Ima predivnu svetloplavu boju, ali je puno otrovnih metala. Osim toga, u Laguni Kaliente temperature variraju između 38 i 90 stepeni Celzijusa, tako da se zaista radi o neverovatno negostoljubivoj sredini.
Međutim, čak i ovde žive mikrobi. Iako u ovom jezeru nema velike biološke raznolikosti, život je tu ipak opstao i prilagodio se teškim uslovima, piše CNN.
"Naše otkriće pokazuje da život na Zemlji postoji u najekstremnijim okruženjima. Teško je zamisliti negostoljubivije mesto za boravak živih bića od ultra-kiselog vulkanskog jezera sa čestim erupcijama", rekao je biolog i astrofizičar Džastin Vang sa Univerziteta Kolorado Bulder.
NE PROPUSTITE
Ovo vanzemaljsko okruženje pokazuje da je na Marsu pre nekoliko milijardi godina mogao da postoji život.
Priča o dva jezera
Dva kraterska jezera koja se nalaze u blizini vrha vulkana ne mogu se više razlikovati jedno od drugog. U neaktivnom krateru nalazi se jezero Botos koje je okruženo tropskom vegetacijom, a u aktivnom je Laguna Kaliente, koja sadrži tekući sumpor i gvožđe. Gasovi iz ovog jezera stvaraju kiselu kišu i kiselu maglu, koje uništavaju obližnje ekosisteme i iritiraju oči i pluća znatiželjnih naučnika.
Istraživači su sproveli aktivna terenska istraživanja na jezeru 2013., 2017. i 2019. godine. Vang i njegovi saradnici pešačili su do vulkana u novembru 2019., kada su delovi jezera ključali, a vulkanski otvori su ispuštali vruće sumporne gasove.
Život na ivici
Stručnjaci su 2013. godine ustanovili da u jezeru živi bakterija Acidifilijum. Ovaj mikrob ima više gena koji mu omogućavaju da se prilagodi preživljavanju u različitim okruženjima.
Naučnici su se vratili 2017., a u međuvremenu je došlo do nekoliko erupcija. Nakon što su prikupili dodatne uzorke shvatili su da među bakterijama u jezeru ima više biološke raznolikosti nego što se očekivalo. Osim toga, sekvenciranje DNK otkrilo je da je bakterija Acidifilijum razvila načine za pretvaranje elemenata poput sumpora, gvožđa i arsena u energiju potrebnu za preživljavanje.
Potraga za životom na Marsu
Genetska prilagođavanja koja su otkrili Vang i njegovi kolege pokazuju da je život mogao da preživi u hidrotermalnim okruženjima na drevnom Marsu. Hidrotermalni sistemi obezbeđuju toplinu, vodu i energiju - sve što je potrebno za nastanak i razvoj života.
Dok su se pređašnja istraživanja Marsa koncentrisala na drevne izvore vode, naučnici smatraju da su topli izvori zapravo ključna meta u potrazi za vanzemaljskim životom.
"Ova mesta nije teško pronaći budući da je rani Mars bio jako vulkanski aktivan i imao obilje vode blizu površine", rekao je geolog Brajan Hinek sa Univerziteta Kolorado Bulder.
"Moramo promeniti način na koji razmišljamo o životu na drugim planetama"
Vang upozorava da naučnici ne bi trebalo da budu previše "usredsređeni na Zemlju" pri potrazi života na Marsu. Život na Zemlji obično nastaje u prisutnosti vode, ali tog elementa na Crvenoj planeti nije u istoriji bilo u neograničenim količinama niti u tako kontinuiranom periodu.
"Mislim da moramo promeniti način na koji razmišljamo o životu na drugim planetama. Moramo uzeti u obzir jedinstvenu geološku istoriju naših vanzemaljskih okruženja i staviti to u kontekst sa onim što imamo ovde na Zemlji. Ako su reke na Marsu bile nestabilne dok su topli izvori bili uobičajeni, onda je možda život najverovatnije postojao u hidrotermalnim okruženjima", kazao je Vang.
"Ivica kratera Jezero, gde se sada nalazi rover Perseverance, verovatno je u prošlosti bio hidrotermalno aktivan zbog udarca nakon kojeg je krater i nastao. Tako da me zanima šta će tamo rover sve pronaći", rekao je Vang.
Istraživanje naziva Microbial Survival in an Extreme Martian Analog Ecosystem: Poás Volcano, Costa Rica objavljeno je u časopisu Frontiers in Astronomy and Space Science.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
