Druga i treća priča "kažu" da malo nas zna poreklo i namenu dva spomenika. Jednog ispred manastira u Gradskom parku u Zemunu, a drugog ispred Glavne pošte u novosadskom Bulevaru Mihajla Pupina, prenosi portal Mrak74.
To su hačkari. Tradicionalni jermenski spomenici. Na jermenskom hačkar znači „krst u kamenu“. A pomenuta dva spomenika, u Zemunu i Novom Sadu, bez obzira što izgledaju znatno starije, postavljeni su 1993. godine (u Zemunu), odnosno 1995. godine u Novom Sadu.
Kao podsećanje na jedan tužan događaj i kao izraz zahvalnosti jermenskog naroda našem…
A treći spomenik-"onaj sa mladencima" iz uvoda, nalazi se nedaleko od duhovnog i religijskog centra Jermenije i jermenskog naroda – Ečmiadzina, odmah kraj mosta na reci Kasah…
Sva tri spomen obeležja su podignuta u znak sećanja na jedan tragičan događaj, koji je dodatno učvrstio veze jermenskog i srpskog naroda… A priča glasi ovako...
Sedmog decembra 1988. godine, razoran zemljotres je pogodio glavni grad tadašnje Sovjetske Republike Jermenije, Jerevan.
U toj katastrofi je nastradalo 50.000 ljudi. Pozivu u pomoć, koji je Predsednik SSSR Mihail Gorbačov uputio svetskoj javnosti, odazvalo se 111 zemalja sveta, među njima i tadašnja nam država – SFRJ.
U narednih nekoliko dana, čim su se stekli uslovi za prihvat, vazdušna luka u Jerevanu je postala najaktivniji aerodrom u tom delu sveta… Vojni i civilni vazduhoplovi su doletali sa svih strana zemaljske kugle i doturali najneophodnije stvari unesrećenim građanima Jermenije…
Sa naše strane, već 10. decembra je uspostavljen vazdušni most Skoplje – Jerevan, u kojem je učestvovao jedan avion beogradske kompanije “Aviogeneks”, te dva aviona tipa An-12, Jugoslovenskog RV i PVO…
Jedanaestog dana decembra te 1988. godine, u kasnim večernjim satima posada našeg An-12 u sastavu: Potpukovnik pilot Predrag Marinković, potpukovnik pilot Vladimir Erčić, potpukovnik pilot Milenko Simić, potpukovnik navigator Milan Mićić, zastavnik I klase letač mehaničar Boriša Mosurović, zastavnik I klase letač mehaničar Milisav Petrović, zastavnik letač radio telegrafista Jovan Zisov
dobila je od aerodromske kontrole letenja Skopski Petrovac dozvolu za poletanje i let po maršruti Petrovac – Larnaka – Jerevan…
Tokom čitavog leta, pratilo ih je loše vreme (u vazduhoplovnom žargonu SMU-složeni meteo uslovi), što za iskusnu posadu našeg transportera nije predstavljalo veći problem jer su i oni kao i vazduhoplov bili obučeni i pripremljeni za izvršenje zadataka u svim meteo uslovima…
Međutim, prilikom prilaza aerodromu u Jerevanu, desio se problem, za koji ni do danas nažalost nije utvrđen razlog.
Da li je došlo do nekog tehničkog otkaza u samom avionu, greške posade ili pak greške kontrolora letenja u Jerevanu, tek, naš avion je trideset tri minuta nakon ponoći, 12. decembra 1988. godine svojim točkovima dodirnuo šljunčanu obalu reke Kasah, nekoliko kilometara od Ečmiadzina i desetak kilometara od praga piste međunarodnog aerodroma u Jerevanu. Odmah nakon kontakta sa zemljom, zbog konfiguracije terena (obala reke), avion se prevalio i u eksploziji rasprsnuo na hiljade delova…
Svih sedam članova posade je na mestu ostalo mrtvo… Kao da sam zemljotres nije bio dovoljno tragičan…
Ipak, nakon zalečenih rana, jermenski narod je na dostojanstven način odao počast hrabrim letačima. Hačkarima u Zemunu i Novom Sadu, a od 1995. godine i monumentalnim spomenikom “Slomljeno krilo”, kraj mosta na reci Kasah, gde se avion i srušio. Na tom mestu je prvobitno bilo spomen obeležje koje su podigli radnici “Energoprojekta”…
Naime, na sedmu godišnjicu tragedije, 12. decembra 1995. godine, uz prisustvo vojnih i državnih zvaničnika obe države, Katolikosa Jermenske apostolske crkve, te porodica nastradalih, otkriven je spomenik, koji ima praktično tri celine, gde prva od postamenta simbolizuje sam zemljotres, raširene ruke na sredini spomenika simbolizuju molbu za pomoć koju je narod Jermenije uputio svetu i na kraju autentični ostatak krila dugačak sedam metara sa jasnom simbolikom na sedmoricu nastradalih vazduhoplovaca.
Sa leve strane spomenika se nalazi hačkar na kojem su predstavljene jermenska i srpska majka koje tuguju za svojom decom, a sa desne strane pak jedan uobičajeni hačkar.
Ispred spomenika se nalazi spomen-ploča ispisana na jermenskom, ruskom i engleskom jeziku… Na postamentu se nalazi i sedam mermernih tablica sa imenima članova posade…
Ukazom Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR, 27. januara 1989. godine, sedmočlana posada aviona An-12 reg.br 73312 YU-AID, za ispoljenu hrabrost i samopožrtvovanje prilikom izvršavanja plemenite misije pružanja pomoći u likvidaciji posledica zemljotresa u Jermeniji, posmrtno je odlikovana je Ordenom „Prijateljstvo naroda“. Ukaz je potpisao tadašnji Predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR-a Mihail Gorbačov.
Kao znak neraskidive veze Jermenskog naroda sa srpskim narodom, početkom devedesetih godina, iz Jermenije su poslata dva hačkara. Jedan hačkar postavljen je 1993. godine u Gradskom parku u Zemunu pored ulaza u manastirsku crkvu Svetog Arhangela Gavrila.
Drugi spomen hačkar postavljen je 1995.godine u centru Novog Sada na mestu gde se nekad nalazila Jermenska crkva kod Glavne pošte.
Članovi porodica nastradalih letača su bili pozvani na osveštavanje spomenika 1995. godine, a sve je to kamerom zabeležila ekipa VFC "Zastava filma", predvođena autorom Radoljubom Matovićem, snimateljima Miloradom Zubovićem i Mirkom Lukanovićem, te montažerkom Dušankom Jakovljević...
Dokumentarni film "Jerevan-suza i cvet na slomljenom krilu", prikazan je u okviru emisije "Dozovolite...", 17. decembra 1995. godine...
Prilikom osveštavanja spomenika u Jerevanu 1995., od zvaničnika s moglo čuti i sledeće: Da je ovaj spomenik mogao i od suvog zlata biti napravljen... A ni tada ne bi mogao pokazati zahvalnost jermenskog našem narodu…
Već se ustalio običaj da zvanične delegacije Srbije i Jermenije prilikom uzajamnih poseta obiđu spomen obeležja...
A van diplomatskih i vojnih protokola, svake godine na današnji dan, predstavnici lokalne samouprave iz grada Armavira i Ečmiadzina, te neko od vladinih zvaničnika iz Jerevana, posete spomenik "Slomljeno krilo" i odaju poštu našim letačima.
I uvek ostave bele ruže ili neko drugo cveće bele boje. Tako je u Jermeniji bilo i danas...
Kurir.rs/mrak74
NE PROPUSTITE
