Ali delovi verzije priče koju je Bajden ispričao u sredu, na menori u Beloj kući za jevrejski praznik Hanuku, nisu bili tačni.
Većina detalja Bajdenove u sredu bili su isti ili veoma slični detaljima u njegovim prethodnim pričama. Bajden je rekao da je Meir stalno spominjao gomilu mapa, da je bio prisutan budući izraelski premijer Jicak Rabin, da je Meirova ponudila da se fotografiše sa Bajdenom i da je Meirova dala mračnu sliku bezbednosne situacije Izraela, ali ga je potom uverila da je Izrael „tajno oružje” u svojim sukobima sa susedima: „Nemamo kuda više da odemo”. Ali dva elementa Bajdenove verzije za sredu bila su drugačija nego inače, i obe ove promene su bile netačne. Jedna od laži je očigledno bila slučajna lapsus; drugi je bio značajniji.
Bajden je u sredu počeo na sledeći način: „I tokom šestodnevnog rata, imao sam priliku da – pozvala me je da dođem jer ću biti veza između nje i Egipćana oko Sueca, i tako dalje i tako dalje." Kasnije u priči, on je sugerisao da ga je Meirova tokom sastanka zvala „gospodin ambasador“.
Činjenica prve: Bajden je pogrešno govorio o tome kada se dogodio njegov sastanak sa Meirom. Sastanak je održan oko pet nedelja pre rata Jom Kipur 1973. godine, a ne tokom Šestodnevnog rata 1967. Još važnije, Bajden je u to vreme naduvao svoju važnost za Izrael. Nema dokaza da je Meirova imao bilo kakvu nameru da ga koristi kao bilo kakvu vrstu „veze“ između Izraela i Egipta. U vreme Šestodnevnog rata 1967. godine, Bajden je još bio student prava, a Meirova još nije bio premijer.
Bajdenova tvrdnja o „vezi” je nejasna, ali stručnjaci za rat Jom Kipur kažu da je takođe očigledno netačna. Dok je Bajden posetio Egipat 1973. neposredno pre nego što je posetio Izrael i rekao Meirovoj šta su mu rekli egipatski zvaničnici, nema indicija da je Meirova želeo da iskoristi tridesetogodišnjeg Amerikanca koji nikada ranije nije bio u Izraelu i koji je bio senator samo devet meseci kao posrednik u komplikovanom i kritičnom sukobu. U stvari, pisani rezime sastanka izraelskog vladinog zvaničnika kaže da je Bajden delovao neiskusno i da je Meirova oštro odbila njegov predlog da se Izrael jednostrano povuče sa određene teritorije kao korak ka miru.
Zvaničnik Bele kuće je u četvrtak za Si-En-En sugerisao da je Bajdenova tvrdnja da me je „pozvala da dođem jer ću biti veza između nje i Egipćana u vezi sa Suecom“ jednostavno referenca na činjenicu da se on sastao sa obe Egipatski i izraelski zvaničnici na putovanju 1973. kako bi razgovarali o odnosima između svojih zemalja.
Ali Bajdenove reči, koje je Republikanski nacionalni komitet u četvrtak nazvao lažnim, odnele su utisak da je Meirova nastojao da ga iskoristi u važnoj diplomatskoj ulozi. Stručnjaci kažu da je to zaista neosnovano.
„Nema razloga da verujemo da bi Golda, koja, kako je sam Bajden opisao, nije verovala u diplomatski proces, dobrovoljno zamolila neiskusnog mladog senatora da bude njena veza za takvu misiju“, rekao je Uri Bar Džozef, politički politički saradnik Univerziteta u Haifi i autor knjige o tome šta se dešavalo u izraelskoj vladi pre rata Jom Kipur.
Bar Džozef je u mejlu rekao da u izraelskom rezimeu sastanka od 31. avgusta 1973. nema „ništa“ što bi čak „nagovestilo“ da je Meirova pozvala Bajdena da bude veza. A Asaf Siniver, vanredni profesor međunarodne bezbednosti na Univerzitetu u Birmingemu i urednik knjige o ratu Jom Kipur, rekao je u mejlu: „Koliko ja znam, nema osnova za tvrdnju da će on „biti veza između strana“. U Bajdenovoj priči u sredu, jedinoj koju smo mogli da pronađemo u kojoj je govorio o ulozi „veze“, rekao je za Meira: „Pogledala me je i rekla: 'Gospodine ambasadore, želite li da se slikamo? Međutim, u nekim drugim pričama priče, Bajden je rekao da mu se Meirova neposredno pre ili tokom prilike za fotografisanje obraćala sa „sine“ ili kao „senatore“, a ne sa „gospodine ambasadore“. Meir je umrla 1978. i nemoguće je tačno znati šta je između nje i Bajdena rečeno pre 48 godina. Ali izraelski rezime 100-minutnog sastanka, interni memorandum koji je napisao tadašnji vladin zvaničnik, pruža korisne informacije.
Sažetak, o kojem se raspravljalo u izraelskim medijima 2020. godine i koji je dostupan na mreži u izraelskim državnim arhivima, kaže da je Bajden priznao da nije stručnjak za Egipat, rekao je da je Bajden srdačno dočekan na svom putovanju u Egipat, ali da se sastao samo sa drugim nivoom zvaničnike i rekla da je Meir dala opširne primedbe u kojima se zalagala protiv Bajdenovog predloga za Izrael da teži miru povlačenjem sa određene teritorije za koju nije mislio da ima stratešku vrednost. (Sažetak nije identifikovao teritoriju o kojoj je Bajden govorio, ali je rekao da to nije pojas Gaze, Golanska visoravan ili Šarm el Šeik.)
Izraelski zvaničnik koji je napisao rezime, Gideon Jarden, završio je nudeći svoju ličnu procenu Bajdena. Napisao je da je Bajden bio pun divljenja i uvažavanja prema Meiru, i stalno je govorio da je došao da uči, „ali s druge strane“ govorio je na način koji odražava „njegove godine i diplomatsko 'iskustvo'“, rekao je Jarden. "Iskustvo“ pod navodnicima, prenoseći sarkazam. Drugi deo izraelskog izveštaja o sastanku razlikuje se od izveštaja koji je Bajden ponudio 2015. U govoru povodom Dana nezavisnosti Izraela, Bajden, tadašnji potpredsednik, rekao je da je rekao Meiru i Rabinu tokom sastanka da „mislim da se oni (Egipat) spremaju da ponovo napadnu“. Dodao je: „I svi, uključujući moju vojsku i izraelsku vojsku, mislili su da sam lud.
Izraelski rezime ne beleži takav komentar od Bajdena. Umesto toga, rezime je izvestio da je Bajden preneo da, od svih zvaničnika koje je sreo u Egiptu, niko od njih nije poricao apsolutnu vojnu superiornost Izraela, i da su zvaničnici tvrdili da bi bilo nemoguće da Egipat sada krene u rat protiv Izraela. U stvarnosti, Egipat i Sirija su napali Izrael početkom oktobra 1973. Napad je takođe iznenadio Izrael.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
