POSLE 82. I 101. VAZDUŠNO-JURIŠNA DIVIZIJA DOLAZI U EVROPU Naredba stigla u Fort Kembel da borbeni element krene na put!

Sto prva vazdušno jurišna dvizija američke vojske sa sedištem u bazi Fort Kembel saopštila je preko svog zvaničnog Tviter naloga da im je naređeno, da deo, odnosno borbeni element te vazdušno-jurišne padobranske divizije krene put Evrope u "zonu operacija SAD kao podrška Zajedničkoj operativnoj grupi "Dragon" da se osiguraju NATO saveznici i partneri u regionu.

Kako je saopštila komanda ove vazdušnojurišne divizije njeni borbeni elemnt će se pridružiti 18. padobranskom korpusu čiji pripadnici su smešteni već u Evropi

Borbeni element 101. vazdušno-jurišne padobranske divizije tako će se priključiti elemntima 82. padobranske divizije čijih 1.700 pripadnika je stiglo na granicu Poljske i Ukrajine i 300 pripadnika 18 padobranskog korpusa, koji je stacioniran u Nemačkoj,

101. vazdušno-jurišna divizija

Nastala je 15. avgusta 1942. kao padobranska divizija. Učestovovala je u desantu na Normandiju, operaciji Merket Garden, a bila je prva jednica koja se spustila na teritoriju Japana posle poptisivanja kapitulacije. Učestvovala je u operaciji Pustinjska oluja, rat u Avganistanu, a ponvo je 2003. angažovana u invaziji na Irak. Mesto baziranja ove jednice je Fort Kembel.

Ovu diviziju čine tri brigade, artiljerijski divizion, komanda, dve avio brigade, logistička grupa i nekoliko samostalnih bataljona.

Prvu brigadu čine tri bataljona 327. pešadijskog puka. Drugu tri bataljona 502. pešadijskog puka. Treću broigadu čini 187. pešadijski puk RAKKASANS. Svaku brigadu čine komanda i tri pešadijska bataljona. Svaki bataljon čini: komanda, minobacačka četa, izviđačka četa, tri pešadijske čete sa komandom i tri pešadijska voda.

I sastav ove jednice je profesionalan. Oni koji se odluče da postanu pripadnici ove jednice najpre počinju tromesečnu obuku u Fort Kembelu, a ako uspešno završe čeka ih šestomesečna dodatna obuka. Svi koji postanu pripadnici ostaju deo ove jednice minimum dve godine. Statistike kažu da 30 odsto oficira ove jednice završilo je Vest Point. Inače civili i regruti ne dolaze direktno u ovu jednicu, da bi se postao njen pripadnik, novi polaznik mora vež biti deo oružanih snaga SAD, bilo kopnene vojske, vazduhoplovstva ili mornarice. Ova jednica od opreme osim transportnih helikoptera UH-60 i CH-47 poseduje i borbene helikoptere AH-64 Apač. Od artiljerij tu su lake haubice kalibra 105 mm i 155mm.

Divizija je poznata po izvođenju masovnih helikopterskih desanata. Osim borbenog dela postoji i šest bataljona koji se bave održavanjem ,vezom, transportom i logistikom. Ukupno 3.100 ljudi. Ova divizija ima i potpuno autonomne bataljone poput bataljona inženjerije, obaveštajnog, bataljona veze i PVO. Deo divizije su tri bataljona komadnosa i 160. specijalni avijacisjki puk.

Operativni koncept angažovanja ove jednice u nekom sukobu predviđa formiranje nezavisnih borbenih grupa i kombinovanje sa drugim jedinicama američke vojske. Neka približna struktura borbene grupe ove jednice čine: tri bataljona pešadije, bataljon artiljerije, puk transportnih i jedan puk borbenih helikoptera. U sastavu svake borbene grupe su inžeinjerija, veza, PVO zaštita medicinska služba.

Sikovito opisano jedna helikopterska transportna četa sa letelicama tipa UH -60 može prebaciti u jednom naletu kompletnu četu pešadije, kao i haubice kalibra 105 mm. Inače borbeni potencijal čine tri borbene grupe koje imaju jačinu "mini divizije" koje su sposobne za izvođenje dužeg sukoba.

Osnovni zadatak vazdušne divizije

Osnovni zadatak svake vazdušnodesantne jednice po dlasku na užarenu tačku sukoba je preuzimanje kontrole situacije na terenu do odlaska glavnih snaga. Svaki bataljon na primer 82. padobranske divizije nalazi se u 18 časovnoj pripravnosti, a četa u dvočasovnoj punoj pripravnosti. Upravo toliko i treba delovima ovih divizija da se spreme i krenu u borbenu misiju.

Inače general Tod Volters, komandant američke komande u Evropi i vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za Evropu naveo je da se ova komanda sprema za brzi prihvat i transport ovih jednica do bile koje tačke u Evropi po njihoovm dolasku iz SAD na stari kontinent.

Kurir.rs/A.Mlakar