-Ponekad sam morao da radim i vozim taksi, rekao je Putin u odlomku intervjua za dokumentarnu emisiju državne televizije ''Rusija. Nova istorija'', dokumentarni film državne televizije.
-Neprijatno je pričati o tome, ali se to, nažalost, dogodilo, rekao je on.
Ovim otkrićem, u stvari, vrlo malo se govori o postsovjetskom bogatstvu bivšeg oficira KGB-a. U to vreme, bilo je prilično uobičajeno za sve 1990-ih da Rusi voze za nekoliko dodatnih rubalja. U danima pre aplikacija za vožnju, sve što je trebalo da uradite je da označite automobil u prolazu i dogovorite se o ceni vožnje, piše u svojoj analizi za CNN Nejtan Hodž.
Putinovo priznanje da je nekada zarađivao kao taksista, piše Hodž, nije, dakle, bio trenutak iskrenosti. Kremlj, naposletku, pomno čuva stvarne detalje o Putinovom privatnom životu. Ali ova a ova njegova autobiografska crtica nešto o Putinovom sveobuhvatnom političkom cilju: da premota traku na 1991. i sastavi alternativni scenario za decenije koje su usledile.
-Pretvorili smo se u potpuno drugačiju zemlju. A ono što je građeno tokom 1.000 godina je u velikoj meri izgubljeno, govorio je dugogodišnji ruski lider u intervjuu.
Poslednjih meseci, Putin nekoliko prethodnih meseci pokušava da revidira jedno od najznačajnijih poglavlja novije evropske istorije - trenutak kada se 1991. godine pojavila suverena i nezavisan Ukrajina - u neposrednom susedstvu Rusije.
Još u junu, tokom jedne emisije koju je prenosila nacionalna televizija, Putin je izjavio da su Ukrajinci i Rusi ''jedan narod''. Zatim je elaborirao tu temu u članku od 5.000 reči u kojem se žalio na ''veštačku podelu Rusa i Ukrajinaca''.
Ogoljen do svoje suštine, Putinov argument je bio da su Ukrajina i Ukrajinci deo veće ''istorijske Rusije'' – i da je moderna Ukrajina, koja je stekla nezavisnost 1991. godine, bila samo nusproizvod administrativnih i teritorijalnih granica koje su skuvali sovjetsko rukovodstvo.
Ruski predsednik nije pomenuo, naravno, milione Ukrajinaca koji su velikom većinom glasali za nezavisnost. Ne, po Putinovom mišljenju, postsovjetska Ukrajina je postala oruđe Zapada za slabljenje Rusije.
-Ukrajina je uvučena u opasnu geopolitičku igru sa ciljem da Ukrajinu pretvori u barijeru između Evrope i Rusije, odskočnu dasku protiv Rusije, napisao je on.
-Neizbežno je došlo vreme kada koncept 'Ukrajina nije Rusija' više nije bio opcija. Postojala je potreba za konceptom 'antirusije' koji nikada nećemo prihvatiti, rekao je tada on.
Drugačije rečeno, izgledalo je da Putin testira istorijsko opravdanje – ako se ukaže potreba za promenom režima u Ukrajini.
A u mesecima koji su usledili nakon Putinove intervencije u istoriju, gomilanje ruskih trupa na granici sa Ukrajinom poslalo je jasan signal da je invazija opcija koja je veoma važna.
Ukrajinske bezbednosne procene kažu da je Rusija povećala broj trupa u blizini svojih granica na 120.000 ljudi, a SAD su podelile obaveštajne podatke sa saveznicima iz NATO-a i evropskim partnerima o kretanju trupa i opreme u blizini Ukrajine za koje američki zvaničnici veruju da ukazuju na povećanje potencijalne invazije.
Kremlj negira planove za napad na Ukrajinu, a Ministarstvo odbrane kaže da se održavaju "redovne" zimske vojne vežbe u vojnom regionu koji se delimično graniči sa Ukrajinom.
A u četvrtak, tokom svoje godišnje maratonske konferencije za novinare, Putin je okupljenim domaćim i međunarodnim novinarima rekao da Rusija ''ne želi nikakvu vojnu akciju'' već je uperio prst u SAD i NATO.
-Tražili smo direktno da nema daljeg kretanja NATO-a na istok. Lopta je u njihovom polju, rekao je.
Kasnije je dodao: ''Ponekad se osećam kao da smo na različitim planetama''.
Hedž smatra da te reči mogu da se nazovu kao spoljnopolitičko samosažaljenje.
Priče o poniženjima tokom 1990-tih - od lične priče o vožnji taksija u Sankt Peterburgu do sveruskog gubitka statusa supersile - služe da se opravda Putinov projekt obnove Velike Rusije.
Naravno, Putinove tužbalice zbog Ukrajine nisu ništa novo. Isto je govorio još 2007. godine na bezbednosnoj konfereniciji u Minhenu. Tamo je spominjao licemerje NATO-a po pitanju širenja na istok, do same Rusije, i istovremeno izazivanje uličnih protesta u Ukrajini.
Predsednik Putin možda glumi istoričara amatera, ali njegovo istorijsko pamćenje je izrazito selektivno, piše CNN.
Tužioci u Putinovoj Rusiji odlučili su da ugase Međunarodno memorijalno društvo, uglednu građansku organizaciju posvećenu dokumentovanju i edukaciji javnosti o istoriji sovjetskog totalitarizma, uključujući sistem prinudnog rada Gulag, zatvaranje disidenata i masovne egzekucije koje su se odvijale u SSSR-u.
Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir ruski istraživački novinar Dmitrij Muratov branio je Memorijal, nazivajući tu organizaciju ''prijateljem naroda“ – što je fer karakterizacija organizacije koja vodi često usamljenu borbu za očuvanje sećanja na žrtve sovjetskog sistema.
S druge strane, Kremlj je, Memorijal proglasio "stranim agentom".
Muratov je takođe istakao da je ruska podrška separatistima na istoku Ukrajine zapravo umanjila šanse za rusko-ukrajinsko prijateljstvo.
Štaviše, u (glavama) nekih ludih geopolitičara, rat između Rusije i Ukrajine više nije nešto nemoguće, rekao je Muratov, koji je 1990-ih pratio sukob u otcepljenom ruskom regionu Čečeniji.
-Ali znam da se ratovi završavaju identifikacijom mrtvih vojnika i razmenom zarobljenika, dodao je.
To ne znači, kako se navodi u analizi, da će Putin napasti Ukrajinu. Pod pritiskom krajem oktobra o tome kako je predložio da se zaustavi potencijalna ekspanzija NATO-a na istočnoevropsku naciju, Putin je rekao: „Nažalost, verovatno ću morati da vas razočaram – još ne znam odgovor na ovo pitanje“.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
