Bunkeri iz doba komunizma u Albaniji izgrađeni su tako da mogu izdržati nuklearni napad, ali niko nije predvideo da će ih nekoliko decenija kasnije "napasti" more.
Albanske obale pod najvećim su uticajem erozije u Evropi. Stručnjaci kažu da su razlozi tome klimatske promene i nekontrolisana urbanizacija.
Uz ušće reke Seman u Jadran, u centralnoj Albaniji, potopljeni su mnogi bunkeri izgrađeni tokom vladavine diktatora Envera Hodže za slučaj američke, sovjetske ili kineske invazije.
Istu sudbina dočekala je i policijsku stanicu, sportski teren i naftnu bušotinu.
Na plažama se mogu videti polomljena stabla, a urušeni krovovi kuća govore o nemoći stanovnika da se bore protiv mora koje neprestano napreduje prema unutrašnjosti.
"Bunkeri su napravljeni da izdrže gotovo sve, ali su izgubili svoju jedinu bitku - s morem", rekao je za Frans pres 80-godišnji Ilir Zani.
Lokalno stanovništvo tvrdi da je u samo tri decenije na ovome području Jadransko more progutalo 800 metara obale.
Izmir Mernica, stanovnik sela kraj ušća Semana, pribojava se da bi njegova kafana mogla biti sledeća. "Zabrinuti smo zbog mora koje guta sve pred sobom", rekao je prstom pokazujući vodotoranj koji viri iz mora.
Talasi će nas progutati
Godine 2009. vlasti su tenkovima iz mora izvukle sedam potopljenih bunkera. Zbog strujanja mora oko bunkera nastajali su virovi, zbog kojih su mnogi plivači utopili.
Desetak godina kasnije, bunkeri su opet pod vodom. More ih je "uzelo natrag", rekao je Mernica.
Prema stručnjacima za klimatske promene Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), oko trećine albanske obale duge 427 kilometara pod uticajem je erozije, a godišnje nastrada metar do dva obale.
Abdulla Diku, stručnjak za zaštitu okoline rekao je da u Albaniji zbog rasta nivoa mora godišnje nestane oko 27 tona tla po hektaru zemlje, što je oko 11 puta više od evropskog prosjeka.
Vlaš Moci iz sela Ćereta još uvek održava bunker u kojemu se nekada čuvalo oružje za protivazdušnu obranu, a sada se u njemu nalazi kafić koji privlači strane turiste.
Moci (64) brine da bi rast novao mora mogao da bude poguban po njegovo poslovanje, budući da je susedni bledozeleni bunker nalik na leteći tanjir već napola pod vodom.
"Bojimo se da bi nas talasi jednoga dana mogli progutati. Situacija je strašna." rekao je AFP-u.
Vlasnici vila i hotela u Ćeretu protiv mora bore se gradnjom ilegalnih okomitih gatova. No stručnjaci tvrde da takve mere mogu samo da pogoršaju situaciju, prenosi Jutarnji list.
Žarište erozije
"Takva pojedinačna rešenja štete bioraznolikosti i morskom ekosistemu" upozorava Mirela Kamberi, stručnjakinja iz UNDP-a. Rešenje ovog problema još se ne nazire, budući da se ništa ne preduzima kako bi se sprečio rast nivoa mora.
Stručnjaci predviđaju da će se nivo mora u Albaniji do 2100. godine zbog klimatskih promena povećati za između 40 i 105 centimetara.
Problemima doprinosi i krčenje šuma, neregulirano jaružanje iz reka koje je ubrzalo njihove tokove i nekontrolisana urbanizacija obale. Sve je to oštetilo prirodne načine obrane toga područja.
"Problem je u tome što su za potrebe gradnje posečena gotovo sva stabla jele, što je naštetilo prirodnim sistemima", rekao je bacajući udicu u more 66-godišnji Besnik Zara.
U goru u okolini Tirane, vidljive su posledice erozije koja je oštetila i unutrašnjost zemlje. Uzrok tome su krčenje šuma i reke koje utiču u obližnje veštačko jezero.
Jezero koje snabdeva glavni grad pijaćom vodom već se može smatrati žarištem erozije, rekao je Diku. Kako bi se nosile s problemom, vlasti su 2016. zabranile seču stabala na tome području.
Takođe, obećali su da će ispuniti obećanja dana na Konferencijama UN-a o klimatskim promenama UN-a u Parizu i Glazgovu i počeli su da donose nove zakone.
"Kriminal protiv prirodne sredine tretiraće se prema kaznenom zakonu kao zločini protiv čovečnosti, imovine ili će biti izjednačeni s organizovanim kriminalom" upozorio je ministar unutrašnjih poslova Bled Cuci.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
