Skoro dva sata u sredu Bajden je potvrdio ono što je svaki pošteni posmatrač već znao da predsedniku Sjedinjenih Država nije dobro.
Trebalo bi da se užasnu svi koji su gledali ovu predstavu, osim najvećih protivnika SAD, a to su Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja.
Tokom ove 111-minutne katastrofe, Bajden je često gubio tok misli, ima nejasan govor i često je bio zbunjen mnogim lakim pitanjima koja su mu postavljana, iako se činilo da je imao odgovore na pitanja unapred zapisane od novinara koji su pozvao je sa unapred odabrane liste.
Bajden, koji je često govorio sporom kadencom sa dugim pauzama, često je davao dugo razvučene rečenice koje su bile nekoherentne. U nekim trenucima nasumično se smejao stvarima koje niko zdravom razumu ne bi smatrao ni izdaleka smešnim, a ponekad nije imao nikakvog smisla. Čovek se pitao da li mu mozak ne funkcioniše u realnom vremenu.
Pokazujući pravo lice, Bajden je rekao o svom predsednikovanju, on je „verovatno nadmašio ono što je iko mislio da će se dogoditi“. Ovo od čoveka koji trenutno ima ocenu odobravanja od 40,5 odsto u poslednjem RealClearPolitics proseku.
On je potencijalnu rusku invaziju na Ukrajinu nazvao „manjim upadom“ i posejao je sumnju u legitimnost međuvremenih izbora ako njegovi predlozi za glasanje ne prođu, što je dovelo do toga da sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki morala da razjašnjava stvari odmah po završetku kongerencije.
Bajden je takođe odbio da ponudi bilo kakvo kajanje zbog svog katastrofalnog povlačenja iz Avganistana koje je rezultiralo smrću 13 američkih vojnika i predajom sredovečnim varvarima, rekavši: „Ne izvinjavam se za ono što sam uradio.
On nije preuzeo odgovornost za 40-godišnji visok nivo inflacije, uključujući povećanje od 7 odsto u prošloj godini, ili ogroman skok cena gasa, i rekao nam je da ne verujemo svojim lažljivim očima kada su ga pitali o tekućem snabdevanju. problemi lanaca i prazne police sa namirnicama širom zemlje.
Vređao je novinare u retkim slučajevima kada su mu postavljali neprijatna, ali legitimna pitanja, i vraćao se svom čuvenom pogrbljenom, bizarnom, jezivom šapatu o duhovima, očigledno pod utiskom da bi negde na drugoj planeti, jadna duša mogla smatrati to simpatičnim.
Često su i njemu bili nerazumljivi odgovori koje je dao.
Prošli su dani kada su ljuti, ratoborni i ogorčeni novinari vikali, propovedali, zezali, buncali i prekidali svaku drugu rečenicu bivšeg predsednika Trampa.
Kada je novinar upitao Bajdena da li bi ponovno otvaranje ili zatvaranje škola moglo da postane ključno pitanje za republikance da povrate neke oblasti na ovogodišnjim izborima, on je dao ovaj neodgonetljiv odgovor:
„Oh, mislim da bi moglo biti, ali nadam se Bogu da su – to – vidi, možda se šalim, ali kako vreme odmiče, glasač koji samo pokušava da shvati, kao što sam rekao, kako da se brinu o svojoj porodici, da stave tri kvadrata na sto, da ostanu sigurni, da mogu da plate hipoteku ili kiriju, i tako dalje — postaje mnogo informisaniji o motivima nekih od političkih igrača i nekih od — i političke stranke. I mislim da oni neće biti toliko podložni da poveruju u neke čudne stvari koje su izrečene i koje se pričaju. Znate, svaki — svaki predsednik, ne obavezno u prvih 12 meseci, ali svaki predsednik u prvih nekoliko godina — skoro svaki predsednik, izvinite, od poslednjih predsednika — najmanje njih četiri — imao je biračke brojeve koji su 44 odsto povoljno. Dakle, ideja je da – ali vi svi – ne svi – ali sada jeste, pa, Bajden je na – jedna anketa je pokazala da on ima 33 procenta. Prosek je 44 — 44, 45 odsto. Jedan ga je anketirao sa 49 odsto…”
Da li je ko ukapirao ovaj odgovor?
Nijedan novinar se čak nije usudio da nastavi da pita kojim jezikom Bajden govori.
Umesto toga, ostali smo sa uglavnom uglađenim novinarima koji su ljubazno postavljali pitanja. Bila su, međutim, dva momenta koja su se izdvojila.
Kada je Filip Vegman iz RCP-a pokušao da pita Bajdena da li ispunjava svoje obećanje da će vratiti uljudnost upoređujući one koji su se protivili njegovim lažnim zakonima o glasačkim pravima sa Džordžom Volasom, Džefersonom Dejvisom i Bulom Konorom, pristojan čovek je ljutito zaurlao: „Ne, nisam to rekao. Vidi šta sam rekao. Vratite se i pročitajte šta sam rekao i recite mi da li mislite da sam nazvao nekoga ko je glasao na strani stava koji je zauzeo Bul Konor da su oni bili Bul Konor…. To je zanimljivo čitanje engleskog. Ti -Pretpostavljam da ste ušli u novinarstvo jer ste voleli da pišete.
Prema predsedniku SAD njegovo tačno citiranje je znak nepismenosti.
Konačno, u onome što je možda bio najbolniji trenutak za predsednika, Džejms Rozen iz Njuzmaksa je citirao anketu Politico/Morning Konslata, koja je pokazala da se 49 odsto registrovanih birača ne slaže sa izjavom: „Džo Bajden je mentalno sposoban“.
Kada je Rozen pitao Bajdena zašto pretpostavlja da je tako veliki broj ljudi „tako dubokih zabrinutosti“ zbog njegove „kognitivne sposobnosti“, Bajden je odgovorio rekavši: „Nemam pojma“.
To možda on misli, ali svi ostali koji su videli konferenciju za štampu sigurno znaju.
Predsednikovo mentalno stanje se već neko vreme ubrzano pogoršava pred našim očima. Konferencija za štampu je to upravo potvrdila.
Kurir.rs/American Spectator
NE PROPUSTITE
