U narednim nedeljama, led polako može da počne da se topi, mada postoji mogućnost da je Ruski led dovoljno debeo da bi počeo sa otapanjem. U kom će pravcu led ići zavisi od "vremenskih uslova" u Ukrajini, mada veliku ulogu igra i vremenska prognoza koju budete gledali, navodi se u analizi CNN-a.
Danas počinju Zimske olimpijske igre u Kini, pa je moguće da ruski predsednik Vladimir Putin neće pokvariti spektakl svog prijatelja Si Đinpinga i u vreme ove sportske manifestacije pokrene rat hiljadama kilometara dalje.
Kritičari ruske politike slažu se da bi pun potencijal invazije, za koju je Bajdenova administracija gotovo sigurna da će se dogoditi, mogla da ima katastrofalne posledice.
Međutim, postoji još nekoliko scenarija koje bi Putin mogao da sprovede, a koji ne uključuju invaziju na susednu Ukrajinu.
Ništa
Većina analiza oko Putinovih mogućih opcija povezana je sa njegovim temperamentom za koji neki smatraju da je vođen ogorčenošću, dok drugi smatraju da je on sklon da se potpuno izoluje od očiglednih činjenica.
Opcija za koju će se ruski predsednik odlučiti zavisiće od toga koliko bi ona mogla da bude uspešna, kao i od mogućeg odgovora Zapada na njegov potez.
Međutim, njegovo okruženje bi možda moglo da ga ubedi da je svaka opcija neprihvatljiva i da bi ukoliko ne uradi ništa to bio dobar taktički potez.
Autsajderi iz Kremlja zaključili su da bi Moskva trebalo da učini nešto kako bi izbegla da u očima drugih izgleda slabo. Međutim, upravo ti autsajderi bi mogli da ubede sebe, ali i donosioce odluka, da je najbolje da ne učine ništa.
Nešto što nikome do sada nije palo na pamet
Ova opcija je nezamisliva za domaću industriju ratnih igara koji smatraju da je sukob neminovan, ali kada se Putin niotkuda pojavio i preuzeo vlast 1990-ih, uspeo je da izvrši invaziju na Čečeniju, upotrebio je misteriozni gas da okonča opsadnu moskovskog pozorišta 2002. godine, uhapsio je ruskog oligarha Mihaila Hodorovskog, zauzeo je Krim 2014. godine, pa je jasno da on od samog početka prkosi očekivanjima.
Naravno da je teško da se pretpostavi šta bi mogao da bude njegov sledeći potez, međutim, jasno je da ima mnogo opcija koje može da povuče, a koji ne uključuju invaziju na susednu Ukrajinu.
Centralna Azija nalazi se u haotičnom stanju, pa su njeni rukovodioci možda raspoloženi za još neke intervencije, poput onih koje smo nedavno videli u Kazahstanu. Arktik je mesto o kom Rusija veoma vodi računa. Švedski Gotland i norveški Svalbard su ostrva koja su često na ivici da upravo u njima Rusija započne invaziju, a slična je situacija i u Južnoj Americi u kojoj Rusija ima mnogo mogućnosti da poremeti sadašnji status kvo.
Ukratko, mogućnosti su mnogobrojne, a Putin je svet u svoju sposobnost da može da iznenadi davno uverio.
Tražiti rešenje u separatističkim oblastima u Ukrajini
Ovo je daleko najgora opcija. Mirovni pregovori oko Donbasa su u zastoju, delom jer Moskva ne odaje utisak da nešto želi da promeni, ali i zato što Kijev odbija da pristane na sporazum kojim bi oni prećutno dozvolili Rusiji da ima kontrolu nad dvema svojih enklava na istoku.
Proces iz Minska u kom evropske sile nastoje da podstaknu na postizanje trajnog rešenja, mogao bi da dobije nove razmere. Putin i njegov ukrajinski kolega Vladimir Zelenski možda će narednih dana kratko razgovarati. Međutim teško je da će bilo koja od strana popustiti.
Moskva iz praktičnih i ideoloških razloga ne može da ukine svoj uticaj u Donbasu, jer je on duboko ukorenjen.
Priznavanje separatističkih enklava u istočnoj Ukrajini
Ovu opciju je ruski Parlament često predlagao kao dobru opciju, iako je nejasno u koji oblik bi ovo priznavanje moglo da poprimi.
Da li bi samoproglašeni delovi Donjeck i Lugansk postali deo Rusije ili bi bile odvojeni entiteti koje bi Rusija podržavala.
Ukoliko se ovo dogodi to bi bila loša opcija za Kremlj jer bi nakon toga mogle da uslede nove sankcije od SAD-a i značilo bi da je ekonomski nered u ove dve enklave u potpunosti u vlasništvu Moskve.
Stavljanje ruskih vojnika na liniju fronta takođe bi bio preveliki rizik od uvlačenja Rusije u novi rat.
Ostavljanje više hiljada vojnika u Belorusiji
Američka ambasadorka pri UN Linda Tomas Grinfild rekla je da se trenutno u Belorusiji nalazi 5.000 ruskih vojnika, a da bi početkom ovog meseca moglo da dođe još 30.000.
Ovo je poklon Putinu, budući da je on pomogao u gušenju nedavnih protesta u Minsku i pružio pomoć Lukašenku. Moskva je tada čvrsto stala uz Lukašenka, bez obzira na njegov dvosmislen stav prema Rusiji koje je imao poslednjih desetak godina.
Putin bi nakon zajedničkih vojnih vežbi mogao da odluči da deo ili sve trupe ostavi u ovoj državi.
Ovaj potez bi narednih godina mogao da ugrozi Kijev, jer je ukrajinska prestonica udaljena samo dva sata od beloruske granice.
Putin bi takođe imao izgovor povodom ove situacije, jer odakle Vašingtonu pravo da kritikuje Rusiju što ostavlja trupe u Belorusiji kada oni raspoređuju vojnike po svim članicama alijanse.
Ukrajina će svakako bitu u goroj poziciji nego što je bila pre tri meseca, kada je počelo da se govori o mogućoj invaziji od strane Rusije.
Međutim, bez obzira na sve, Putinov sledeći potez zavisi upravo od njega, a upravo je ovo i sama Bela kuća više puta istakla.
Jedno je sigurno, alternative postoje, a Putim ima dugogodišnje iskustvo u povlačenju neočekivanih i suptilnih poteza.
Kurir.rs/CNN/Telegraf
NE PROPUSTITE
