Novinari CNN dobili su priliku da skliznu iza vrata napuštene stanice metroa u Daun stritu i da se uz svetlost baklji spuste u skrovište iz Drugog svetskog rata iz kojeg su koordinirane kampanje kao što su iskrcavanje na dan D i evakuacija iz Denkerka.
Britanski premijer Vinston Čerčil se ovde sklonio - u tajnosti - u novembru i decembru 1940. godine, kada je nemačka kampanja bombardovanja poznata kao Blic bila na vrhuncu, a tim od 40 zaposlenih je ovde danonoćno radio na ratnim naporima.
Dok su poznatije Čerčilove ratne sobe, komandni centar britanske vlade tokom celog rata, otvorene za javnost kao deo Imperijalnog ratnog muzeja, obilasci Daun strit bunkera predstavljaju mnogo ređe zadovoljstvo. Londonski muzej transporta sada je počeo da organizuje ograničene ture po podzemlju prestonice.
Idealni bunker
Istoričar i vodič Sidi Holovej dočekuje turiste u prizemlju, gde su prepoznatljivi lukovi fasade Lesli Grina i dalje isti kao i na mnogim drugim poznatim stanicama edvardijanskog metroa koje je dizajnirao, uključujući Kovent garden i Rasel skver.
Stanica Daun strit je otvorena 1907. godine na Pikadili liniji, ali je do 1932. zatvorena. U srcu bogatog Mejfera, nedaleko od sadašnjih stanica metroa Hajd park korner i Grin park, nije bila dovoljno korišćena. Pored toga, stanica je bila duboko pod zemljom i postojali su dugi prolazi koji su išli ispod prometnog Pikadilija.
Međutim, nakon što sedam godina nije upotrebljavana, "sve stvari koje su je učinile neodrživom kao stanicu, učinile su je apsolutno savršenom za tajne bunkere tokom Drugog svetskog rata“, rekao je Holovej.
Kada je 1939. godine objavljen rat, stanica Daun strit je za nekoliko dana pretvorena u novo sedište Izvršnog komiteta železnice (REC). REC je delovao kao posrednik između Ratne kancelarije i britanskih železničkih kompanija i bio je ključan za kretanje trupa, konja i opreme.
Podzemne kancelarije
Čak je i danas jasno da je ovo nesvakidašnja metro stanica. Stari natpisi ukazuju na put "do kancelarija“ i "sobe odbora“, a potezi olovke su na nekim mestima još vidljivi. Gipsane ploče boje senfa i dalje su zalepljene za pločice - tragovi pokušaja da se stvori okruženje nalik kancelariji - dok je pod poravnat kako bi se stvorila pozornica na kojoj bi osam sekretarica sedelo i kucalo na pisaćim mašinama.
Osoblje je živelo i radilo ovde dole, u smenama do 12 sati, često preko noći. Na svakih deset do 14 dana izlazilo se na površinu. Prljave kade i WC šolje su ono što je ostalo od toaleta, dok čađ zaklanja šarene tapete u spavaćim sobama izvršne vlasti.
Ipak, ovde je, na neki način, bilo raskoši. "Bunkeri i skloništa nisu se oslanjali na sledovanja tokom rata“, kaže Holovej. Kvalitet hrane je bio mnogo bolji nego u "spoljašnjem" svetu. REC je bila ista kompanija koja stoji iza mnogih velikih britanskih železničkih hotela, a osoblje ovde je moglo da večera iz kristalnog posuđa i da pere odeću u luksuznim Rojal Dalton labavoima.
Postojala je potpuno opremljena kuhinja i dve trpezarije, kao i konobari, a ovde se svake godine pripremalo i jelo 27.000 obroka.
Brendi i cigare
Ratne sobe, samo milju udaljene od Daun strita, na drugoj strani Bakingemske palate, bile su pod zemljom, ali nisu bile otporne na bombe. "Direktan udarac bi uništio sve", kaže Holovej. "Do novembra 1940. ljudi [su] počeli da se plaše za život Vinstona Čerčila".
Ralf Vedžvud, predsednik ustanove u Daun stritu i brat parlamentarca Džosaje Vedžvuda, ubedio je Čerčila da dođe u Daun strit "jer je blizu sedištu moći“, ispričao je Holovej. "Veoma je udobno, veoma je privatno, veoma je dobro opremljeno brendijem, cigarama i sličnim stvarima".
Čerčil je prenoćio ovde dole najmanje pet puta u zimu 1940. godine. Dok je spavao na skromnom kamperskom krevetu u kantini, bar je lepo živeo.Državni službenik Džon Kolvil se prisećao u svojim dnevnicima da su ih u Daun stritu gostili kavijarom, šampanjcem i brendijem iz 1865. godine.
Napuštene stanice u Londonu
Ture po skrivenom Londonu obnovljene su sada, prvi put od marta 2020. godine. Zainteresovani mogu da vide napuštene stanice i tunele u Justonu, Murgejtu i Aldviču, od kojih svi imaju svoj jedinstveni karakter i istoriju.
Aldvič, najpoznatiji, pružio je utočište običnom svetu tokom Blica, a korišćen je za filmska i TV snimanja, uključujući filmove "Najmračniji čas“ i "Šerlok“.
Obilasci svih ovih stanica organizuju se samo određenim danima od januara do marta, a interesovanje je, kažu nadležni, veliko.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
