Nekada je bilo nezamislivo da će ruski predsednik Vladimir Putin, uz svu svoju sovjetsku nostalgiju, prograbiti Donbas u Ukrajini. Ta pretnja je sada neminovna i ugrožava ne samo Ukrajinu, već i slobodnu Evropu kakvu poznajemo, misle u ovom listu.
Za dobro Ukrajine i šireg regiona, Putin mora biti zaustavljen pre nego što ispali hitac. Predsednik Bajden može preduzeti nekoliko koraka da ga primora da se povuče.
Prvo, predsednik Bajden treba da jasno stavi do znanja da ne postoji scenario po kojem će Ukrajinu pregaziti Rusija, tačka. Putin se već udvara krvoproliću ako napadne ukrajinske trupe. Predsednik Bajden bi trebalo da podiže ulog upozoravajući ga da bi ga invazija opteretila nepodnošljivo visokim brojem ruskih žrtava. To znači ostaviti sve opcije na stolu i ne davati nikakve ustupke.
Drugo, predsednik Bajden bi trebalo da naoruža Ukrajinu naprednim oružjem koje joj je očajnički potrebno. Rusija je naoružana gomilom balističkih projektila i uživa nadmoć i na moru i u vazduhu. Ova asimetrija znači da bi Rusija mogla da osakati ukrajinske linije pre nego što ruske trupe i počnu da pristižu. SAD bi trebalo da ponude protivvazdušne sisteme za zaštitu ukrajinskog neba. Takođe treba da nastavimo da obezbeđujemo protivtenkovske sisteme Javelin da odvratimo ruske tenkove od prelaska granice.
Treće, NATO bi trebalo da pošalje dodatne trupe da dopune ukrajinske kopnene snage. Najviši ukrajinski vojni vrh je jasno stavio do znanja da će, iako su voljni da se bore do gorkog kraja, potrebna pomoć Zapada da se odbije invazija. Nalet NATO trupa bi odvratio Putina od invazije dok bi demonstrirao trajnu vrednost NATO-a kao stuba evropske bezbednosti.
Četvrto, da bi pokazao da je ozbiljan, predsednik Bajden bi trebalo da sankcioniše ruske zvaničnike povezane sa gasovodom Severni tok 2. Ovaj gasovod je direktan napad na NATO alijansu i nespojiv je sa slobodnom Evropom nevezanom za volju Moskve. Daleko od priznavanja slabosti, preokret predsednika Bajdena po ovom pitanju pokazao bi snagu u suočavanju sa pogoršanjem situacije.
Konačno, Bajdenova administracija bi trebalo da pojača sankcije Putinu i njegovom najužem krugu. Sada raste, dvostranački apetit u Kongresu da zategne finansijske šrafove na Kremlju. Ozbiljne sankcije bi Putinu poslale otrežnjujući signal da se neće smiriti.
Nažalost, Bajdenova administracija je do sada odbijala da se obaveže na bilo kakav jasan pravac akcije. Iako se priča da su naučene lekcije otkako je Rusija izvršila invaziju na Krim 2014. godine, glavni kurs predsednika Bajdena je bio Zoom diplomatija i stalni dijalog.
Ovaj trenutak nije nastao preko noći. To je kulminacija Putinove višegodišnje kampanje informacionog rata i prepucavanja, koja je omekšala teren za potpuni napad. Putin je godinama nagovarao Zapad da otkrije gde je granica. Sada je na predsedniku Bajdenu kao glavnokomandujućem da mu da jasan odgovor.
Predsednik Bajden može biti u iskušenju da ustupi ograničenu autonomiju Donbasu kako bi izbegao punu rusku invaziju. Ovo bi bila moralna pobeda Putina. To bi narušilo suverenitet Ukrajine i dokazalo da Putin može da maltretira svoj put ka ponovnom sastavljanju sovjetske imperije. To bi takođe smanjilo šanse Ukrajine da jednog dana pristupi NATO-u, što bi trebalo da ima slobodu da učini.
Ukrajina nije ugovorni saveznik, ali je kredibilitet SAD ipak u pitanju. Demonstracija američke slabosti u Ukrajini bi odjeknula globalno. Pozvao bi Rusiju da nastavi sa svojim opasnim ponašanjem širom istočne Evrope, na Baltiku i u svemiru. I to bi dalo Kini, našem najvećem protivniku, razloga da sumnja u američku odlučnost i dovede našeg saveznika Tajvan u veću opasnost, kategorićni su u ovom listu.
Jasno je da je mnogo toga na kocki u Ukrajini — za Evropu, za Ameriku i za ceo svet. Predsednik Bajden bi trebalo da iskoristi ovu priliku da učvrsti zaostalo poverenje naših saveznika i sve manje poštovanja naših neprijatelja. Nema vremena za gubljenje.
Kurir.rs/National Review
NE PROPUSTITE
