"Naš grad je prošao kroz mnogo toga: perestrojku, pad Sovjetskog Saveza, nestanke struje. Svedoci smo svega toga", rekao je 67-godišnji bivši glavni arhitekta Bajkonura.
Ovo naselje na krajnjem severu Kazahstana promenilo je nekoliko imena – kao što su Lokacija broj 10 i Lenjin – pre nego što je dobilo postojeće.
Prvi satelit Sputnjik lansiran je u svemir sa tridesetak kilometara udaljenosti 1957. godine, a u orbitu je poslat prvi čovek - Jurij Gagarin, a kasnije i prva žena Valentina Terješkova.
Tri decenije nakon pada SSSR-a, Bajkonur i dalje ima ključnu instituciju posvećenu putovanju na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS).
„To su sve dostignuća generacija ljudi koji su uložili mnogo truda“, rekao je Mutalijev, misleći na grad u kojem je učestvovao.
Taj napor je počeo 1955. godine, kada su Sovjeti osnovali naselje na obali reke Sir Darja za radnike koji su gradili kosmodrom. Ovo područje je kasnije prošireno da primi sve one koji su uključeni u svemirske projekte i njihove porodice.
"Sećam se vremena kada je ovde živela elita. Bilo je mnogo obrazovanih ljudi", rekla je Oksana Slivina, učiteljica koja se preselila u Bajkonur kada je vojska poslala svog oca tamo da služi. Dugo je grad bio zatvoren za posetioce. I danas je potrebno pokazati propusnicu na ulazu.
Zbog svoje geografske izolovanosti i velike udaljenosti od drugih gradova, Bajkonur se nalazi na idealnoj lokaciji za testiranje raketa. Leti su temperature izuzetno visoke, a zimi padaju duboko ispod nule, ali je nebo obično vedro, što je pogodno za lansiranje.
Nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Bajkonur je pripao Kazahstanu. Ne sluteći šta ih čeka budućnost, njeni nekadašnji stanovnici masovno su napuštali svoje domove.
Danas je Bajkonur pod ruskim zakupom, a ugovor ističe 2050. Grad govori i ruski i kazahstanski, a koriste se valute obe zemlje.
"Naš cilj je bio da sprečimo urušavanje grada i sačuvamo ga za budućnost. Mislim da smo u tome uspeli", rekao je Mutalijev.
Njegove ulice su nazvane po herojima sovjetskog istraživanja svemira. Zgrade su ukrašene muralima na temu svemira, a ulice su ukrašene spomenicima raketama, inženjerima i naravno Gagarinu, ruskom narodnom heroju. Grad, koji je izgleda izdržao test vremena, dobro je očuvan relikt sovjetske arhitekture i urbanizma. Ima oko 76 hiljada stanovnika.
Mlađe generacije, međutim, svoju budućnost vide negde drugde. "Mnogi odlaze iz grada. Obično roditelji ostaju tamo jer su plate dobre, a deca odlaze u Rusiju ili negde drugde", rekao je svršeni student Georgij Ilin.
Ovaj 21-godišnjak je rekao da „nema gde da studira ovde“ i da to namerava da radi u drugom gradu. Mutalijev se slaže da mladi ovde nemaju perspektivu.
On je rekao da je grad "zaspao" i da se nada da će ga probuditi činjenica da će ruski svemirski program ponovo ponuditi turističke letove u svemir. Učiteljica Slivina je rekla da bi bila šteta ne iskoristiti jedinstvenu poziciju Bajkonura za privlačenje posetilaca.
„Naravno da je potrebno mnogo novca uložiti u grad da ne bi propao i da bismo posetiocima ponudili više od lansirnih rampi“, rekla je ona. Ali 57-godišnja učiteljica tvrdi da će zauvek ostati verna gradu koji je dugo predstavljao kapiju Zemlje u svemir.
"Blizak mi je. Ovde sam proveo skoro pola života. Voleću ga bez obzira na sve."
Kurir.rs/Index.hr+
NE PROPUSTITE
