Rasputitsa je zapravo ruski izraz za blatno vreme tokom proljeća kada putovanja po Rusiji i Ukrajini postaju otežana. Obično se posledice tog prolećnog blata osete u martu, sa prvim otapanjem snega.
Do sada je zima u većem delu Ukrajine bila neuobičajeno blaga. Vojni analitičari raspravljaju o tome da li bi nastavak blage zime mogao da utiče na planove za rusku invaziju. Istina, Kremlj je više puta demantovao da ima bilo kakvu nameru da napadne Ukrajinu, ali je svejedno rasporedio više od 100.000 ruskih vojnika blizu granica Ukrajine, zajedno sa tenkovima i balističkim projektilima, piše CNN.
"Putin će morati malo da pričeka"
Na videosnimcima sa društvenih mreža koje prikazuju nekoliko područja na kojima su raspoređene ruske snage, vidi se meko i poplavljeno tlo i gomila blata. Podaci Kopernikusa, EU opservacionog programa, pokazuju da je veći deo istočne Evrope u januaru imao natprosečne temperature. U Ukrajini su, primera radi, temperature bile između 1 i 3 stepena više od 30-godišnjeg proseka.
Kopernikus također navodi da je u januaru "istočna Europa bila pretežno vlažnija od proseka" i da je tlo u Ukrajini takođe bilo vlažnije od uobičajenog – što znači manje mraza i više blata. Procena SAD-a je da bi ruskim snagama bilo lakše da izvedu napad po nižim temperaturama.
"Putin će morati malo pričekati dok se tlo ne zamrzne kako bi mogao da ide dalje", rekao je prošlog meseca američki predsednik Džo Bajden.
Na sastanku u Pentagonu krajem januara, general Mark Majli rekao je da pri zamrzavanju tla u Ukrajini "dolazi do optimalnih uslova za terenska vozila".
Sa druge strane politikolškinja Dara Masikot iz RANT korporacije smatra da zamrznuti teren nije odlučujući faktor, mada jeste olakšavajuća okolnost za ruske snage.
"Važno je imati na umu da struktura tla ne utiče na precizno navođene rakete i vazdušne napade. Ruska vojska se znatno poboljšala tokom poslednjih 10 godina. Vazdušne snage su usavršile ciljanje i komunikaciju, a mnogi piloti stekli su borbeno iskustvo u Siriji. Ruska vojska trenira tokom cele godine tako da ima iskustva sa različitim vremenskim uslovima", smatra Masikot.
Na ruske tenkove, od kojih je stotine sada nadomak ukrajinske granice, ne utiče previše vlažno tlo, iako bi verojatno brže napredovali preko zaleđenog terena.
NE PROPUSTITE
Različita terenska područja i faze napada
Nije na svim mestima ista struktura tla. Istočna Ukrajina se većinom sastoji od poljoprivrednih zemljišta, što je idealan teren za tenkove. No, na severnoj granici sa Belorusijom ima ogromnih močvarnih područja koja mogu da predstavljaju velik izazov za kopnene ruske snage, piše CNN.
Takođe, mnogo toga zavisi i od vrste i razmere vojnih operacija. U ranim fazama invazije, vazdušni i raketni napadi mogli bi biti važniji od onih kopnenih.
Rusija je u poslednjih mesec dana blizu Ukrajine premestila znatan broj balističkih projektila Iskander, koji imaju domet od oko 450 kilometara i na koje vreme ne utiče.
Pri vazdušnom napadu na ukrajinske jedinice u pokretu, avionima i pilotima je potrebno relativno vedro vreme. Niska oblačnost utiče na vazdušne operacije kao i na satelitsko izviđanje i mogla bi da oteža posao avio snagama Rusije i "ujednači" odnos snaga sa Ukrajincima.
No, to je dvosekli mač. Oblačnost tokom noći omogućila bi Rusiji da neprimećeno premesti svoje trupe. Odluči li se Kremlj za napad, za njega bi optimalno bilo razdoblje lošeg vremena sa vedrim periodima.
Situacija sa "nebom" bila bi značajan faktor i za Ukrajinu. Ako se odluči za obrambenu taktiku, biće joj potrebni obaveštajni podaci SAD-a i NATO-a kako bi mogla svoje ograničene resurse da fokusira na ključne tačke.
Naravno, vremenske prilike nisu jedina – niti glavna – briga za Kremlj. Napredak (ili nedostatak) pregovora o ruskim zahtevima upućenim SAD i NATO-u verovatno će biti odlučujući faktor. Smišljanje nekog opravdanja za odlazak u rat pružilo bi važnu poruku skeptičnoj ruskoj javnosti. Oblikovanje informacionog rata je ključni deo ruske strategije, smatra CNN.
Klimatske promene
Svitlana Krakovska, šefica Laboratorije za primenjenu klimatologiju Ukrajinskog hidrometeorološkog zavoda, kaže da postoji jasna veza između klimatskih promena i sve blažih zima u Ukrajini. To je posebno izraženo u istočnoj Ukrajini, gde su zimske temperature u proseku oko 3 stepena više nego što su bile 1960ih.
"Pre trideset godina imali bismo u istočnoj Ukrajini tokom zimske sezone najmanje tri meseca snežnog pokrivača i pet meseci noćnog mraza. U 2020. zapravo uopšte nismo imali zimu, samo nekoliko dana je bilo ispod nule, a snega nismo imali mnogo, samo malo", rekla je Kralovska.
Ruskog predsednika Vladimira Putina u prošlosti nisu previše zabrinjavale klimatske promene. Poznata je njegova izjava iz 2003. godine kada je rekao da "klimatske promene možda i nisu tako loše u hladnoj zemlji kao što je naša" te da "2 do 3 stepena više ne bi škodilo". No, nedavno je priznao da globalno zagrevanje nanosi štetu i prirodnoj sredini u Rusiji, a sada bi zagrevanje moglo da utiče i na planove njegovih generala.
Zima u Ukrajini je nepredvidljiva, ali lokalni meteorolozi očekuju blagi februar sa dnevnim temperaturama znatno iznad nule i povremenim "naletima" sunčanog vremena.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
