Zapadnu Evropu zahvatila je opšta histerija povodom toga kad će Rusija započeti napad na Ukrajinu. Dok se vode razgovori na najvišem nivou među svetskim liderima da se pronađe mirno rešenje za ukrajinsku krizu i spreči rat, jedna grafika pobudila je sumnju koji je scenario zauzimanja Ukrajine najverovatniji.
Dve grafike
Dosad se pojavilo sedam planova kako će Rusi zauzeti Ukrajinu. Međutim, grafika koju je objavio nemački Bild sušta je suprotnost i veoma liči na kartu koja je objavljena daleke 2000. godine u knjizi američkog profesora Semjuela Hantingtona "Sukob civilizacija", a gde je on objavio političku kartu Ukrajine posle izbora jula 1994. Karta se odnosi na to kako su Ukrajinci glasali za Leonida Kučmu i Leonida Kravčuka. Kučma je tad dobio istok Ukrajine, a Kravčuk zapad. Kučma je osvojio 52 odsto glasova, dok je Kravčuk dobio 13 zapadnih provincija i osvojio neznatno manje glasova od svog rivala, koji je govorio ruski jezik, a tokom kampanje tek počeo da uči ukrajinski.
Operacija u tri faze
Dvadeseti osam godina kasnije Bild objavljuje sličnu kartu, ali o tome kako će Putin osvojiti Ukrajinu.
Prema pisanju nemačkog tabloida, napad bi se odvijao u tri faze: prva faza, prema Bildovom planu, krenula bi iz pravca Donjecka, gde se nalaze proruski borci i ruske jedinice s Krima. U drugoj fazi u Ukrajinu bi upale jedinice sa severoistoka Rusije, koje bi krenule prema jugozapadu i tokom svog nastupanja okružile veće gradove poput Harkova, Kijeva i Odese, gde bi se izveo čak i pomorski desant na ukrajinsku obalu. Ruske jedinice bi zatim nastavile sve do Tiraspolja, sporne enklave na reci Dnjestar između Moldavije i Ukrajine, gde živi prorusko stanovništvo. Posle zauzimanja Tiraspolja ruske jedinice bi stale na liniji Čerkasi-Žitomir-Černobilj, što bi bila konačna, treća faza rata.
Priviđanja britanskog ministra vojnog
Ben Volas: Osećam miris Minhena 1938. u vazduhu Britanski ministar odbrane Ben Volas ocenio je povodom ukrajinske krize da se oseća "miris Minhena u vazduhu", u osvrtu na sporazum iz 1938. godine s nacističkom Nemačkom koji nije mogao da spreči Drugi svetski rat.
Rusija može da krene u ofanzivu u svakom trenutku, sa oko 130.000 pripadnika svojih trupa pozicioniranih duž ukrajinske granice, ocenio je u intervjuu za Sandej tajms britanski ministar, koji je u petak bio u Moskvi da se zalaže za smirivanje napetosti.
- Može da se desi da on (ruski predsednik Vladimir Putin) jednostavno opozove svoje tenkove i svi se mi vratimo kući, ali oseća se miris Minhena u vazduhu koji dolazi od nekih zapadnjaka - rekao je Volas.
Kad se uporede obe karte, vidi se podudarnost mapa i najrealniji mogući scenario koji može da sačeka Ukrajinu ako se Rusija odluči za vojnu intervenciju. Da li je to realnost ili mašta, pokazaće vreme.
Scenario za mir
Dok se crtaju mape zauzimanja teritorija, diplomatija i dalje pokušava da nađe rešenje. BBC je naveo moguće scenarije kako rešiti krizu bez upotrebe oružja. Kremlj i Kijev oživljavaju sporazum iz Minska Sporazum iz Minska je rezultat pregovora u Belorusiji 2014. i 2015. godine, sa ciljem da se okončaju sukobi između proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine i ukrajinske vlade. Najveća polemika je o tome kakvu bi moć imali lideri proruske Donjecke oblasti. Kijev pristaje na samoupravu, a Kremlj ne pristaje, već traži da predstavnici Donjecka i Luganska treba da imaju reč o spoljnoj politici Ukrajine i time stavlja veto na članstvo u NATO. To je i najveći strah Kijeva - da sporazum iz Minska zapravo znači da Ukrajina neće postati članica NATO. Finski model Ukrajina bi postala neutralna kao i Finska: francuska diplomatija kao rešenje ponudila je finski model po kom bi Ukrajina bila neutralna država. Finska se za ovo opredelila tokom Hladnog rata kao nezavisna, suverena i demokratska zemlja. Sadašnja situacija bi postala status kvo Možda neće doći do sukoba, već će se samo održati trenutna situacija, poput one između Severne i Južne Koreje, koje su teoretski još u ratu, jer nikad nisu potpisale mirovni sporazum. To bi značilo da bi Rusija počela postepeno da povlači svoju vojsku i proglasila prekid vojnih vežbi.
Kurir.rs/A. Mlakar
EU ne plaše ratni bubnjevi
Borelj: Unija ne zatvara svoje ambasade
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj rekao je da EU ne zatvara svoja diplomatska predstavništva u Ukrajini.
- Oni ostaju u Kijevu i nastavljaju da rade na podršci građanima EU i u saradnji sa ukrajinskim vlastima - rekao je on
Prema Borelju, EU i njene države članice koordinišu svoje akcije.
- Ako je potrebno, prilagođavamo prisustvo osoblja i putne savete građanima EU u skladu s bezbednosnim okolnostima - naveo je on.
NE PROPUSTITE
