U digitalnom dobu ti kablovi obmotani čelikom i plastikom su od životne važnosti za funkcionisanje čovečanstva. Ako budu onesposobljeni, sve će stati, od kompjutera i moblnih telefona preko poljoprivrede i zdravstvenih sistema do vojne logistike i finansijskih transakcijama.
Stručnjaci kažu da ovaj sumorni scenario stoji rame uz rame sa nuklearnim ratom kada je reč o egzistencijalnoj pretnji našem načinu života. A sada, novopostavljeni komandant oružanih snaga Britanije, admiral ser Toni Radakin kaže da je Rusija najverovatniji kandidat da to izvede.
Radakin je u intervjuu ostrvskim medijima rekao da je proteklih 20 godina došlo do "fenomenalnog rasta" aktivnosti ruskih podmornica.
"Rusija je povećala kapacitet da ugrozi te podvodne kablove i potencijalno ih iskoristi", rekao je on i upozorio da bi takav čin bio smatran "potencijalnom" objavom rata.
Sa druge strane, piše Dejli mejl, proizvođaći kablova čine sve da otežaju saboterima posao. Kablovi su dizajnirani da izdrže ekstremne uslove, dobro zaštićeni i izolovano i ne mogu lako da se preseku. Rusi, međutim, imaju hidraulična sečiva na svojim podmornicama koja mogu da preseku te kablove.
Glavna potencijalna pretnja je brod Jantar. Ruska mornarica ga opisuje kao "istraživački" brod ali zapadni mediji navode da je reč o plovilu koje nosi dve mini podmornice koje mogu da istraže oblasti na dubini od gotovo četiri milje.
Brod je porinut 2015. godine i momentalno je izazvao zabrinutost u obaveštajnim krugovima kada je primećen u blizini obale SAD na svom putovanju ka Kubi gde podvodni kablovi izlaze na kopno u blizini zaliva Gvantanamo.
U plitkim vodama, brod bi mogao namerno da baci sidro i povuče ga po morskom dnu i tako pokida kablove. Takav napad bi mogao da se prikrije kao nesreća.
Prošlog avgusta, Jantar je primećen u blizini irske obale gde postoje četiri kabla koja je povezuju sa SAD i osam sa Britanijom. Eksperti strahuju da Jantar poseduje tehnologiju zahvaljujući kojoj bi Rusi mogli da prisluškuju kablove kojih na svetu ima 436. Glavni među njima je azijsko-amerićki koridor dug 20.000 kilometara.
"Osim nuklearnog ili biološkog rata, teško je zamisliti drugu pretnju koja bi mogla da se nazove egzistencijalnom od katastrofalnog neuspeha podvodnih kablovskih mreža koji bi bio rezultat neprijateljske akcije", navodi se u izveštaju Polisi eksčejndža koji je 2017. napisao sadašnji kancelar Riši Sunak.
Svakog dana, kroz te kablove prođu finansijski transferi vredni bilijarde dolara i bilo kakav prekid u njihovom radu blokirao bi međunarodne telekomunikacione sisteme i internet, a posledice po finansije, vojsku, zdravstvo, trgovinu, poljoprivredu bi bile nemerljive, upozorio je Sunak u svom izveštaju i preporučio da se podvodni kablovi definišu kao kritična nacionalna infrastruktura i odrede zone zaštite.
Priča o podvodnim kablovima pojavila se nekoliko dana pošto su tabloidi objavili da je brod kraljevske ratne mornarice udario u rusku podmornicu u severnom delu Atlantika.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
