Ženi, koju su istraživači opisali kao sredovečnu i mešovite rase, dijagnostikovana je akutna mijeloična leukemija četiri godine nakon dijagnoze HIV-a, navodi se u sažetku sa Konferencije o retrovirusima i oportunističkim infekcijama.
Nakon dijagnoze leukemije, primila je visoke doze hemoterapije koja je uništila njena krvna zrnca. Kasnije je dobila transplantaciju matičnih ćelija od odraslog člana porodice da bi obnovila nivo sopstvenih krvnih zrnaca.
Ovo je služilo kao "most" za održavanje njenih krvnih zrnaca dok je primala matične ćelije putem krvi iz pupčane vrpce od novorođenčeta sa kojim nije u srodstvu, što može potrajati i do mesec dana da počne da proizvodi ćelije. Krv pupčane vrpce je imala mutaciju koja čini ćelije otpornim na HIV infekciju.
Nešto više od tri godine nakon transplantacije 2017. godine, prestala je da uzima lekove za HIV, poznate kao antiretrovirusna terapija, i 14 meseci kasnije nije imala virus koji bi se mogao otkriti.
Dr Maršal Glesbi, pomoćnik šefa Odeljenja za infektivne bolesti u Vejl Kornelu i članuistraživačkog tima, kaže da je prednost upotrebe krvi iz pupčane vrpce u tome što se uzima iz nacionalnog skladišta koje omogućava naučnicima da identifikuju krv sa HIV rezistentnom mutacijom.
Ova mutacija bila je uključena u druga dva poznata slučaja izlečenog HIV-a kod ljudi koji su imali transplantaciju matičnih ćelija.
Ova mutacija se pretežno nalazi kod ljudi severnoevropskog porekla, čime se ograničava mogućnost transplantacije na ljude koji nisu belci. Ipak, iako je pacijentkinja u ovoj studiji identifikovana kao osoba mešane rase, ona je i dalje odgovarala za transplantaciju, što ukazuje na širi krug mogućih primalaca transplantacije iz različitih rasnih sredina. Krv iz pupčane vrpce ne mora da bude tako rigorozno usklađena kao matične ćelije odraslih donatora.
Žena je takođe u remisiji od raka već četiri i po godine.
Međutim, istraživači upozoravaju da se ovaj razvoj lečenja odnosi samo na mali deo ljudi sa HIV-om.
Oko 50 ljudi godišnje koji imaju HIV i rak krvi mogu imati koristi od ovog pristupa, rekla je dr Ivon Brajson, šefica odeljenja za pedijatrijske infektivne bolesti u Školi za medicinu Dejvid Gegen na UCLA.
Glesbi se slaže. "Ovo nije vrsta lečenja koja bi bila prikladna za nekoga ko nema medicinsku potrebu za transplantacijom. Ova vrsta transplantacije može biti fatalna za do 20 odsto ljudi ili može da izazove druge zdravstvene probleme", rekao je on.
"Ova osoba je imala osnovnu bolest koja je zahtevala transplantaciju matičnih ćelija, tako da ne želim da ljudi pomisle da je to nešto što se sada može primeniti na 36 miliona ljudi koji žive sa HIV-om“, rekao je dr Entoni Fauči, direktora Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti. "Nije praktično misliti da je to nešto što će biti široko dostupno", upozorio je on.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
