Istoričari su skeptični po pitanju teze iz knjige Rozmari Salivan, zasnovane na istraživanju penzionisanog FBI detektiva Vinsa Pankoka, da je Anu Frank i njenu porodicu nacistima predao jevrejski notar Arnold van den Berg, koji je preminuo od raka grla 1950. godine.
Pankok je sa timom došao do tog zaključka pregledanjem i istraživanjem arhiva i dokumenata, tvrdeći da je nekadašnji član Jevrejskog saveta, administrativnog tela koje su uspostavili Nemci, predao nacistima porodicu Frank kako bi spasao sebe i svoju porodicu, jer je Jevrejima u Holandiji u vreme Drugog svetskog rata isticalo vreme.
Pisac David Barnov, autor knjige "Ko je izdao Anu Frank" iz 2003. godine smatra da ta teorija nategnuta i sumnja da bi Van den Berg imao pristup listi Jevreja koji se kriju i njihovim skrovištima, budući da je Jevrejski savet previše poštovao zakone da bi napravio takav spisak.
U knjizi Salivanove, navodi se da je Van den Berg bio notar u prinudnoj prodaji umetničkih dela nacistima i da je, suočen sa pretnjom slanja u koncentracioni logor, odao Frankove.
Istražitelji na čelu sa Pankokom tvrde da su pronašli reference da je Jevrejski savet imao adrese Jevreja u skrivanju, a pozvali su se i na poruku koju je otac Ane Frank, Oto - jedini preživeli iz porodice, dobio posle rata u kojoj se navodi da je Van den Berg bio taj koji ih je odao nacistima.
Direktor Kuće Ane Frank, Ronald Leopold, pohvalio je napore istraživačkog tima ali je ocenio da sve njihove nalaze treba uzeti "sa zrnom soli".
"Veoma cenim impresivni posao koji je ovaj tim uradio, istragu koju su sproveli. Pronađeno je mnogo novih informacija, dovoljno da se dalje prati trag notara Van den Berga... Ali mnogi delovi slagalice još uvek nedostaju. O listama koje su navodno postojale u Jevrejskom savetu, o poruci, o samom notaru. Te stvari je potrebno istražiti kako bi ova priča imala kredibilitet".
Uprkos čitavom nizu istraga, misterija potkazivača Frankovih nikada nije otkrivena. Verovalo se da je Oto Frank, koji je umro 1980. godine, sumnjao na nekog, ali nikada u javnosti nije otkrio na koga.
Posle hapšenja porodice koja se dve godine krila na tavanu, iza police sa knjigama, Ana, koja je u tom periodu vodila dnevnik, je završila u Bergen-Belsenu gde je umrla u februaru 1945. godine, najverovatnije od tifusa. Imala je 15 godina.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
