Gradsko veće uveliko postavlja božićne jelke umesto obaveštenja o skloništima, i organizuje koncerte, a ne akcije regrutacije vojske, prenosi Gardijan.
Dok neprijateljska retorika između Rusije i SAD i njenih saveznika ide ka vrhuncu hladnog rata, Ukrajina je označena kao bojno polje. Ukrajinci, međutim, koji tek izlaze iz kovid karantina, uživaju u klizalištima i božićnim marketima praznično ukrašenim i radije bi razmišljali kako da proslave nadolazeću Novu godinu.
"Novu godinu ću provesti sa porodicom i prijateljima kod kuće, iako sam sigurna da će u Kijevu biti mnogo žurki. U mom krugu prijatelja niko ne govori o ratu" rekla je Olja Simbirova, 25, koja radi u frizerskom salonu u centru prestonice.
Kijev je udaljen više od 700 km od linije fronta, iako neki se u nekim izveštajima pominje da bi Rusija navodno mogla da opkoli prestonicu zajedno sa drugim velikim gradovima istočno od grada, ili da upotrebi ciljane vazdušne napade.
Iako je anketa širom zemlje objavljena 17. decembra od strane Kijevskog međunarodnog Instituta za sociologiju pokazala da bi polovina Ukrajinaca odbila rusku invaziju prihvatajući se oružja ili građanskim otporom, malo njih veruje da će biti pozvani na to ili žure da se pripreme. Nakon što su 2014. izgubili delove teritorije, ekonomskim pritiscima i epidemijom kovida, mnogi Ukrajinci su toliko navikli na pretnju katastrofama da više ne veruju ni političarima ni medijima koji "rečesto viču eno ga vuk".
"Čuli smo to previše puta u poslednjih nekoliko godina“, rekla je Simbirova. "I obično je to samo hajp."
Ranije ove godine, izveštaji o gomilanju ruskih trupa na granici počelo je da priziva avet predstojeće invazije, inspirišući majku frizerke Simbirove da izjavi da se seli u Španiju kako bi bila bezbedna. Od invazije nije ništa bilo, a njena majka je ostala u Ukrajini. Nedavno, na novembarskoj konferenciji za novinare, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je posvetio isto toliko vremena pričanju o navodnoj zaveri za državni udar od 1. decembra koliko i ruskoj invaziji. Puč se nikada nije dogodio, a mnogi se nadaju da će invazija biti na sličan način himerična.
Međunarodni razvojni projekat u Kijevu nedavno je prosleđivao osoblju preporuke šta da rade u slučaju invazije, kao što je pakovanje kofera i provera lokacije najbližeg skloništa od bombi. Međutim, mnogi nisu poslušali ove savete.
U Mariupolju, 20 km od fronta u istočnoj Ukrajini i verovatnoj meti bilo koje moguće invazije, mnogi stanovnici takođe u velikoj meri ignorišu pretnju, a mnogo više su usmereni praznične dekoracije i događaje.
"Planira se dosta koncerata. Gradska skupština pokušava da Mariupolj bude primer bezbednosti i kulturnog razvoja ukrajinskih gradova, za razliku od gradova sa druge strane linije fronta“, rekla je Galina Balabanova, aktivistkinja i menadžerka projekta u Mariupolju.
Pored razvoja vojnih kapaciteta, jedna od ukrajinskih strategija da se suprotstavi ruskoj pretnji je da razvije gradove kao što je Mariupolj kako bi pridobio „srca i umove“ Ukrajinaca koji simpatišu ili još uvek žive na teritoriji koju de fakto kontroliše Rusija.
Kurir.rs / The Guardian, Foto: EPA / Sergey Dolzhenko
NE PROPUSTITE
