Dešajel Outman-Stenford sebe naziva "sovjetskim štreberom za satove“. Njegovi prijatelji ga zovu Katalog.
Njegova veb stranica Satovi SSSR-a (Watches of USSR) otkriva zašto. Objedinjuje najvažnije stvari iz njegove iscrpne arhive od oko 3.000 komada. Neki dolaze, a neki odlaze, dok on oplemenjuje i revidira svoju kolekciju. Ali uprkos tome što je svoj hobi započeo tek pre sedam godina, Outman-Stenford je jedan od nekoliko "careva" sovjetskih satova.
"Zašto sovjetski satovi?" pita se na svom sajtu. "Nisam kolekcionar satova koliko sam kolekcionar istorije i kulture – fragmenata života koji je nekada bio. I zaista, ovi satovi imaju neverovatnu priču“.
"Sovjetski satovi su funkcionalni i praktični, ali ako kopajte dalje i otkrićete svet misterije i intriga, boja i sjaja", piše Outman-Stenford, rođen u Teksasu, koji sada živi u Estoniji.
Outman-Stanford i njegovi prijatelji kolekcionari preneli su tu misteriju i intrigu u sadašnjost, formirajući ono što nazivaju Biroom ruske službe časovničara.
Članstvo u ovoj tajnoj grupi kolekcionara dolazi po pozivu, rekao je Julisis Rosa, koji je osnovao biro pre nekoliko godina povezujući ljude koji su postavljali pitanja o ruskim satovima na Fejsbuku. Ako ste se interesovali za sovjetske satove, on će vas možda jednostavno pronaći.
Sa njujorškim naglaskom, Rosa bi u nekom starom holivudskom filmu bio šef ovog misterioznog biroa. Lensing iz Mičigena, koji sebe naziva Brokerom bio bi tip koji prodaje satove sakrivene u kaputu. "Ja sam tip koji stalno povezuje ostale sa prodajom“, rekao je on u video intervjuu.
Ostali članovi uključuju Vapira iz Malezije, koji je u svako doba sklapa dogovore. Zatim je tu Astronaut, Italijan specijalizovan za sovjetske satove vezane za svemirske misije SSSR-a. "Niša unutar niše unutar niše", kaže Katalog.
Kopile, najmlađi u grupi, živi u Holandiji. Jednom je kupio sovjetski sat vredan 1.000 dolara za 50 dolara. On je "najsrećniji momak", kaže Rosa.
Broker, u međuvremenu, može da neverovatne stvari. Gledao je treću sezonu "Čudnih stvari" kada je njegov 14-godišnji sin poželeo sat koji je u seriji nosio sovjetski naučnik Aleksej. Zamrznuvši sliku, Broker je utvrdio da se radi o modelu Kirovskie, koji je napravila prva sovjetska državna fabrika satova 1950ih ili 1960ih godina.
"Pošao sam u lov čim ga je moj sin primetio. Pronašao sam ga u roku od dve nedelje za oko 36 dolara", rekao je on.
Ova priča dobro ilustruje upravo ono šta pokreće ove kolekcionare sovjetskih satova. To je hobi koji im omogućava da se relativno jeftino povežu sa prošlošću. Ispravni, prezentabilni i verovatno autentični sat iz sovjetske ere se lako može naći na internetu za manje od 100 dolara, a u nekim slučajevima i za 40 ili 50 dolara, kaže Rosa.
Koreni u Americi
Sovjetska industrija satova vuče korene iz tadašnjeg industrijskog srca Amerike. Sovjetski lider Josif Staljin je želeo da modernizuje ekonomiju zemlje, a precizno vreme je bilo ključno za efikasno obavljanje stvari.
"Da biste koordinirali bilo šta u modernom svetu, potrebni su vam pouzdani vremenski okviri, a Sovjeti nisu imali ništa od toga“, rekao je Outman-Stenford. U nedostatku domaćih proizvodnih kapaciteta, sovjetsko rukovodstvo je tražilo pomoć u inostranstvu i pronašlo je u Kantonu, Ohajo.
Oprema i znanje za Prvu moskovsku fabriku državnih satova uvezeni su iz kompanije Djuber-Hampden koja je bankrotirala kasnih 1920ih. Lokalni list Kanton repozitori preneo je 2016. da je kompanija koja je predstavljala trgovinske interese Sovjetskog Saveza u Sjedinjenim Državama "kupila mašine Djuber-Hampdena za 325.000 dolara, utovarila ih u vagone i otpremila u Rusiju“.
Budući da je Sovjetima nedostajalo kvalifikovane radne snage, doveli su i američke radnike, plaćajući ih prosečnom godišnjom platom od oko današnjih 70.000 dolara - plus besplatni stambeni i putni troškovi. Jedan radnik se hvalio da je bio plaćen "više od ... Staljina, koliko je zarađivao u to vreme“, preneo je Repozitori.
Sa opremom za pokretanje svoje industrije satova, Sovjeti su takođe doneli tehnologiju iz Francuske i Švajcarske kako bi unapredili svoju proizvodnju satova. Pobeda nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu takođe je dala podsticaj sovjetskoj industriji satova, rekao je Rosa.
Sovjeti su kopirali neke od najboljih časovnika koje su nosili nemački vojnici, dodao je on. "To su najskuplji ruski satovi - oni koji su tačne kopije nemačkih", rekao je Rosa.
Koristeći sve te resurse, osnovano je više fabrika širom zemlje i stotine miliona satova su proizvedeni pre nego što se Sovjetski Savez raspao 1991.
Tenk na zglobu
Roza kaže da su satovi postali simbol sovjetske otpornosti i ponosa na zemlju koja se okupila da pobedi nacističku Nemačku i postane svetska supersila. Jedan od najpoznatijih sovjetskih brendova satova je Pobeda. Ime je naručio direktno Kremlj nakon Drugog svetskog rata, navodi se na sajtu njegovog proizvođača Raketa. Satovi "simbolizuju snagu volje i herojstvo ruskog naroda“, navodi se na sajtu.
"Postoji osećaj hrabrosti u njihovim satovima“, kaže Rosa, opisujući ih kao „robusne“. "Osećate se kao da stavljate tenk na zglob“, rekao je, priznajući da je vojna veza ono što ga je prvo privuklo. Ali među kolekcionarima ima i onih koji nisuvojni entuzijasti.
CS Li, zvani Vampir, rekao je da ga vojni modeli ne interesuju. Voli dizajne zasnovane na polarnim ekspedicijama ili svemirskim letovima. Oni su ponos njegove kolekcije od preko 500 satova iz sovjetske ere.
Outman-Stanford sa druge strane voli "jednostavan i čist" dizajn.
"Smatram da je sovjetski dizajn ukusan i zanimljiv, ćirilično pismo egzotično i privlačno, istorija beskrajno fascinantna, cene pristupačne i broj varijacija zapanjujući“, rekao je on na svoj veb stranici.
Kao i Rosa, Outman-Stanford je zapanjen pouzdanošću sovjetskih časovnika. "Sovjeti su napravili svoje satove tako pametno i tako dobro“, rekao je on. I standardizovali su komponente, olakšavajući popravke i servis. "Ako neki deo jednog pokvari, možete da uzmete bilo koji drugi sat iz ove fabrike i ove ere i da ga zamenite".
Uspon Frankena
Iako je ta mogućnost zamene bila pogodnost u sovjetsko doba, modernim kolekcionarima može predstavljati glavobolju.
Kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine, ostavio je ekonomiju u haosu. Građani su tražili načine da dođu do novca, a njihovi satova su im bili ta prilia. Vampir kaže da su sovjetske fabrike satova proizvele 30 do 50 miliona satova godišnje i da mu je poljski kontakt rekao da Rusi prodaju satove po težini za samo 5 dolara po kilogramu.
Neki su kopali po gomilama satova tražeći zlato da se istope i prodaju. Drugi su ih iskopavali za delove i sastavljali ih u nove satove, koje kolekcionari nazivaju "Frankeni" - referenca na Frankenštajna.
U Rusiji, rekao je Oitman-Stenford, postoji još jedan termin - "kotlet", neka vrsta mešavine raznih delova spakovanih u jedno.
I početnicima i iskusnim kolekcionarima, Frankene može biti teško uočiti. Članovi biroa traže tragove, kao što su reči na brojčaniku, oblik krune i tragovi mašinske obrade na unutrašnjim delovima. Ali ističu da zaista ne postoji jedinstveni autoritet koji bi utvrdio odakle su ovi satovi došli - uključujući i njih same.
Iako Frankeni možda ne predstavljaju oličenje sovjetske ere, oni mogu biti jednako zabavni za ne tako ozbiljne entuzijaste, kažu kolekcionari.
"Čini se modernim sada gledati prema onome što je nostalgično, i mislim da su mnogi ljudi zainteresovani za ove kul, jedinstvene komade iz istorije“, rekao je Oitman-Stanford.
Čak i ako se ispostavi da je sat lažan, kaže Li, cena - verovatno ispod 100 dolara - vredi iskustva.
Nikad ne možeš imati dovoljno prijatelja
Frankeni i autentični originali mogu brzo da se pronađu na Ibeju i Etciju. Među desetinama brendova koje treba tražiti su Pobeda i Raketa, kao i Komandirskie, Sekonda, Slava, Strela i Vostok.
Većina članova Bira tamo je kupovala da bi, kada su postali ozbiljni, našli jeftinije i pouzdanije izvore. Li ima kontakte u Španiji,Italiji, Rusiji i Rumuniji koji pretražuju buvlje pijace za njega, tražeći satove koje želi.
"Nikad ne možete imati dovoljno prijatelja", rekao je.
U međuvremenu, Outman-Stenford, koji popravlja i obnavlja svoje satove, uspostavio je mrežu posrednika koji mu kupuju jeftine satove na ruskom i ukrajinskom tržištu. "Pošaljem im novac, a onda oni meni pošalju na veliko - 20, 50, stotinu odjednom“, rekao je on. Tada može i sam da sortira žito od kukolja.
Roba pak konsultuje misterioznu figuru poznatu kao Proročište, Ukrajinca koji komunicira samo putem e-pošte.
"Proročište nikada ni sa kim ne razgovara lično“, kaže Rosa, ali „on sve zna... Ovaj tip se ne može prevariti“.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
