ZAPADNI ANALITIČARI OVDE VIDE VELIKU ZAVERU: Kineski plan pomoći Latinskoj Americi smatraju pokušajem preuzimanja! VIDEO

Planeta - 03.01.2022. 18:33h

Kina je potpisala novi sporazum sa liderima u Latinskoj Americi i na Karibima kako bi produbila veze u skoro svim oblastima društva u onome što je jedan analitičar uporedio sa zaverom za „preuzimanje“ regiona.

Kao deo sporazuma, Peking se obavezao da će snabdevati region „civilnom“ nuklearnom tehnologijom, pomažući u razvoju „mirnih“ svemirskih programa, izgradnju 5G mreža kakve će Vašington upozorava da će se koristiti za špijuniranje ljudi, kao i za jeftinu nabavku krediti i finansiranje 'razrađenih razvojnih planova'.

Kina je čak obećala da će izgraditi škole i finansirati časove u kojima se podučava kineski jezik i „kultura“, iako su takve institucije kritikovane na drugim mestima zbog guranja državne propagande i ograničavanja akademske slobode.

To proizlazi iz decenija kineskih investicija i razvoja u Latinskoj Americi i na Karibima, u kojima su stotine milijardi dolara ulivene u region za izgradnju kritične infrastrukture kao što su luke, putevi i elektrane u onome što mnogi veruju da je pokušaj da kupi moć i uticaj u američkom dvorištu.

„Postoje apsolutne ambicije da Kina postane dominantan uticaj u Latinskoj Americi“, rekao je Mateo Hajdar, istraživač u Heritidž fondaciji, na pozadini najnovijeg sporazuma.

„Izazov je sveobuhvatan i tu je apsolutno bezbednosni i vojni interes. ... Ta pretnja raste, i to je drugačija vrsta pretnje od one koju smo videli kod Sovjeta“, rekao je on za Vašington Egzaminer.

Profesor Evan Elis, sa Ratnog koledža američke vojske, dodao je: „Kinezi ne kažu: „Želimo da preuzmemo Latinsku Ameriku“, ali su jasno postavili višedimenzionalnu strategiju angažovanja, koja bi, ako bude uspešna, značajno proširila njihov uticati i proizvesti ogromnu zabrinutost obaveštajnih službi za Sjedinjene Države.'

Sporazum, zvanično 'Zajednički akcioni plan za saradnju u ključnim oblastima', potpisan je prošlog meseca između Kine i CELAC-a, saveza država Latinske Amerike i Kariba koji obuhvata skoro sve zemlje u regionu, uključujući glavne igrače kao što su Brazil, Argentina , Kolumbija, Venecuela, Urugvaj i Čile.

Iako je malo detalja, on postavlja široku mapu puta za odnose između Kine i zemalja u regionu do 2024. godine – obavezujući ih na produbljivanje veza između vlada, banaka, kompanija i obrazovnih institucija.

Većina obaveza se čini rutinskim – kao što su obećanja o očuvanju životne sredine, razvoju zelene tehnologije i promovisanju jednakosti i održivosti – ali neke će sigurno dati pauzu u Pentagonu za razmišljanje.

Prvi je posvećenost razmeni nuklearne tehnologije i promovisanju „relevantnih praktičnih projekata“ uključujući obuku nuklearnih naučnika da „uvedu prednosti koje nudi nuklearna tehnologija i nuklearna energija“.

Sporazum precizira da će ovo biti 'mirno' i na drugim mestima obavezuje strane na težnju za 'nuklearnim razoružanjem', ali će gotovo sigurno izazvati zabrinutost jer se tehnologija koja se koristi za obogaćivanje nuklearnog goriva može prenamijeniti za pravljenje materijala za oružje za upotrebu u bombama.

Vašington takođe izdaje sve češća upozorenja o kineskim firmama koje pružaju pomoć vojsci poslednjih meseci, i verovatno se plaši da se sve civilne nuklearne firme koje se nastanu u Južnoj Americi koriste u dvostruke svrhe.

Slično, obećanje Kine da će pomoći u razvoju svemirskih programa za „mirno istraživanje svemira“ takođe će verovatno biti razlog za zabrinutost.

U prošlosti, Peking je pokušavao da lansiranje špijunskih satelita predstavi kao letelicu za „komunikaciju“, a nedavno je odbacio optužbe da je testirao hipersoničnu orbitalnu nuklearnu bombu rekavši da je to zapravo civilna svemirska letelica namenjena „mirnom istraživanju prostor'.

Kao deo sporazuma, dve strane se obavezuju na saradnju u „izgradnji zemaljske infrastrukture“ za podršku svemirskim programima, što povećava mogućnost da bi takva tehnologija uskoro mogla da bude lansirana, kontrolisana ili nadgledana sa američkog praga.

I to nije jedina oblast u kojoj će se verovatno kombinovati kineska i južnoamerička tehnologija. Sporazum takođe obećava veću saradnju na „digitalnoj infrastrukturi, telekomunikacionoj opremi, [i] 5G“.

SAD su godinama bile zaključane u proksi ratu sa Kinom zbog uvođenja 5G tehnologije, otkako se pokazalo da Peking vuče napred u trci za izgradnju novih svetskih informacionih mreža.

Majk Pompeo, bivši američki državni sekretar, u kasnijim godinama Trampove administracije snažno se zalagao da ubedi zapadne nacije i američke saveznike da odustanu od tehnologije, upozoravajući da će se ona koristiti za špijuniranje korisnika.

Južnoameričke zemlje bile su u epicentru bitke, pokušavajući da umire i Peking i DC. Žair Bolsonaro, brazilski predsednik i bliski Trampov saveznik, prvo je obećao da će isključiti Huavej - jednu od najvećih kineskih tehnoloških firmi - iz upravljanja delom svoje mreže, da bi preokrenuo taj stav kada je Tramp napustio funkciju.

Prema tekstu sporazuma, reč je o borbi koja će izgleda trajati još neko vreme.

Kina i latinoameričke države su se takođe dogovorile da direktno sarađuju između svojih vojski, navodno u svrhu borbe protiv terorizma i razbijanja mreža organizovanog kriminala.

Dve strane su rekle da će „deliti znanje, politike, tehnologije i iskustva“ u borbi protiv pretnji, sugerišući određeni nivo saradnje i razmene obaveštajnih podataka između njihovih vojnih i policijskih snaga.

Čini se da su druga obećanja nastavak infrastrukturnih projekata koji su već u toku u regionu, od kojih su mnogi izgrađeni kao deo kineske inicijative Pojas i put vredne trilione dolara.

To uključuje produbljivanje veza u trgovinskim i finansijskim tržištima, uključujući investicije i kredite za „razrađene razvojne planove“, i pomoć u „tranziciji ka zelenoj energiji“ izgradnjom novih elektrana.

Kina je takođe obećala da će pomoći u istraživanju nafte, gasa i rudarstva, iako tvrdi da će zeleni projekti imati prioritet u odnosu na fosilna goriva.

Poslednje obećanje koje bi moglo da bude zabrinjavajuće je da Kina izgradi takozvane „Konfucijeve institute“ i učionice, što su škole i obrazovni programi koji imaju za cilj podučavanje kineskog jezika i kulture.

Ali institucije su optužene za širenje lažnih informacija i kineske državne propagande, uključujući i jedan od kineskih zvaničnika – viši lider KPK Li Čangčun – koji je svojevremeno opisao škole kao „važan deo kineske prekomorske propagandne postavke“.

Vašington je odredio sedište Konfučijevih instituta u SAD kao kinesku inostranu misiju – što znači da je u vlasništvu ili pod kontrolom države – a Majk Pompeo optužuje škole za „napredovanje pekinške globalne propagande i kampanje zlonamernog uticaja“.

Sporazum je samo poslednji u dugom nizu zajmova, trgovinskih ugovora, građevinskih projekata i drugih investicija u Latinskoj Americi i na Karibima, zbog kojih je Peking savijao sve veći ekonomski mišić dok američka snaga slabi.

Od 2005. godine, tri najveće državne investicione banke u Kini pozajmile su oko 140 milijardi dolara zemljama Latinske Amerike da plate sve, od nuklearnih elektrana do brana, puteva do železnica, luka i telefonskih mreža.

Milijarde više – niko ne zna tačno koliko – pozajmljene su putem ugovora sa komercijalnim bankama, privatnih finansijskih inicijativa i drugih poslova koji su neprozirni i teško ih je pratiti, iako su istraživači otkrili da su oni ponekad patuljasti poslovi sklopljeni u knjigama.

U međuvremenu, kineska trgovina sa Latinskom Amerikom porasla je više od 25 puta, sa 12 milijardi dolara u 2000. na 315 milijardi dolara u 2020., pošto je skoro polovina zemalja u regionu videla da je njihov najveći trgovinski partner prebačen sa SAD na Kinu – uključujući tri četiri najveće ekonomije: Brazil, Argentina i Kolumbija.

Sve to daje Kini polugu koju koristi da bi se izborila za svoj put na međunarodnoj sceni, od osvajanja glasova u UN do izolacije njenih neprijatelja - pre svega Tajvana, pošto Peking često zahteva od zemalja da prekinu diplomatske odnose sa ostrvom pre nego što ga predaju preko novca.

Još više zemalja potpisalo je kinesku inicijativu Pojas i put, globalni građevinski projekat vredan 1 trilion dolara koji ima za cilj da poboljša trgovinske mreže i infrastrukturu koja će dugoročno biti od koristi Kini.

Značajni partneri su Venecuela - koja takođe ima veliki dug prema Kini - Ekvador i Panama, koja sadrži izuzetno vredan Panamski kanal koji je prvobitno izgrađen uz finansijska sredstva SAD.

Kuba je još jedna zemlja koja je potpisala to Pojas i put, a ove nedelje je najavila da će prihvatiti kinesku pomoć da nadogradi svoju elektroenergetsku mrežu sa fokusom na obnovljive izvore energije.

Karlos Migel Pereira, ambasador Kube u Pekingu, objavio je to nakon energetske konferencije za članove Pojasa i puta, pozivajući kineske kompanije i investitore da se uključe.

Ali SAD su počele da uzvraćaju. U septembru ove godine, Bajden je poslao diplomatske timove u Južnu Ameriku sa ciljem da preuzme svoju inicijativu Build Back Better - koja je počela kao njegov plan za obnovu SAD nakon Covida - globalno pod oznakom Build Back Better Vorld ili BV3.

„Ture slušanja“ su osmišljene da identifikuju projekte u koje bi Amerika mogla da se uključi, nudeći da nadmaši Kinu sa kvalitetnijim proizvodima i boljom evidencijom isporuke.

Na primer, Kina je pomogla Ekvadoru da izgradi dve hidroelektrane tokom poslednje decenije - ali brana Coca Codo Sinclair je od tada naišla na velike probleme, uključujući izazivanje izlivanja nafte i pucanja.

„Vrlo mali broj [kineskih] projekata ima ekonomski smisao i često imaju veoma loše radne i ekološke standarde“, rekao je tada zvaničnik Bajdenove administracije.

Događaj BV3 planiran je za početak sledeće godine gde će biti objavljeno više detalja, uključujući finansiranje projekta, iako do sada nisu date nikakve obaveze o iznosu novca koji će biti potrošen.

Kurir.rs/Daily Mail