Upravo objavljeni Svetski izveštaj o nejednakosti pokazuje da je jedan, gornji, procenat ljudi uzeo 38% celokupnog dodatnog bogatstva akumuliranog od sredine 1990ih, dok je donjih 50 posto dobilo svega dva procenta tog bogatstva.
Takođe se navodi da 2755 svetskih milijardera kolektivno poseduje 3,5% globalnog bogatstva ove godine, što je blagi skok u odnosu na dva procenta koliko je bilo početkom pandemije 2020. godine.
"Kovid kriza je pogoršala nejednakosti između veoma bogatih i ostatka stanovništva“, rekao je glavni autor studije Lukas Čensel, dodajući da su bogate ekonomije iskoristile ogromnu fiskalnu podršku da ublaže nagli porast siromaštva koji se vidi drugde.
Najbogatijih 10 odsto stanovništva sada drži 52 odsto globalnog prihoda, a najsiromašnija polovina samo 8 odsto, pokazala je studija. Neki superbogati su imali koristi od prebacivanja većeg dela svetske ekonomije na onlajn trgovinu, tokom lokdauna, dok su drugi jednostavno profitirali zahvaljujući rastu cena imovine.
"Pošto je bogatstvo glavni izvor budućih ekonomskih dobitaka, i sve više, moći i uticaja, to nagoveštava dalje povećanje nejednakosti“, navodi se u studiji koja trenutno stanje događaja opisuje kao "ekstremnu koncentraciju ekonomske moći u rukama veoma male manjine superbogatih“.
Evropa je proglašena za najravnopravniji region na svetu, sa 10% najbogatijih koji zauzimaju 36% udela u prihodima. Bliski istok i severna Afrika su bili najmanje jednaki, sa 10% najbogatijih koji su uzimali 58% prihoda.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
