Ruski predsednik Vladimir Putin u ponedeljak uveče, pre nego što je potpisao ukaz o priznanju dve oblasti Ukrajine Donjecke i Luganske narodne republike za države, dao je jednu široku analizu, koja i danas odzvanja na Zapadu s obzirom na to da je ruski lider prvi put javno napao osnivača SSSR Vladimira Iljiča Lenjina i udario na njegovog naslednika Josifa Visarionoviča Staljina i Hruščova, koji je Krim dao Ukrajini.
Putin se tu nije zaustavio, nego je i vlast u Kijevu nazvao kijevskim režimom, a prvi put spomenuo je i baltičke države, što dosad nije učinio skoro nikada.
Amerika kidiše zbog Kine
Analitičar Slobodan Samardžija, govoreći o Putinovom govoru, kaže da se Rusija, prema njegovom mišljenju, vraća carskim korenima:
- To ne znači da će Rusija ponovo biti carevina, jer ima predsednika i predstavnički sistem, ali je atmosfera takva, a to znači Rusiju u carskim granicama. Znamo da je Ukrajina bila u tim granicama. Zašto se ovo radi?
Ovde je očito da SAD kidišu na Rusiju vojnim snagama, koristeći Evropu za tu namenu. To je jasno i Rusiji i Evropi, koja pokušava da se odvoji od SAD i da nađe mir, ali nisam siguran da će u tome uspeti jer Evropa nema lidera - kaže za Kurir Samardžija.
On ističe i da je Putin govorio na način kako je nastao SSSR, što ima sličnosti i sa nama na Balkanu, odnosno Jugoslavijom, koja je bila prvo kraljevina, a onda država šest republika i dve autonomne pokrajine.
Prema njemu, Putin je želeo reći da je takva država mogla da postoji bez problema na duže, ali uplitanja sa strane uticala su na podele među republikama, što je kasnije sprečavalo razvoj čitavog prostora. Samardžija dodaje da je Putin baltičke države spomenuo u cilju obezbeđenja granica, a ne osvajanja. On smatra da je Rusija pustila baltičke zemlje kad se raspao Varšavski pakt i nije tražila nikakve protivusluge.
- Rusija je jedino tražila da ne rade u tuđim interesima, odnosno američkom, a kad su to počeli da rade, Rusija je reagovala. Situacija je sada nešto drugačija. Moje mišljenje je da SAD kidišu na Rusiju jer su svesne da im predstoji sukob sa Kinom, koja se uzdiže. Moj utisak je da Amerika želi da pasivizuje Rusiju, da ne pomaže Kini u ratu - kaže Samardžija.
Narodni poslanik Dragan Šormaz kritikuje Putinov govor i smatra da je on tumačio neku svoju istoriju, a ne onu koja se uči i u njihovim školama. Šoramaz dodaje da Putinu to nije bitno, ali kad već priča o Ukrajini i poziva se na istoriju, treba da zna da su gradove na Krimu napravili Grci, a ne Rusi.
Knez Vladimir je bio viking
- Kijevski Rus je termin koji su uveli vikinzi. Prvi koji je uveo hrišćanstvo u Rusiju bio je knez Vladimir, koji nije bio Sloven, nego viking. To piše po njihovoj istoriji, odnosno onoj koju su oni pisali, ali to Putinu nije bitno - dodaje Šormaz.
Po njemu, istorija nije toliko bitna, nego je bitna današnja situacija.
- Ukrajina je članica UN i međunarodno priznata država. Rusija je sporazumom iz Budimpešte 1994. garantovala granice Ukrajine, zbog čega se Ukrajina odrekla nuklearnog naoružanja. Takođe, Rusija je pokazala da ne sme da napadne Ukrajinu. Oni su samo potvrdili faktički stanje iz 2014. Ako Putin krene u invaziju, on će doživeti još jedan poraz - dodaje narodni poslanik.
Mogući ruski cilj
Spajanje s Krimom
Dragan Šormaz tvrdi da je cilj Rusije spajanje sa Pridnjestrovljem i da oduzme Ukrajini kompletnu crnomorsku obalu, luke Odesu i Mariupolj i sve to spoji sa Krimom.
- Njegov krajnji cilj je obnavljanje Sovjetskog Saveza, ali pod drugačijom idejom. To što on želi je neostvarivo, da ovakvim potezom veže narode i države koje su nekad tradicionalno bile vezane za Rusiju, poput Ukrajine, a sad žele da budu samostalni. Svojom odlukom doveo je čak i Skandinavce da odluče da uđu u NATO. Pod ovakvom politikom ruskog predsednika niko neće biti prijatelj Rusije.
Čitajte KURIR!
A. Mlakar
NE PROPUSTITE
Bonus video:
