Savezničke snage predvođene američkom vojskom 2003. pokrenule su invaziju na Irak, operaciju nazvanu Iračka sloboda, pod opravdanjem da Sadam gomila oružje za masovno uništenje.
Trebalo im je manje od mesec dana da skrše otpor iračke vojske, ali Sadama nisu pronašli. Vašington je ponudio 25 miliona dolara za njegovo hapšenje. Oko 600 vojnika učestvovalo je u operaciji potrage nazvanoj Crvena zora, po američkom antikomunističkom filmu snimljenom 1984. godine. Bio je to možda i najveći "lov" na čoveka u istoriji.
Pronašli su ga 13. decembra 2003. godine nakon osam meseci potrage, u rupi blizu rodnog Tikrita. Bio je zapušten, lica punog ugriza buba, zarastao u bradu i odsutnog posleda. Mirno je rekao: "Ja sam Sadam Husein, predsednik Iraka i želim da pregovaram".
Amerikanci su ga godinu kasnije predali iračkim vlastima, koje su mu na posebnom iračkom sudu sudile za zločine protiv čovečnosti zbog ubijanja 148 šiitskih seljaka u Dudžailu 1982.godine i osudile ga na smrt vešanjem.
Kada je sudija pročitao presudu, Sadam je uzviknuo: "Alah je najveći!" i "Živeo Irak. Živeo irački narod!". Sud je izjavio da presuda mora biti izvršena u roku od 30 dana, Iračani su zatražili transfer Sadama iz nadležnosti američke vojske radi pogubljenja u roku od 48 sati.
Pogubljenje Sadama Huseina je obavljeno 30. decembra 2006. godine u 6.05 po lokalnom vremenu, a ceo proces je snimljen kamerom, dok se u medijima naširoko polemiše da kazna nije morala biti baš vešanje, te da je sve montirano i snimljeno radi zaplašivanja javnosti.
Kako se može videti iz snimka, Sadam je tokom pogubljenja bio potpuno smiren. Očevici pričaju kako nije pokazivao ni trunku straha. Poslednje trenutke njegovog života opisao je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Muvafak el Rubai, koji je nadgledao vešanje.
Kurir.rs/Index.hr/Telegraf
NE PROPUSTITE
