Istraživači su svoj proboj nazvali prvim u svetu i rekli da su implantati — napravljeni u laboratoriji pomoću ljudskih ćelija — imali 80 odsto uspeha u obnavljanju sposobnosti glodara da hodaju.
U narednih nekoliko godina naučnici se nadaju da će biti u mogućnosti da kreiraju personalizovane implante za popravku tkiva oštećenog povredama, i to bez rizika od odbacivanja od strane tela.
Klinička ispitivanja na ljudima se pripremaju i naučnici se nadaju da će u narednim godinama konstruisana tkiva biti implantirana u paralizovane ljude kako bi im se omogućilo da ustanu i ponovo hodaju, prenosi Dejli mejl.
Proces uključuje uzimanje uzorka masnih ćelija iz pacijentovog stomaka, koje se zatim reprogramiraju da postanu matične ćelije slične embrionima. To su ćelije koje su sposobne da postanu bilo koja vrsta ćelije u telu. Ćelije se zatim transformišu u funkcionalne implantate kičmene moždine kroz proces koji oponaša razvoj kičmene moždine u ljudskim embrionima.
Studiju je vodio istraživački tim profesora Tala Dvira u Centru za regenerativnu biotehnologiju Sagol, Škola za biomedicinu i istraživanje raka Šmunis i Odeljenje za biomedicinsko inženjerstvo Univerziteta u Tel Avivu.
"Životinje su prošle kroz brzi proces rehabilitacije, na kraju koje su mogle dobro da hodaju", rekao je Dvir i dodao da je ovo "prvi slučaj u svetu u kome su implantirana inženjerisana ljudska tkiva dovela do oporavka dugotrajne hronične paralize na životinjskom modelu — što je najrelevantniji model za lečenje paralize kod ljudi.“
"Postoje milioni ljudi širom sveta koji su paralizovani zbog povrede kičme i još uvek ne postoji efikasan tretman za njihovo stanje. Pojedinci povređeni u veoma mladoj dobi su predodređeni da sede u invalidskim kolicima do kraja života, snoseći sve socijalne, finansijske i zdravstvene troškove paralize. Naš cilj je da za svaku paralizovanu osobu proizvedemo personalizovane implantate kičmene moždine, koji će omogućiti regeneraciju oštećenog tkiva bez rizika od odbacivanja", rekao je on.
Istraživači su implantirali kičmenu moždinu u dve grupe miševa: "akutnu" grupu koja je tek nedavno bila paralizovana i "hroničnu" grupu koja je bila paralizovana duže vreme, što je ekvivalentno jednoj godini u ljudskom smislu.
Otkrili su da je 100 odsto miševa sa akutnom paralizom i 80 odsto onih sa hroničnom paralizom vratilo svoju sposobnost hodanja.
"Nadamo se da ćemo dostići fazu kliničkih ispitivanja na ljudima u narednih nekoliko godina i na kraju ove pacijente vratiti na noge. Preklinički program kompanije je već razmotren sa [američkim regulatorom] FDA [Upravom za hranu i lekove]. Pošto predlažemo naprednu tehnologiju u regenerativnoj medicini, i pošto trenutno ne postoji alternativa za paralizovane pacijente, imamo dobar razlog da očekujemo relativno brzo odobravanje naše tehnologije", rekao je profesor Dvir.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
