Sud je nedavno saslušao žalbu na odluku nižeg suda kojom je odbijeno izručenje novinara kako bi se suočio sa optužbama zbog procurelih poverljivih američkih dokumenata.
U prvobitnoj presudi, okružni sudija Vanesa Baraitser izjavila je da ne može odobriti izručenje jer bi bilo "opresivno" da se to učini kada je Asanž u opasnosti od pogoršanja mentalnog zdravlja i samoubistva u američkom pritvoru.
Zašto je osuđen Džulijan Asanž?
Asanža oni koji su radili sa njim opisuju kao napetog, motivisanog i izuzetno inteligentnog, sa izuzetnom sposobnošću razbijanja kompjuterskih kodova.
Osnovao je Vikiliks, koji objavljuje poverljive dokumente i slike, 2006. godine, dospevši u vesti širom sveta u aprilu 2010. godine kad je objavio snimke na kojima američki vojnici ubijaju 18 civila iz helikoptera u Iraku, piše BBC na srpskom.
Ali kasnije iste godine stavljen je u pritvor u Velikoj Britaniji - a potom pušten uz kauciju - nakon što je Švedska izdala međunarodnu poternicu za njim pod optužbom za seksualni napad.
Švedske vlasti su htele da ga saslušaju povodom navoda da je silovao jednu ženu i seksualno zlostavljao i naveo na seks drugu u avgustu 2010. godine, dok je bio u Stokholmu da bi održao predavanje.
On tvrdi da su oba susreta bila potpuno uzajamno dobrovoljna, ali je usledio dugi sudski proces zbog kog je zatražio azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu da bi izbegao izručenje.
Pošto je proveo skoro sedam godina unutar ambasade, Asanža je uhapsila britanska policija 11. aprila 2019. godine.
To se desilo pošto je ekvadorski predsednik Lenjin Moreno tvitovao da je njegova zemlja donela ''suverenu odluku'' da mu povuče status azilanta.
Osnivač Vikiliksa oduvek je tvrdio da ne može da napusti ambasadu zato što se plaši da će iz Švedske biti izručen u SAD, a da će mu se tamo suditi zbog objavljivanja tajnih američkih dokumenata.
Policajci su ga izveli iz kruga ambasade i stavili u pritvor u centralnoj londonskoj policijskoj stanici.
Prvog maja 2019. godine, Asanž je osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova njegove kaucije.
Nedeljama kasnije, švedski tužioci ponovo su otvorili istragu na osnovu optužbi iznetih protiv Asanža za silovanje iz 2010. godine.
Kasnije istog meseca, SAD su podigle 17 novih tačaka optužnica protiv Asanža zbog kršenja Zakona o špijunaži, u vezi sa objavljivanjem poverljivih dokumenata 2010. godine.
Vikiliks je rekao da je to saopštenje čisto „ludilo" i da predstavlja „kraj novinarstva o nacionalnoj bezbednosti".
Dok se Asanž pripremao za borbu protiv izručenja SAD-u, švedski tužioci su saopštili da odustaju od istrage o navodima o silovanju iz 2010. godine.
Tužioci su saopštili da dokazi protiv Asanža „nisu dovoljno čvrsti da posluže kao osnova za podizanje optužnice", okončavši tako slučaj koji je trajao čitavu deceniju.
U aprilu 2020. godine obelodanjeno je da je Asanž postao otac dva deteta dok je živeo u Ekvadorskoj ambasadi.
Stela Moris, advokatkinja rođena u Južnoj Africi, rekla je da je u vezi sa osnivačem Vikiliksa od 2015. godine i da sama odgaja njihova dva mlada sina.
Dok se trenutno nalazi u londonskom zatvoru Belmarš, nastavlja se Asanžova sudska borba protiv izručenja SAD-u, a danas će se čuti odluka.
Asanžu je u novembru konačno odobreno da se venča sa svojom parnerkom Stelom Moris u zatvoru.
Međutim, izvor je za Tajms rekao da "ni peni" novca poreskih obveznika neće biti potrošen na organizovanje venčanja.
On sa Morisovom ima dvoje dece.
Kada bude izručen SAD, verovatno će biti poslat u savezni zatvor "Supermaks" u Koloradu, izjavila je svojevremeno pred britanskim sudom bivša upravnica Kazneno-popravnog centra Metropoliten u Njujorku Morin Bejird.
Ona je, svedočeći na sudu koji odlučuje o Asanžovom izručenju SAD, rekla da bi on morao da "umire" da bi izašao iz najozloglašenijeg zatvora u Sjedinjenim Državama.
"Supermaks" se smatra najbezbednijom američkom kaznenom ustanovom. Ovde su smešteni neki od najozloglašenijih kriminalaca u zemlji.
Tu kaznu izdržava meksički narko-bos Hoakin "El Čapo" Guzman, Zakarijas Musaui, pripadnika Al Kaide koji je pomogao da se isplaniraju napadi 11. septembra, Ramzi Jusef, odgovoran za bombardovanje Svetskog trgovinskog centra 1993. godine.
Zaboravljeni heroj Edvard Snouden
Edvard Snouden, čovek čije je ime nedeljama bilo na naslovnim stranama svetske štampe. Čovek koji je radio za američku tajnu službu i pre 8 godina razotkrio da je ta služba špijunirala milione ljudi nezakonito prikupljajući podatke o prijateljima i neprijateljima, o kancelarki Merkel, jednako kao i osumnjičenima za terorizam, sada je stalni stanovnik Rusije.
Snouden (37) živi u egzilu u Moskvi od 2013. godine, kada je pobegao u rusku prestonicu nakon što je novinarima dao pristup zbirci dokumenata Agencije za nacionalnu bezbednost u kojima se detaljno opisuju programi masovnog nadzora američke obaveštajne službe.
Prošle godine su imigracione vlasti odobrile Snoudenu stalni boravak, napisao je na Fejsbuku njegov advokat Anatolij Kučerena, preneo je Njujork tajms.
U Moskvi, kako je pisao Njujork tajms, vodi i misteriozan i aktivan način života.
Svoju konkretnu lokaciju i kretanje drži u tajnosti, ali se javlja po pitanjima privatnosti na mreži na svom Tviter nalogu, objavio je memoare prošle godine i, pre pandemije, često se pojavljivao na tehnološkim konferencijama putem video veze.
Oženio se svojom devojkom iz Amerike, naučio ruski i Moskvu opisuje kao ''lep grad''.
Snouden je izneo optužbe na račun tajnih službi, razotkrivši koliko se nehajno Fejsbuk i druge IT-kompanije ophode prema podacima korisnika. On je svetu otvorio oči i upoznao ga sa činjenicom da za većinu korisnika pametnih telefona i računara praktično više ne postoji privatna sfera, piše Miodrag Šorić iz moskovskog studija DW.
Posmatranje i nadzor Velikog brata – to je u međuvremenu tužna realnost. Menadžeri IT-branše i obaveštajci su pre više godine stupili u neobičnu koaliciju kako bi ispitali praktično sve i svakoga. Uvek obrazlažući kako samo žele najbolje za građane. Snouden to nije samo osudio. On je dostavio dokaze da je to zaista tako.
Prilikom razotkrivanja, Snouden je vodio računa da ne ugrozi operacije tajnih službi koje su bile u toku, kao ni živote ljudi. Nije otkrio medijima sve što zna. Ali to ga nije zaštitilo od optužbi gotovo svih američkih političara. Vređali su ga da je izdajnik otadžbine.
Tadašnji Trampov savetnik za pitanja bezbednosti, Džon Bolton, hteo je da ga vidi ''kako visi na velikom hrastu''.
Sarađivala sa Vikiliksom pa osuđena
Čelsi Mening, bivša američka obaveštajna analitičarka koja je sarađivala sa Vikiliksom, puštena je iz zatvora prošle godine.
Mening je određen pritvor zbog odbijanja da svedoči tokom istrage o Vikiliksu. Od maja 2019. godine bila u zatvoru u Virdžiniji, piše bBC na srpskom.
Mening je proglašena krivom 2013. godine zbog špijunaže i odavanja vojnih tajni Vikiliksu.
Zbog odbijanja da učestvuje u istrazi kažnjena je i sa 250.000 dolara. Njen tim advokata je zatražio da se kazne povuku, ali je sudija rekao da moraju biti isplaćene u celosti.
Mening, odbila da odgovori na pitanja o Vikiliksu tokom istrage, rekavši da je već svedočila tokom suđenja 2013. godine.
Njeno puštanje iz zatvora usledilo je odmah pošto je njen tim advokata saopštio da je pokušala da sebi oduzme život i da se oporavlja u bolnici.
Mening je 2010. godine odala Vikiliksu stotine hiljada tajni američke vojske koje se tiču rata u Avganistanu.
Osuđena je na 35 godina zatvora, ali je tadašnji predsednik Barak Obama promenio odluku o kazni 2017. godine.
Američki tužioci istražuju Vikiliks nekoliko godina.
''Ja sam Čelsi''
Godine 2013. tadašnji Bredli, a sada Čelsi izdao je saopštenje da ga svi mogu zvati Čelsi.
- Ja sam Čelsi Mening. Ja sam žensko, napisao je američki vojnik u saopštenju za javnost.
-Uzimajući u obzir to kako se osećam i kako sam se osećao od detinjstva, želim što pre da počnem sa hormonskom terapijom. Nadam se da ćete me podržati u ovoj promeni pola, dodao je.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
