Arktik se zagreva mnogo brže od ostatka planete, topi se morski led što pak doprinosi vlazi u vazduhu, što opet povećava padavine.
Upoređujući najnovije projekcije sa prethodnim klimatskim modelima, studija objavljena u časopisu Nature Communications procenjuje da će se prelaz sa snežnih padavina na kišne dogoditi "jednu ili dve decenije ranije".
"Promene će biti ozbiljnije i dogodiće se mnogo ranije nego što je predviđeno i tako će imati velike implikacije na život na Arktiku i izvan njega", rekla je za Frans pres autorka studije Mišel Mekristal.
"Na primer, na jesen kada se i događaju najveće promene, centralni Arktik može preći (sa snežnih padavina na kišu) oko 2070. godine, pokazao je najnoviji model, u poređenju sa 2090. iz prethodnog modela", dodala je naučnica sa kanadskog Univerziteta Manitoba.
Sve zavisi od nivoa globalnog zagrevanja. Uz trenutni tempo zagrevanja, kiša bi mogla da prevlada nad snegom na Arktiku pre kraja veka, navodi se u studiji.
Naučnici ocenjuju da bi uz ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, što je najambiciozniji cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, na Arktiku i dalje dominirao sneg.
Gevin Šmit, direktor NASAinog Godar instituta za svemirske studije ocenio je da rezultati studije pokazuju da se najgore posledice mogu izbeći ako se ispune ciljevi Pariskog sporazuma.
On međutim nije uveren da će do prelaska snega na kišu na Arktiku doći ranije nego što se očekivalo.
Kad god da do toga dođe, prelaz sa snega na kišu će imati velike posledice po arktički ekosistem i šire.
Više kiše uz postojeći snežni pokrivač moglo bi da rezultira povećanjem površinskog leda koji bi onemogućio irvasima da traže hranu.
Manje snežnog pokrivača značilo bi da će Arktik izgubiti deo svoje sposobnosti da odbija sunčevu toplotu i svetlost od Zemljine površine i to bi doprinelo globalnom zagrevanju.
Kurir.rs/Agencije
NE PROPUSTITE
