Ta situacija je iznedrila geopolitički termin "finlandizacija". U Finskoj je za neke to prljava reč. U Kijevu je ovih dana praktično uvreda, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Francuski predsednik Emanuel Makron je ove nedelje na putu za Kijev navodno upotrebio taj izraz ili spomenuo tu ideju i rekao da je ta opcija "na stolu" za rešavanje tenzija oko jačanja ruske vojske blizu Ukrajine i insistiranja Moskve da Ukrajina zauvek ostane izvan NATO-a.
Makronova poseta Kijevu, posle odlaska u Moskvu, bila je jedan od poslednjih napora zapadnih lidera na najvišem nivou da spreče novu veliku invaziju Rusije, što bi bilo pogubno za Ukrajinu i tektonski poremećaj za celu Evropu.
Makron je kasnije negirao da je upotrebio taj termin. Međutim, prema medijskim izveštajima, on je novinarima koji su putovali s njim rekao: "To je jedan od modela na stolu", dodajući da "ne bi trebalo sada da tražimo referentni termin. Mislim da ćemo smisliti nešto novo, po definiciji."
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kasnije ga je podržao na konferenciji za novinare u Kijevu 8. februara.
Međutim, čak je i uopštena rasprava o bilo čemu što liči na "finlandizaciju" izaziva podozrenje i zabrinutost u kabinetu Zelenskog, rekla je jedna osoba upoznata s internim diskusijama.
-To je neprihvatljivo za Ukrajinu, rekao je Oleksij Melnik, ko-direktor programa za spoljne odnose i međunarodnu bezbednost u kijevskom tink tenku Centar Razumkov.
-Ako prihvatite nešto što vam je nametnuto, poput trajne neutralnosti, logično je da morate nešto da dobijete u zamenu. Dakle, šta Ukrajina treba da dobije u zamenu? O tom pitanju Rusija ništa ne kaže, rekao je on.
U samoj Finskoj, taj izraz nosi mešavinu žaljenja i nelagode kao odjek prošlog vremena.
-Iz finske perspektive, to je pežorativan izraz, rekao je Mati Pesu, viši naučni saradnik na Finskom institutu za međunarodne odnose u Helsinkiju.
Fincima se to ne sviđa, nikada to ne bi izneli kao politički predlog. Finci nikada ne bi želeli sistem koji je nametnula spoljna sila. S jedne strane, uspeli su da hodaju po ivici. S druge strane, to je podrilo finsku demokratiju i naškodilo međunarodnom statusu Finske, rekao je on.
'Otrovni uticaj'
Potpisan 1948. godine, sovjetsko-finski Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći bio je temelj posleratnih odnosa Helsinkija sa Sovjetskim Savezom. Između ostalog, Moskva je garantovala da neće napasti Finsku.
Međutim, termin "finlandizacija" je tek 60-ih počeo da se upotrebljava, prvo u Nemačkoj, kao kratki opis koji objašnjava kako zemlje blizu SSSR-a mogu da zadrže suverenitet i nezavisnost bez pritiska sovjetske armije ili Varšavskog pakta.
-Ako na to gledate kao na mehanizam Finske da omogući život u asimetričnom odnosu (s Moskvom) – mehanizam za preživljavanje, alat, mogli biste da ispričate pozitivnu priču o tome, rekao je Čarli Salonijus-Pasternak (Charly Salonius-Pasternak), istraživač međunarodne politike, bezbednosti i odbrane koji radi u Helsinkiju.
-Ali to je takođe imalo otrovan uticaj na unutrašnju politiku, rekao je on.
To se najjasnije osetilo 70-ih, rekao je Pesu, oličeno u predsedniku Urhu Kekonenu čijih je 25 godina na funkciji pokrilo veći deo Hladnog rata.
Finska politika prema Moskvi pod njim je postala neprijatno predusretljiva i "zašećerena", rekli su i Pesu i Salonijus-Pasternak. Napredovanje u finskoj politici, u parlamentu ili vladi, bilo je nemoguće uz bilo kakvu izraženu javnu kritiku Moskve. Finski mediji su retko kad bili kritični prema sovjetskoj politici.
Na primer, knjige nobelovca Aleksandra Solženjicina nikada nisu objavljene u Finskoj, rekao je Pesu. One jesu prevedene na finski i štampane, ali je to radila švedska izdavačka kuća.
Posle Hladnog rata, Finska je krenula ka bližim vezama sa Zapadom, ušavši u Evropsku uniju (EU) 1995. Ipak, 2014. godina, kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i podstakla rat na istoku Ukrajine, bila je prekretnica za Helsinki.
-To je zaista promenilo diskurs o Rusiji, rekao je Pesu, dodajući da je "narativ o Rusiji i njenim postupcima od 2014. veoma kritičan, prikazujući je u veoma negativnom svetlu".
Finska je ostala van NATO-a, ali stručnjaci kažu da se integrisala s Alijansom više nego što se sa strane može videti. To je naglašeno njenom najavom u decembru da će potrošiti 94 milijarde dolara za kupovinu 64 borbena aviona F-35 od SAD, čime će napredno američko oružje biti postavljeno na granice Rusije.
Prošlog meseca, finska vojska je izazvala iznenađenje kada je objavila seriju video snimaka na kojima se vidi kako kontrolori vazduha izvode probne vežbe, usmeravajući pilote finskog vazduhoplovstva ka ciljevima. Svi snimci su na engleskom.
-Nismo bili neutralni od učlanjenja u EU, rekao je Salonijus-Pasternak.
-Politički, imamo neverovatnu saradnju sa NATO-om, sa SAD, većina parlamentaraca ni ne shvata koliko je to blisko. Mi smo daleko interoperabilniji nego što znaju mnoge članice NATO-a, dodao je.
Finsko društvo se takođe primetno pomerilo ka podršci članstvu u NATO-u, iako istraživanja javnog mnjenja takođe pokazuju značajno kolebanje, kao i protivljenje u nekim krugovima. Finska premijerka je nedavno rekla da je članstvo u NATO-u "veoma malo verovatno" tokom njenog mandata.
Za Ukrajinu je taj problem mnogo kompleksniji. Dok Kremlj na približavanje Finske evropskim političkim i ekonomskim grupacijama može gledati s neodobravanjem, Moskva je preduzela korake da zaustavi poteze Kijeva u istom smeru i preti da će učiniti više ako se Ukrajina zauvek ne zadrži van NATO-a.
Dopuštanje Moskvi da Ukrajini nametne politiku "finlandizacije" bio bi opasan presedan, rekao je Salonijus-Pasternak.
-Kada jednom krenete tim putem, sledeći argument će biti o EU i biće loše ako Rusija počne da dobija veto na vaše spoljnopolitičke odluke, rekao je on.
'Stvari koje bi Finci rado ponudili Ukrajini'
Portparolka Zelenskog nije odmah odgovorila na upit RSE-a.
"Finlandizacija" ostaje prljava reč za SAD, koje su najveći snabdevač Ukrajine vojnom pomoći s čvrstom podrškom toj zemlji.
Takođe i za NATO, čije je rukovodstvo u više navrata odbilo zahtev Moskve da nikada ne prihvati u članstvo Ukrajinu ili drugu zemlju blizu ruskih granica. Zapadni zvaničnici su takođe rekli da je Moskva u suštini zahtevala veto na spoljnu politiku druge zemlje, u ovom slučaju Ukrajine.
Zvaničnici NATO-a kažu da su vrata Alijanse otvorena za Ukrajinu i da će ostati otvorena, ali su jasno stavili do znanja da u bliskoj budućnosti ta zemlja neće postati članica.
-Predsednik Makron je rekao da nije upotrebio tu formulaciju i da bi okončanje politike 'otvorenih vrata' NATO-a zapravo predstavljalo problem, i mi se slažemo sa tim, rekla je portparolka američkog Stejt departmenta Džalina Porter na pitanje o "finlandizaciji".
-I kao što smo ranije rekli, mi smo posvećeni pravu suverenih nacija da donose sopstvene odluke o svojoj bezbednosti, rekla je ona.
Dotle se ukrajinsko javno mnjenje, posle godina mlake podrške, primetno pomerilo ka podršci članstvu u NATO-u.
Zelenski, koji je pobedio na izborima 2019. pošto je obećao da će okončati sukob s Moskvom, pomerio se ka tvrđoj liniji, uključujući češće javne pozive za ulazak u NATO.
Iz tog razloga bi prihvatanje bilo čega blizu "finlandizacije" Ukrajine bilo politički opasno za Zelenskog, rekao je Melnik iz Centra Razumkov.
Kada je 2015. prethodnik Zelenskog, Petro Porošenko, potpisao drugi minski sporazum, na protestima u Kijevu je izbilo nasilje, zbog percepcije da je Porošenko popustio pred ruskim zahtevima.
-Da li bi Ukrajina mogla nešto da nauči od Finske? Rekao bih da Finska ima istoriju snalaženja u napetoj situaciji sa snažnim susedom, rekao je Pesu.
-Finska ima čvrste odbrambene veze, sa Švedskom, Norveškom, našim susedima, NATO-om. Finska ima veoma funkcionalno društvo, jedna je od najmanje korumpiranih zemalja na svetu. To su stvari koje bi Finci takođe rado ponudili Ukrajini, dodao je.
Kurir.rs/RSE
NE PROPUSTITE
