Da li je on razigrani šaljivdžija koji je jednom podređenom dao da se provoza na konju posle testa raketnog motora? Ili zapadnjački obrazovani lider koji u suzama saoseća sa ekonomskom bedom svog naroda? Šta kažete na globalnog državnika koji se rukuje sa južnokorejskim i američkim liderima? Ili možda brutalni pragmatičar koji je imao svog ujaka i virtuelnog br. 2 - zajedno sa desetinama drugih - pogubljen?
Otkako je preuzeo vrhovno rukovodstvo pre deceniju, Kim je predstavio mnoga lica nezasitno radoznalom svetu, ali dok se slika menja, možda je najizrazitiji način da se Kim razmotri kroz njegovu upornu potragu za programom nuklearnog oružja koji je usmeren na Ameriku i njene saveznike.
Arsenal od čak 60 nuklearnih bombi, prema nekim procenama, sa sredstvima za dodavanje još 18 godišnje, omogućio je Kimu da učvrsti domaće jedinstvo i postigne neku meru globalnog prestiža za kojim je dugo priželjkivao. Takođe je zbunila Vašington i njegove saveznike izgradnjom onoga što Pjongjang tvrdi da je kredibilno sredstvo odvraćanja od SAD. neprijateljstvo.
Slamanje U.N. sankciježa zbog gomilanja oružja i poteškoća u vezi sa pandemijom možda predstavljaju Kimu najteži trenutak njegove vladavine, kažu posmatrači, ali to oružje nije ništa bliže tome da ga spoljni pregovarači otrgnu nego kada je Kimov otac, Kim Džong Il, preminuo 17. decembra 2011.
„Nuklearno oružje je čarobni štapić za Severnu Koreju“, rekao je Kim Taevu, bivši šef Seulskog Korejskog instituta za nacionalno ujedinjenje. „Severna Koreja je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, ali kontroliše odnose sa Južnom Korejom jer ima nuklearno oružje. Da nije bilo njegovih nuklearnih bombi, kako bi Pjongjang mogao da sedne za pregovore sa Sjedinjenim Državama?
Krajem 2011. mnogi autsajderi su se pitali da li će Severna Koreja preživeti sa neproverenim, malo poznatim 27-godišnjakom na čelu. Neki su predviđali da će Kim insistirati na ekonomskim reformama i verovatno denuklearizaciji zbog svoje mladosti i školovanja u detinjstvu u Švajcarskoj. Neki su mislili da bi Kim mogao biti figura, oslanjajući se na starije zvaničnike koje je postavio njegov otac, i zabrinuti su da bi se Severna Koreja mogla suočiti sa političkim previranjima.
Umesto toga, Kim je orkestrirao niz pogubljenja i čistki visokog profila, eliminišući potencijalne rivale i uspostavljajući vrstu apsolutne moći koju su uživali njegov otac Kim Džong Il i njegov deda i osnivač države Kim Il Sung.
Naučni centar koji vodi južnokorejska špijunska agencija rekao je u izveštaju iz 2016. da je Kim pogubio ili očistio oko 340 ljudi tokom prvih pet godina svoje vladavine. To je uključivalo pogubljenje njegovog moćnog ujaka Jang Song Thaeka 2013. i čišćenje vojnog načelnika Ri Jong Hoa 2012. godine, od kojih su oboje pomogli Šepardu Kimu da dođe na vlast.
Kim je takođe ostavio po strani očevu politiku „prvo u vojsci“, vratio tradicionalnu kontrolu vladajuće Radničke partije nad vojskom i osmislio mali, ali postepeni ekonomski rast u prvih nekoliko godina.
Nuklearne bombe su, međutim, bile konstanta.
Kim je organizovao neobično veliki broj testova oružja. I četiri od šest nuklearnih probnih eksplozija Severne Koreje i sva tri testiranja interkontinentalnih balističkih projektila dogodile su se tokom Kimove vladavine.
Kimovi veliki nuklearni potezi verovatno su umirili one u staroj gardi vojske koji su bili nezadovoljni Kimovim nastojanjem da oslabi njihov politički uticaj, rekao je Jang Vuk, vojni stručnjak koji predaje na južnokorejskom univerzitetu Hanam.
Krajem 2017. Kim je tvrdio da ima nuklearne projektile sposobne da stignu do američke domovine. U periodu 2018-19, bavio se ambicioznom nuklearnom diplomatijom sa tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom, održavajući prve samite između dva ratna neprijatelja i takođe se sastao sa predsednikom Južne Koreje Mun Džae-inom i kineskim predsednikom Si Đinpingom.
„Nuklearne bombe su znatno poboljšale Kimov diplomatski položaj u inostranstvu. Na domaćem planu, oni su takođe služili kao odlično propagandno oruđe za promovisanje legitimiteta njegove vlade i imidža da vrhovni vođa nastoji da izgradi nesalomivu državu nuklearne sile“, rekao je Kim Taevu.
Međunarodna diplomatija je slomila 2019. kada Kim nije uspeo da ubedi Trampa da ublaži stroge UN. sankcije uvedene nakon njegovog testiranja oružja 2016-17. Kim je od tada zapretio da će povećati svoj nuklearni arsenal i uvesti visokotehnološko oružje na meti Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.
Prema južnokorejskoj proceni iz 2018. godine, Severna Koreja ima 20-60 komada nuklearnog oružja. Stručnjaci kažu da Severna Koreja ima kapacitet da doda šest do 18 bombi svake godine.
Kim se može posmatrati kao jednostavno nosilac nacionalne nuklearne ambicije koja se proteže do 1950-ih, kada je Kim Il Sung osnovao institut za atomsko istraživanje i sklopio sporazum sa Sovjetskim Savezom da dobije nuklearnu obuku. Kim Džong Il, koji je nasledio Kim Il Sunga na mestu lidera 1994. godine, negovao je program nadgledajući prve nuklearne i raketne testove dugog dometa u zemlji.
Ali ličnost Kim Džong Una takođe je verovatno doprinela agresivnijoj potrazi za testiranjem oružja, rekao je Kim Ieol Soo, analitičar sa Južnokorejskog instituta za vojne poslove.
„On je mlad vođa i verovatno želi da pokaže svoju snagu da pošalje poruku: ’Nemojte me gledati sa visine jer sam mlad’“, rekao je.
Kim nikada neće napustiti nuklearno oružje, srž moći njegove porodice, bez obzira na to koliko su teške ekonomske poteškoće sa kojima se njegov narod suočava zbog sankcija, rekao je Jung Čang Vuk, šef istraživačkog centra Foruma za istraživanje odbrane Koreje.
„Porodica Kim bi izgubila moć, tako da on ne može da ih se odrekne“, rekao je on.
Kina i Rusija su tajno finansijski podržale Severnu Koreju da spreči UN. sankcije zbog izazivanja „sakatućih“ efekata u Severnoj Koreji, prema Kim Taevuu, analitičaru.
Tokom pandemije, kada je nuklearna diplomatija bila u ćorsokaku, Kim Džong Un se savijao i pozivao na veću lojalnost javnosti prema njemu. Prošlog oktobra, južnokorejska špijunska agencija rekla je da Severna Koreja promoviše ideologiju „kimdžongunizma“, nešto što su činili njegov otac i deda, i da uklanja portrete prethodnih lidera sa javnih mesta.
„Kim Džong Un pokušava da pokaže svoje pravo lice (i istakne) stvari koje simbolizuju njegovu epohu, a ne autoritet pokojnih lidera na koje se oslanjao“, rekao je Seo Ju Seok sa Instituta za severnokorejske studije sa sedištem u Seulu.
Kurir.rs/ABC News
NE PROPUSTITE
