Ukrajinu da je rasporedila polovinu svojih oružanih snaga, to jest 125.000 vojnika u Donbasu, zoni sukoba na istoku Ukrajine gde se vladine snage bore sa separatistima koje podržava Rusija od 2014. godine.
Zaharova je prokomentarisala i ponudu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da Ankara bude kao posrednik između Rusije i Ukrajine rekavši da se ta ponuda ne odnosi na sukob u Donbasu između ukrajinskih vladinih snaga i separatista koje podržava zvanična Moskva.
Kremlj je 2014. pripojio crnomorsko poluostrvo Krim Ukrajini, a zatim je podržao pobunjenike koji se bore protiv vladinih snaga na istoku zemlje. U sukobu, koji još uvijek tinja, život je izgubilo 14.000 ljudi, tvrdi Kijev.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
