Putin je zatražio razgovor, drugi između lidera ovog meseca, uoči zakazanih razgovora između visokih američkih i ruskih zvaničnika zakazanih za 10. januar u Ženevi.
Rusija je jasno stavila do znanja da želi pismenu obavezu da Ukrajini nikada neće biti dozvoljeno da se pridruži NATO-u i da vojna oprema alijanse neće biti pozicionirana u bivšim sovjetskim državama, a zahtevi koje je Bajdenova administracija jasno stavila do znanja nisu početnici.
Bela kuća je uoči poziva saopštila da će Bajden reći Putinu da diplomatski put ostaje otvoren čak i kada su Rusi pomerili oko 100.000 vojnika ka Ukrajini, a zvaničnici Kremlja pojačali su svoje zahteve za novim garancijama od SAD i NATO-a.
O tim zahtevima će se razgovarati tokom pregovora u Ženevi, ali ostaje nejasno šta bi Bajden, ako ništa drugo, bio spreman da ponudi Putinu u zamenu za smirivanje krize.
Nacrti bezbednosnih dokumenata Moskva je podnela zahtev da NATO uskrati članstvo Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim zemljama i ukine svoje vojno raspoređivanje u centralnoj i istočnoj Evropi.
SAD i njihovi saveznici odbili su da ponude Rusiji onu vrstu garancija za Ukrajinu kakvu Putin želi, pozivajući se na princip NATO-a da je članstvo otvoreno za svaku zemlju koja ispunjava uslove. Oni su se, međutim, složili da održe razgovore sa Rusijom kako bi razgovarali o njenim zabrinutostima.
Bezbednosni predlog Moskve pokrenuo je pitanje da li Putin postavlja nerealne zahteve u očekivanju odbijanja Zapada koje bi mu dalo izgovor za invaziju.
Stiven Pajfer, službenik službe za inostrane poslove koji je služio kao američki ambasador u Ukrajini u Klintonovoj administraciji, rekao je da bi Bajdenova administracija mogla da se angažuje na nekim elementima ruskog nacrta dokumenta ako Moskva bude ozbiljna u pregovorima.
Ključne članice NATO-a jasno su stavile do znanja da nema apetita za širenje alijanse u bliskoj budućnosti. SAD i saveznici bi takođe mogli da budu prijemčivi za jezik u nacrtu dokumenta Rusa koji poziva na uspostavljanje novih konsultativnih mehanizama, kao što je Savet NATO-Rusija i vruća linija između NATO-a i Rusije.
„Predložena zabrana bilo kakve vojne aktivnosti NATO-a u Ukrajini, istočnoj Evropi, Kavkazu ili centralnoj Aziji, predložena u nacrtu sporazuma, predstavlja prekoračenje, ali bi neke mere za ograničavanje vojnih vežbi i aktivnosti na recipročnoj osnovi mogle biti moguće“, Pajfer, koji je sada viši saradnik na Brukings institutu, napisao je u analizi za vašingtonski trust mozgova.
Bajden je planirao da kaže Putinu da bi došlo do „stvarnog napretka“ u razgovorima, oni moraju da se vode u „kontekstu deeskalacije, a ne eskalacije“, rekao je visoki zvaničnik administracije koji je obavestio novinare pre poziva. Zvaničnik je govorio pod uslovom da ostane anoniman.
Poziv je postavljen na Putinovu inicijativu, rekao je u četvrtak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Cilj razgovora je jasan — da se nastavi razgovor o pitanjima koja su bila na dnevnom redu tokom nedavnog razgovora putem video konferencije“, rekao je Peskov novinarima. Taj poziv od 7. decembra bio je fokusiran na pokrete ruskih trupa, koje su uznemirile Ukrajinu i druge evropske saveznike, kao i na zahtev Moskve za bezbednosnim garancijama.
Peskov je primetio da je Moskva od tog poziva podnela svoje bezbednosne predloge američkim i evropskim zvaničnicima i da se sada „sa naše tačke gledišta, iz ugla predsednika Putina, ukazala potreba za još jednim telefonskim razgovorom, koji bi prethodio predstojećim razgovorima. .”
Ne očekuje se da će Bajden i Putin, koji su se sastali u Ženevi u junu da razgovaraju o nizu tenzija u američko-ruskim odnosima, učestvovati u januarskim pregovorima.
U video pozivu od 7. decembra, saopštila je Bela kuća, Bajden je upozorio Moskvu da će invazija na Ukrajinu doneti sankcije i ogromnu štetu ruskoj ekonomiji. Ruski zvaničnici su odbacili pretnje sankcijama.
Kurir.rs/Fox5
NE PROPUSTITE
