Pobeda kandidata progresivne koalicije od devet stranaka, na predsedničkim izborima u Čileu proglašena je važnim događajem za ponovno jačanje levice u Latinskoj Americi, nakon što je ona poslednjih godina oslabila pod navalom desnog populizma.
Borić je u drugom krugu pobedio ultrakonzervativnog neoliberala Hozea Antonija Kasta koji se predstavljao kao baštinik ekonomskog i društvenog nasleđa diktature Augusta Pinočea i planirao ekspanziju represivne države.
S druge strane 35-godišnji bivši vođa studentskih protesta za besplatno obrazovanje obećavao je da će jednom za svagda raskrstiti s neoliberalizmom, čije je zamorče Čile postao nakon svrgavanja socijalističkog premijera Salvadora Aljendea 1973. i dolaska Pinočetove vojne hunte na vlast, piše portal Novosti.
Borićeva pobeda je vrhunac procesa koji su počeli 2019. nizom protesta protiv mera štednje i ekonomske nejednakosti.
Pobednička koalicija Apruebo Dignidad sastoji se od devet stranaka prilično širokog spektra – od zelenih i hršćanskih socijalista do komunista. Sam Boric, međutim, sa svojom strankom Društvena konvergencija manje je radikalan nego neke druge članice koalicije i više je u socijaldemokratskom delu levog spektra.
Koliko je Borićeva pobeda značajna za revitalizaciju latinoameričke levice svedoči činjenica da su njegovu pobedu pozdravili sve levičarske vođe na kontinentu, pa tako i bivši brazilski predsednik Luis Injacio Lula da Silva, koji bi, prema anketama, dogodine mogao da pobedi daleko najdestruktivnijeg državnika na kontinentu, ekstremnog desničara Žaira Bolsonara.
Lula je rekao da je "srećan zbog još jedne pobede progresivnog i demokratskog kandidata u Latinskoj Americi", a čestitke su uputili i Gustavo Petro, bivši levičarski gerilac sa dobrim izgledima da dogodine postane predsednik Kolumbije, peronistički predsednik Argentine Alberto Fernandez, levičarski predsednici Bolivije i Meksika, kao i Nikolas Maduro iz Venecuele.
U novi levi talas Latinske Amerike treba uključiti i nedavnu pobedu Ksiomare Kastro na predsedničkim izborima u Hondurasu, kao i Pedra Kastilja koji je sredinom godine došao na vlast u Peruu.
Sa druge strane, zvanične čestitke neposredno nakon izbora nisu stigle iz Kube i Nikaragve, što se tumači kao simptom generacijskog jaza između tradicionalne marksističke levice Latinske Amerike i, prema rečima čileanskog novinara Haviera Reboljeda, "mekše, više skandinavske verzije Borićeve politike".
Podsećanja radi, kada je Aljende osvojio vlast, Fidel Kastro mu je prvi čestitao i posetio Čile i marširao sa njim ulicama Santjaga. Njegovi naslednici, ovoga puta nisu učinili ništa slično.
U prilog Reboljedovoj tezi ide i najava da se Čile neće pridružiti regionalnoj asocijaciji ALBA, među čijim su članicama Kuba, Venezuela - koja mu takođe nije čestitala, Bolivija i Nikaragva, a koju je kao alternativu Zoni slobodne trgovine Amerika pod patronatom SAD-a osnovao pokojni venezuelanski predsednik Ugo Čavez.
Štaviše, Borić je u vreme antivladinih protesta na Kubi prošlog leta podržao opoziciju, što znači da će Vašington biti manje neprijateljski nastrojen prema njemu ali su uprkos tome tržišta na njegovu pobedu reagovala padom vrednosti nacionalne valute.
Vol Strit žurnal upozorio je da bi dolazak Borića na vlast za posledicu mogao da ima daljnje širenje uticaja Kine na kontinentu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
