Obučene u kostime od lišća i tropskog cveća, žene izgledaju spektakularno. Dok im torzoi ostaju potpuno mirni, nekako, nemoguće, kukovi im se kreću u krug tako brzo da postaju mutni.
Ove žene izvode tradicionalni tahićanski ples, ili Ori Tahiti, na godišnjem kulturnom festivalu na Tahitiju, Heiva. I nisu jedine. Hiljade žena širom sveta, od Meksika do Japana, takođe to rade.
Prema izveštaju koji je objavilo francusko ministarstvo kulture 2017. godine, bilo je više od 12.000 plesača Ori Tahiti u Sjedinjenim Državama i više od 10.000 u Latinskoj Americi. U Japanu je pokret privukao 25.000 plesača, a predviđa se da će narasti na 500.000 do 2027.
Ori Tahiti je širok pojam koji obuhvata mnoge tradicionalne plesove poreklom sa ostrva Tahiti, koje izvode i muškarci i žene. Najpoznatiji je ote’a, veoma brz ples treskanja bokova koji izvode žene. Druga je aparima, koja karakterišu sporiji, graciozniji pokreti tela. Oba plesa su teška za savladavanje, ali apsolutno zadivljujuća za gledanje.
"Sam ples je u mojim očima najlepši, najsnažniji, senzualni i najizrazitiji“, kaže za Gardijan Tumata Robinson, renomirana tahićanska koreografkinja, kostimografkinja i osnivačica plesne grupe Tahiti Ora.
"Mislim da je Ori Tahiti veoma zaokružen. Žestok je, ali i elegantan i moćan, graciozan, ženstven kada plešemo. Osećam se prelepo [kada plešem]“, kaže Moena Maiotui, jedna od najomiljenijih profesionalnih plesačica na Tahitiju, koja je putovala širom sveta nastupajući, držeći Ori radionice i šireći tahićansku kulturu. Jutjub snimci njenog plesa, kako solo tako i sa plesnom grupom Tahiti Ora, prikupili su milione pregleda.
"Uvek je dobro biti na sceni i deliti kulturu i ono što volimo i strast i takođe ispričati priču... rukama i podeliti ovaj trenutak sa ljudima koji gledaju", rekla je ona.
Samoizražavanje i povezivanje sa prirodom su ono što je Ori Tahiti za Rinu Hanzavu. Rođena i odrasla u Tokiju, Hanzava je otkrila Ori Tahiti u svojim ranim dvadesetim.
"Otišla sam u školu plesa i otkrila Ori Tahiti“, kaže Hanzava. "U to vreme nisam imala pojma o kulturi Tahitija. Ali zaljubila sam se u Ori Tahiti. Ori pokret je bio tako prirodan za mene – jednostavno sam se osećala sigurno, snažno povezano sa njim", rekla je ona.
Ono što je počelo kao ležeran hobi ubrzo je postalo trajna strast, što je dovelo do toga da se takmiči na nacionalnom nivou. Hanzava sada živi u Australiji, gde je osnovala sopstvenu tahićansku plesnu školu, Tai Pererau, na severnim plažama Sidneja.
"Moja ljubav prema tahićanskoj kulturi nikada se neće ugasiti“, rekla je.
Ples koji je izazvao taj požar, međutim, bio je skoro ugašen. Dolaskom Evropljana u Francusku Polineziju, zajedno sa njihovom religijom i zakonima, Ori Tahiti je bio zabranjen ili potisnut skoro 100 godina.
Krajem 18. veka, ples su zabranili evropski misionari, koji su ga smatrali nemoralnim. Zatim, 1819. godine, Kodeks Pomare, skup zakona koje je postavila monarhija Tahitija, potpuno je zabranio tradicionalno plesanje. Godine 1842. francuski protektorat je dozvolio ples – ali uz toliko uslova da je praksa i dalje bila potisnuta.
Tek 1960ih godina crkva je počela da gubi uticaj i tradicionalni ples je zaista počeo da oživljava. U to vreme na sceni se pojavila prva moderna plesna grupa na čelu sa Madlen Moua.
Postepeno, sa plesnim predstavama za turiste, tahićanski Ori je postao popularan. Do 1970ih, kulturni preporod Tahitija bio je u punom zamahu, a od 1980ih nadalje Ori Tahiti je ponovo otkriven, iznova osmišljen i potpuno prihvaćen od strane lokalnog stanovništva.
Uprkos burnoj prošlosti, Ori Tahiti je danas postao način da se Tahićani povežu sa svojim precima, svojom zemljom i svojim jezikom. To je proslava kulturnog identiteta i ponosa koji je skoro izgubljen kolonizacijom. Sada je postao jedan od najboljih izvoznih proizvoda Tahitija.
Hinatea Kolombani, tahićanski stručnjak za kulturu i direktor Centra za kulturu i umetnost Arioi, kaže da je posebno zadovoljstvo videti kako je Ori Tahiti postao popularan upravo u zemljama koje su pokušale da iskorene ovu praksu pre dva veka.
"Za mene je to osveta, jer oni slave našu kulturu“, kaže ona. "Ori Tahiti je za mene sloboda. Sloboda kretanja, sloboda za dušu… i zaista važan način da pobegnem od svakodnevice i povežem se sa svojim precima i tradicijom.”
Ove godine, Heiva Ori Tahiti Nui international 2021 – najveće takmičenje Ori Tahitija – zbog pandemije je održano onlajn. Uprkos svemu, privuklo je takmičare iz 12 zemalja i teritorija, uključujući dva nova učesnika: Novu Kaledoniju i Švajcarsku.
Žini Nea iz Francuske, je nastavnica plesa u školi Te Ori Tahiti u Ženevi. Škola ima više od 70 plesača, uzrasta od osam do 68 godina. Nakon što su se prvi put takmičili onlajn na međunarodnom takmičenju, osvojili su četvrto mesto u grupnoj kategoriji i prvo mesto za solo ote'u koji je igrala Nea.
"Bilo je to zaista sjajno iskustvo“, rekla je ona. "Plesali smo ispred Ženevskog jezera i planina; bilo je magično. Najbolji deo takmičenja je zapravo bila priprema i timski rad koji su neophodni, ta veza koja se stvara tokom nastupa. Postoji prava veza između Ori Tahiti plesača, prave porodice koja je stvorena oko iste strasti".
"Ori Tahiti je više od discipline, to je način života. To je nešto što me zaista upotpunjuje ... umetnost u kojoj cvetam - kao žena, kao prijatelj, kao majka - to je zaista deo mog svakodnevnog života", zaključila je Nea.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
