U sred pustinje u Egiptu u stilu meglaomanskih građevinskih poduhvata u doba starih faraona niče nova administrativna prestonica modernog Egipta, koja bi imala za cilj da se kompletna administracija iz prenapunjenog Kaira iseli i preseli u soliterte koji kad budu gotovi smatraće se najvećim na svetu
Kreator ovog megalomanskog projekta je kineska državna građevinska kompanija CSCEC zadužena je za izgradnju finansijsko-poslovnog centra i njegovih 20 solitera. Izgradnja nove administrativne prestonice počela je 2015. godine i već je krasi niz novih zgrada i nebodera koji će, prema uveravanjima vlade, stvoriti visokotehnološki, zelen i pametan grad zasnovan na održivom razvoju. Kako ističu u Egiptu, to nije nova prestonica, koja svojom milenijumskom istorijom nastavlja da ostaje Kairo, već novi administrativni i finansijski centar zemlje.
Egipatski predsednik Abdel Fatah Al Sisi opisao je preseljenje vlade u novu prestonicu kao rođenje nove države i početak nove republike.
Ovo je najprestižniji projekat njegovih urbanističkih planova u okviru „Vizije 2030“ za više od sto miliona ljudi, koji je predstavio po dolasku na vlast 2014. Cena izgradnje grada veličine Singapura procenjena je na oko 45 dolara. milijardi, ali stručnjaci smatraju da je taj broj još više skočio.
Nakon najave projekta na Ekonomskom forumu u martu 2015. godine, egipatska vlada se udružila sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima na izgradnji glavnog grada, ali su nesuglasice poništene nekoliko meseci kasnije zbog neslaganja oko uslova sporazuma. vođenje zemlje u svim oblastima.
Jedan od najistaknutijih partnera u projektu je Kina i njena državna građevinska kompanija CSCEC, kojoj je poverena izgradnja poslovnog centra vrednog 3 milijarde dolara, od čega će 85 odsto pozajmiti kineske banke.
Nova prestonica, koja još nema ime jer je izbor još u toku, leži u pustinji oko 45 kilometara istočno od Kaira na putu ka lučkom gradu Suecu i Sueckom kanalu. Kada bude potpuno izgrađen, prostiraće se na ukupno 700 kvadratnih kilometara, gde će, kako se procenjuje, živeti oko 6,5 miliona ljudi.
Novom prestonicom Egipat želi da rastereti prestonicu Kairo, koja je jedan od najvećih urbanih centara na svetu. U njemu danas živi više od 20 miliona ljudi, petina stanovništva Egipta, a očekuje se da će se taj broj udvostručiti u narednim decenijama.
Sa 50.000 stanovnika po kvadratnom kilometru, egipatska prestonica je jedno od najgušće naseljenih urbanih područja na svetu, što se već oseća u stalnim gužvama na gradskim saobraćajnicama i zagađenom vazduhu.
Struja iz solarnih elektrana
Novi grad će se sastojati od vladinog okruga, diplomatskog okruga, finansijskog centra sa 20 nebodera, kulturnog centra, sportskog parka i 21 stambenog naselja, između kojih će se protezati 650 kilometara puteva.
Oko grada biće zasađene brojne zelene površine, uključujući gradski park, koji će biti duplo veći od njujorškog Central parka, i nekoliko veštačkih jezera. Kako navode nadležni, izgradiće više od 2.000 obrazovnih ustanova, 663 bolnice, 1.250 džamija i crkava, 40.000 hotelskih soba, stadion sa 90.000 mesta i veliki zabavni park za četiri Diznilenda. Grad i njegovi stanovnici će se snabdevati strujom iz solarnih elektrana, koje će se prostirati na 90 kvadratnih kilometara.
Izgrađen je i novi međunarodni aerodrom kako bi se rasteretio međunarodni aerodrom u Kairu. Predsednik Al Sisi ga je otvorio 2019. godine, ali je još uvek u fazi probnog rada. Zbog sve većih potreba vazdušnog saobraćaja, izgrađen je još jedan novi međunarodni aerodrom zapadno od Kaira, namenjen zapadnom delu prestonice.
Kairo i nova prestonica biće povezani električnom monošinom, koja će za oko sat vremena preći 56,5 kilometara sa 21 međustanicom. Druga linija monošine povezaće Gizu sa Gradom 6. oktobra u dužini od 42 kilometra.
Vozovi kompanije Bombardier INNOVIA, koji će biti potpuno autonomni i bez vozača, saobraćaće brzinom do 80 kilometara na sat i moći će da prevezu do 45.000 putnika u jednom pravcu u jednom satu. Sa ukupnom dužinom od 98,5 kilometara, biće to najduža autonomna mono-železnička mreža na svetu, a očekuje se da će troškovi njene izgradnje iznositi više od četiri milijarde dolara.
Vladin okrug će krasiti novi predsednički palaTa i zgrade parlamenta, a tu će biti izmešteno više od 30 ministarstava i centralne banke.
Prvo izmeštanje državnih kancelarija, kancelarija i predstavništava, sa više od 50.000 državnih službenika, počelo je u decembru prošle godine i očekuje se da će trajati šest meseci, a zatim slede naredne faze.
Zgradu parlamenta od 18.000 kvadratnih metara izgradilo je više od 7.000 radnika za dve godine. U glavnoj sali ima mesta za hiljadu poslanika.
Zgradu parlamenta od 18.000 kvadratnih metara izgradilo je više od 7.000 radnika za dve godine. U glavnoj sali ima mesta za hiljadu poslanika. Fotografija: Egipatska vlada
Centralno mesto u kulturno-umetničkom okrugu je nova opera, najveća na Bliskom istoku i među najvećima na svetu, koju je otvorio predsednik Al Sisi na svečanosti prošlog novembra nastupom Bečke filharmonije pod dirigentskom palicom Rikarda Mutija.
Operu će okružiti pozorišta, bioskopi, muzeji, biblioteke i druge kulturne institucije. Vlasti žele da Egipat sa ovim kulturnim distriktom postane kulturno-umetnički centar šireg regiona.
Najveća džamija i crkva
U novoj prestonici je već izgrađena najveća džamija u Egiptu, Al Fatah Al Alim džamija, koja ima mesta za oko 17.000 vernika i druga je po veličini džamija na svetu sa 450.000 kvadratnih metara.
Al Sisi je otvorio džamiju u januaru pre dve godine i istog dana otvorio Koptsku crkvu Hristovog rođenja, koja je postala najveća hrišćanska crkva na Bliskom istoku. Kopti u pretežno muslimanskom Egiptu čine deset odsto stanovništva i dugo su zanemareni, a poslednjih godina su i meta napada islamskih ekstremista.
Najviši neboder u Africi i svetu
Od svih nebodera u finansijskom centru, carovaće Kula Ikonik, koja će sa 385 metara biti najviša zgrada na afričkom kontinentu. Izgradnja je počela 2018. godine i završena je prošlog avgusta skeletom nebodera koji je izgradio kineski CSCEC i zapošljavao više od 5.000 građevinskih radnika. Očekuje se da će izgradnja višespratnice od 80 spratova biti završena u januaru sledeće godine.
Ako sve bude išlo po planu, Ikonik kula neće još dugo biti najviši neboder u gradu, jer će ga daleko nadmašiti Oblisco Capitale, koji će sa 170.000 metara biti najviša zgrada na svetu i nadmašiti Burdž Kalifu u Dubaiju. za 170 metara. Planirano je da gradnja visokog nebodera od 165 spratova počne 2024. godine i da bude završena do 2030. godine.
Stanovi nedostupni većini stanovnika
Dok je izgradnja vladinih zgrada uveliko završena, nastavlja se izgradnja stambenih naselja u kojima će u 21 naselju živeti stanovnici nove prestonice, koja bi trebalo da bude sušta suprotnost Kairu kao pametnom gradu.
Stanovnici će tako imati pristup jedinstvenoj aplikaciji za plaćanje kupovine i usluga, što će takođe omogućiti lokalnim vlastima da prijave probleme ili daju sugestije.
U gradu će biti raspoređeno 6.000 sigurnosnih kamera za bolju protočnost saobraćaja i rano upozoravanje na nezgode, ali i za praćenje sumnjivih aktivnosti i pojedinaca. Vlasti obezbeđuju da je sistem nadzora dizajniran da spreči krađu i obezbedi bezbednost u skladu sa egipatskim zakonom i međunarodnim standardima. Ali mnogi u to ne veruju s obzirom na represiju nad protivnicima vlade pod vlašću Al Sisija, koji je do sada vršio strogu kontrolu nad internetom i ograničavao pravo na protest.
Uz naprednu tehnologiju, nadležni nameravaju da bolje upravljaju otpadom i smanje njegovu količinu, kao i da blagovremeno otkriju kvarove na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži.
Uz ambiciozne planove, meštani se pitaju ko će moći da priušti život u novoj prestonici zemlje, gde trećina stanovništva živi ispod granice siromaštva, pa mnogi veruju da je samo stanovanje za privilegovanu elitu. Kako navodi Al Džazira, cijena dvosobnog stana biće oko 50.000 dolara, što je za većinu svakako nedostižna brojka, s obzirom da je BDP Egipta po glavi stanovnika 3.500 dolara.
Novi grad neće rešiti stambeni problem mnogih siromašnijih ljudi u Kairu i služiće samo nekolicini bogatih. Nadležni uveravaju da će voditi računa i o socijalnim slučajevima, ali još nisu otkrili detalje. Kritičari megalomanske gradnje stoga smatraju da bi taj novac bolje iskoristio za poboljšanje uslova stanovanja u siromašnim krajevima nekadašnje prestonice.
Kurir.rs/RTV SLO
NE PROPUSTITE
