Rusija od NATO-a istrajno traži da se ne širi na istočnu Evropu i da joj obeća da neće uključiti Ukrajinu u savez.
Međutim, NATO ne odustaje od politike "otvorenih vrata", što znači da bilo koja država koja ispunjava kriterijume može da postane nova članica.
SAD i NATO odbacili su ruske bezbednosne zahteve u pisanom odgovoru koke je Kremlju prošle nedelje poslao američki ambasador u Rusiji.
Dok trenutni sukob između Rusije i Zapada proizlazi iz raznih optužbi s obe strane, argument o izdaji sa Zapada decenijama se ističe u retorici iz Moskve.
Putin još 2007. optužio NATO
Vladimir Putin je u svom govoru na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu 2007. godine optužio zapadne sile da su širenjem NATO-a na baltičke zemlje tri godine ranije prekršile obećanje s početka 1990-ih.
- Šta se dogodilo sa garancijama naših zapadnih partnera nakon raspuštanja Varšavskog pakta?, pitao je tada ruski predsednik.
Nakon pada Sovjetskog saveza, NATO nije prestao da prima nove članice. Godine 1990. imao je 17 članica, a danas ih ima 30, među kojima ih je nekoliko koje su nekada bile u sastavu Varšavskog pakta predvođenog SSSR-om.
Poreklo teze o izdaji
Kako bi razumeli zašto Moskva govori o izdaji, treba se setiti dogovora između američkog ministra spoljnih poslova Džejmsa Bejkera i bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova tokom njihovog sastanka 9. februara 1990. godine.
Raspravljajući o statusu ujedinjene Nemačke, spomenuti dvojac se složio da se NATO neće proširiti na teritoriju Istočne Nemačke, a isto je obećanje ponovio i glavni sekretar NATO-a 17. maja iste godine u Briselu.
Rusija i zapadne zemlje uspele su u septembru 1990. godine da sklope sporazum koji je dozvolio NATO-u da pozicionira svoje trupe iza Gvozdene zavese.
Međutim, taj dogovor se odnosio samo na ujedinjenu Nemačku. Dalja proširenja prema istoku kontinenta tada su se činila nezamislivim.
-SSSR je još uvek postojao i istočnoevropske zemlje još su bile uključene u sovjetske strukture kao što je Varšavski pakt koji je službeno raspušten u julu 1991. godine, rekla je Ameli Zima, doktorka političkih nauka iz Centra za istraživanje međunarodnih odnosa.
-Ne možemo govoriti o izdaji jer je tek trebalo da se dogodi niz događaja koji će promeniti odnose moći u Evropi, dodaje.
Ukratko, kada su zapadni saveznici nudili "garancije" o kojima je Putin govorio, nito nije mogao da predvidi kolaps SSSR-a i istorijske promene koje će uslediti.
-Pored toga, radi se o usmenom obećanju koje nije zapisano u sporazumu, prisetio se Oliver Kemp, naučni saradnik Fondacije za strateška istraživanja.
-Do prekretnice u politici širenja NATO-a došlo je mnogo kasnije, 1995. godine, na zahtev istočnoevropskih država, dodaje.
Iste godine je NATO objavio studiju o proširenju, pre nego što je započeo pregovore o članstvu s Mađarskom, Poljskom i Češkom, do kojih je došlo dve godine kasnije.
Spomenute zemlje su u Severnoatlantski savez ušle 1999. godine.
Uključivanje tri nove članice izazvalo je nesuglasice unutar NATO pakta, što je u suprotnosti sa ruskim mitom o izdaji Zapada.
Strateška važnost Ukrajine
Pitanje proširenja NATO-a godinama podiže tenzije između SAD-a i njenih saveznica sa jedne strane i Rusije sa druge.
Nakon što je Gruzija iskazala ambicije prema NATO-u i Europskoj uniji u avgustu 2008. godine, Moskva je odmah pružila podršku proruskim separatistima u samoproglašenim autonomnim republikama Južnoj Osetiji i Abhaziji.
Rusi su sa velikim oprezom pratili instaliranje protivraketnog štita u Rumuniji pre šest godina. Sličnu bazu NATO ima i u Poljskoj. Obe zemlje su danas članice Severnoatlantskog saveza.
Vlade zapadnih zemalja poručuju da Rusija nema razloga za brigu te neprekidno naglašavaju odbrambeni karakter NATO saveza.
-Rusi teško prihvataju širenje NATO saveza, ali zaboravljaju da su 1997. godine potpisali dokument kojim su se obe strane obvezale da će čuvati mir i bezbednost na evroatlantskom području te da će osigurati teritorijalni integritet svim članicama Evroatlantskog partnerskog veća, objašnjava Zima.
Četvrt veka kasnije, potencijalni ulazak Ukrajine u članstvo NATO saveza za Rusiju je "crvena linija" koja se ne sme da se pređe, što je vidljivo u retorici koju Moskva koristi u kontekstu ukrajinske krize.
Pred Kijevom je dug put pre nego što zadovolji kriterijume za punopravno članstvo.
-Jedno od glavnih pravila NATO-a jeste da zemlje članice moraju imati rešena sva granična pitanja kako saveznici ne bi morali da se bave novom krizom. Dok god se ne reši spor sa Rusijom oko Krima, malo je verovatno da će Ukrajina ući u NATO, poručio je Kemp.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
