Njihovo istraživanje pokazuje da su neke od najvećih Zemljinih formacija dobile podsticaj od primitivnih oblika života čiji su ostaci podmazali pokrete kamenih ploča i omogućili im da se gomilaju i formiraju planine, piše Gardijan.
Da nije bilo života na Zemlji, površina naše planete bila bi ravnija i mnogo dosadnija, kažu naučnici sa univerziteta u Aberdinu i Glazgovu na kojima je istraživanje sprovedeno.
"Planine se formiraju od ploča stena koje se gomilaju jedna na drugu", rekao je glavni autor profesor Džon Parnel sa Univerziteta Aberdin.
"Međutim, to gomilanje bi bilo nemoguće zbog trenja između stena. Nešto je moralo pomoći tim stenama da klize jedna preko druge", objasnio je.
Parnel i njegove kolege otkrili su da je izvor ovog podmazivanja došao od eksplozije u rastu primitivnog planktona pre oko dve milijarde godina. Ovo se dogodilo nakon velike klimatske promene koja je uticala na Zemlju i imala trajni efekat na njenu površinu.
Planktoni su mikroskopske biljke koje su u osnovi morskog lanca ishrane i od vitalnog su značaja za zdravlje života u okeanu danas. Međutim, njihova uloga u uticaju na našu planetu bila je još veća pre dve milijarde godina.
"Oni su brzo tonuli kada bi umrli i bivali zakopani i na taj način kamen snabdevali neviđenim količinama ugljenika, koji je toplotom i pritiskom pretvaran u grafit", rekao je Parnel.
"Grafit je odlično mazivo. Brave, šarke i rajsferšlusi se lakše pomeraju sa grafitom, kao i kamenje", dodao je on.
"Pre dve milijarde godina, podmazivali su gomilanje planinskih lanaca. Tektonske ploče su prouzrokovale da se stene guraju međusobno, a grafit koji je polagao plankton omogućio je da te ploče klize jedna preko druge i grade sve više i više gomile. Krajnji rezultati su bili planinski lanci".
Ključno u ovom otkrića je to da je interakcija geoloških sila i života na Zemlji bila dvosmerni proces. Prvi je stvorio povoljne uslove - kao što su okeani - za nastanak i evoluciju života.
Parnel i njegove kolege, čije je istraživanje objavljeno u časopisu o prirodi Communications Earth & Environment, pokazali su da je i obrnuto. Život na Zemlji uticao je na geologiju naše planete. Kao što je Parnel rekao: "Zemlja i njena biosfera su blisko povezane na načine koji ranije nisu bili shvaćeni".
Parnel je dodao da iako su mnoge planine nastale pre dve milijarde godina dotrajale, dokazi o njihovim korenima se i dalje mogu videti u lancima u Kini, Severnoj Americi, Grenlandu i Skandinaviji. U Britaniji se dokazi za ovo drevno podmazivanje tektonskih procesa još uvek mogu videti u severozapadnoj Škotskoj - u Harisu, Tireu i Gairlohu, dodao je on.
Grafit je očigledno odigrao neočekivanu ulogu u oblikovanju naše planete i verovatno će nastaviti da utiče u bliskoj budućnosti, dodao je koautor studije dr Konor Broli sa Univerziteta u Glazgovu.
"Grafit zakopan u Zemljinoj kori je veoma tražen za buduću zelenu tehnologiju, za upotrebu u predmetima kao što su gorivne ćelije i litijum-jonske baterije.
"Ovaj događaj od pre dve milijarde godina, koji je bio odgovoran za oblikovanje našeg prirodnog sveta, sada ima potencijal da igra ključnu ulogu u njegovom očuvanju za buduće generacije".
"Oni planktoni koji su umrli pre dve milijarde godina nisu samo pomogli u izgradnji prvih planina na svetu. Oni bi nam mogli pomoći da spasimo planetu u narednim godinama", složio se Parnel.
Kurir.rs/The Guardian
NE PROPUSTITE
