Međutim, u Nemačkoj strahuju od prenatrpanosti odeljenja intenzivne nege, pa čak i od mogućnosti da će morati da se uvede trijaža, odnosno da će lekari morati da odlučuju ko ima smisla lečiti, a ko ne, piše Dojče vele.
Postoji više razloga za ovakvu situaciju, kaže dr Rajnhard Buse, profesor na Tehničkom univerzitetu u Berlinu i član Stručnog savetodavnog odbora nemačkog saveznog ministarstva zdravlja. „Jedna je da, u poređenju sa drugim zemljama, više pacijenata od korone u Nemačkoj završi na jedinicama intenzivne nege – oko tri puta više nego u Holandiji ili Danskoj, na primer, i četiri puta više nego u Velikoj Britaniji.
To je zato što je broj zaposlenih u jedinicama intenzivne nege u Nemačkoj veći nego na drugim odeljenjima, objašnjava Buse. „Danska to radi drugačije. Za svaki krevet na normalnom odeljenju zapošljava skoro isti broj medicinskog osoblja kao na nemačkoj jedinici intenzivne nege. To ne znači da Danci imaju više medicinskog osoblja, već samo da ima manje nepotrebnih kreveta.
Istovremeno, čak 60 odsto bolnica u Nemačkoj računa da će za 2021. biti u finansijskom deficitu, prema tzv. "Bolnički barometar", koji redovno objavljuje Nemačko udruženje bolnica, čime je, kako se navodi, udvostručen broj klinika koje su u gubitku u odnosu na prošlu godinu.
Svaka druga bolnica ima manje pacijenata nego prošle godine. Razlog za to je otkazivanje operacija i komplikovane procedure kako bi se očuvali kapaciteti za kovid odeljenja. Mnogi pacijenti odlažu odlazak na terapiju ili operaciju zbog straha od infekcije.
Prema podacima Udruženja bolnica, situacija je najgora od 2000. godine. Samo 11 odsto bolnica trenutno finansijsku situaciju ocenjuje kao dobru. Samo 22 odsto očekuje poboljšanje sledeće godine.
„U interesu Nemačke je da bude puna, a to je slučaj sa jedinicama intenzivne nege“, kaže Buse i dodatnim krevetima za intenzivnu negu nego što bi bilo moguće u normalnom radu.
„Reč je o 14,5 milijardi evra za godinu i po dana, koji su se samo od poreskih prihoda slili u bolnice. A tu su i redovna sredstva iz obaveznog zdravstvenog osiguranja“, naglašava dr Buse.
On ističe da polovina pacijenata koji se leče u bolnicama u Nemačkoj tamo dolazi bez prijema, najčešće iz Hitne pomoći. „Verovatnoća da će bolnica takvog pacijenta zadržati na lečenju je skoro 50 odsto, što je neverovatno visoko u poređenju sa drugim zemljama. Obično je taj procenat upola manji, oko 25 odsto“.
Osim toga, dodaje Buse, u nemačkim jedinicama intenzivne nege ima teško bolesnih ljudi koji imaju veoma male šanse da prežive, čak i uz upotrebu najsavremenije opreme. „Prva stvar koju treba uraditi nakon pandemije je da se utvrdi ko se leči u jedinicama intenzivne nege. Moramo da se zapitamo šta mi tamo radimo."
Nemačko udruženje bolnica posebno ukazuje na problem nedostatka osoblja. Četiri petine klinika kažu da imaju poteškoća da pronađu medicinske sestre i tehničare za obična odeljenja i jedinice intenzivne nege. Širom Nemačke ima 22.300 slobodnih negovatelja.
„Nedostatak osoblja je najhitnije pitanje zdravstvene politike“, rekao je Gerald Gas, predsednik udruženja.
Rajnhard Buse ima drugačije mišljenje: „Nemamo premalo osoblja, već previše pacijenata. U Nemačkoj je u proseku svakog dana pre pandemije bilo 380.000 pacijenata u bolnicama, a trenutno ih je oko 325.000. Da imamo strukturu kao u Danskoj, pre krune bi bilo 160.000 ili manje od polovine. To znači da bi u Nemačkoj bilo duplo više medicinskog osoblja po pacijentu."
„Ako pitate upravnike bolnica“, zaključuje Rajnhard Buse, „oni će vam reći: potrebno nam je toliko bolnica jer imamo toliko pacijenata. Ja mislim drugačije: imamo toliko pacijenata jer imamo toliko bolnica. To je kao pitanje od kojih je starije, piletina ili jaje“.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
